Крстови од времена

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kрстови од времена
Manastir Vasilija Ostroškog na Rožnju 014.jpg
Нематеријално културно наслеђе
РегионЗападна Србија - Рађевина, Јадар, Мачва
ЗаједницаПравославно хришћанско становништво у областима Рађевине, Јадра i Мачве
ПредлагачЦентар за културу „Вук Караџић“ Лозница, Muzej Jadra
Датум уписа5. 12. 2018.
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Крстови од времена су дрвени или метални крстови који се, према древном обичају, постављају на раскршћима, поред путева или на њивама, у циљу заштите од временских непогода, попут града и олује. Овај обичај је сачуван из давне прошлости, а у Јадру се очувао и за време ропоства под Османлијама, па све до друге половине 20 века.[1] Крстови од времена и слични обреди представљали су апотропејоне чија је улога била заштита од удара грома.[2] Као стара религијско-друштвена обичајна пракса, обичај подизања крстова од времена уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[3]

Временске прилике и крстови од времена[уреди | уреди извор]

Израда крстова од невремена настао је као део „заштиног механизма” на осну изграђеног веровања и интензивног страха, прво код сеоског, а касније и градског становништва, од тога да ће се „десити нешто лоше” за време временских непогода. На ово је добрим делом утицала и сама Црква проповедањем да ће се „десити нешто лоше” уколико се не поштује религијски оквири црквених празника, и обављају многе делатности у пољу.[4]

Временом профана и сакрална стварност ступајући у међусобне зависности, развила је жељу код верујућег човека да се заштити од муње као светлосна појава, која се често називала „светлица”, и повезиване су са многим чудима. Ове визуелне и акустичке атмосферска појава, заједно се кишом, градом и невременом постала су кроз народну традицију не само предмет поштовања, већ и симбол друштвених сила, којих народ није свестан, али осећа њихово деловање посредством онога што се дешава у природи.[5] Тако настала свест и осећање код предак у Србији изазивале су необичне представе, и утицале да они потраже неку врсту заштите од времеснких непогода. Поштујући религијске оквире и и изражавајући тежњу за заштитом почели су у неким крајевима Србије да се подижу крстови дуж путева раскрсница, знаменитих места на којима се окупљап народ, као нека врста заштите с једне стране од „божје казне” за учињене грехове а са друге као физичка заштита од невремена и грома.

Веровање[уреди | уреди извор]

Према народном веровању „опасност” од временских непогода, нарочито од града и удара грома, се по заједницу повећава од Ђурђевдана (6. мај), а највећа је у јулу, од Ивањдана, Петровдана до почетка августа, односно Илиндана. После тога, око Преображења (19. август) када се веровало да се природа „преображава” и да се припрема „долазак” зиме, све је мање табуисаног понашања и магијских радњи усмерених ка заштити усева. Према Душану Бандићу,[4] опасности од града никада нису били изложени само појединци и њихова имања, него сва домаћинства унутар сеоске заједнице. У крајевима северозападне Србије и данас су видни одређени симболи, међу којима су и крстови од времена. Они су подизани на раскрсницама, у областима Рађевине, Јадра и Мачве, почевши од Спасовдана (40 дана после Ускрса, у четвртак).[2] Према речима Марије Шћекић Марковић, вишег кустоса етнолога-антрополога Музеје Јадра, обичај постављања крстова од времена постоји још од паганских времена, преко средњег века, српске средњовековне државе, а задржао се у Јадру, односно Зворничком Санџаку, али и у ослобођеној Србији, кроз све династије и све идеологије.[1]

У савременим народно-религијским представама, верује се да ови крстови највероватније, према савременим народно-религијским представама, обезбеђују

  • физичке заштите путника у пољу, за време невремена,
  • бољи род,
  • здравље и добробит укућана, становника једног дела села („мале“) или читаве сеоске заједнице.

Подизање крста представљало је у многим заједницама и добар пример јединства сељана и њихове слоге унутар те заједнице, јер је изградња крста повезивала људе и чинила их јединственим и безбденим. За оне који би порушили крст, народ је веровао да би ту особу кад тад задесила велика несрећа.[3]

Изглед[уреди | уреди извор]

Крстови од времена обично се праве од дрвета или метала. Могу бити једноструки, двоструки и троструки, висине од 2 до 8 метара.[3]

Крст од времена, једноструки
Крст од времена, троструки

Народни обичаји око крста[уреди | уреди извор]

Уобичајено је да се око Крста од времена окупљају мештани за сеоску славу, вече пред Петровдан када се пале лиле, као и на Бадње јутро пред полазак у сечу бадњака. Такође, за Божић поред ових крстова се пале бадњаци, а понекад се и игра (нпр надигравање у „колу" за дукат“).[3]

Сличне појаве[уреди | уреди извор]

Сличан обичај постојао је и околини Београда, где су на ограде око кућа и привредних зграда постављани крстићи начињени од леске. Крстови од времена и крстићи од леске представљали су апотропејоне чија је улога била да заштите од удара грома.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Pajić, S. (20. 6. 2017). „Loznica: Izložba o krstovima na raskršćima”. Blic. Приступљено 21. 3. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Bilak, Vladimir. „NARODNO VEROVANJE O GRMLJAVINAMA I MUNJAMA U OKOLINI BEOGRADA”. Meteologos - Svet meteorologije. Vladimir Bilak. Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Kрстови од времена У:Нематеријално културно наслеђе Србије”. Документација Центра за НКН 26. 12. 2019. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. 4,0 4,1 Bandić, Dušan (1997). Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko : ogledi o narodnoj religiji (2. dopunjeno изд.). Zemun ; Beograd: Biblioteka XX vek ; Čigoja štampa. Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ „Narodno verovanje o grmljavinama i munjama u okolini Beograda”. www.meteologos.rs. Meteologos Svet meteorologije. Приступљено 22. 3. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bandić, Dušan (1997). Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko : ogledi o narodnoj religiji (2. dopunjeno изд.). Zemun ; Beograd: Biblioteka XX vek ; Čigoja štampa. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]