Ерски хумор

Ерски хумор
Насеље Гајеви, Златибор
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Златиборски округ, западна Србија
Заједница	Локалне заједнице на подручју Златиборског округа у западној Србији
Предлагач	Општина Чајетина, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина
Веб сајт	http://nkns.rs/cyr

Ерски хумор је форма усмене књижевности која је карактеристична за подручје Златиборског округа и представља специфичан начин шаљивог односа према стварности. Присутан је у свакодневној комуникацији и шалама међу становиштвом, а препознаје се и у многим књижевним родовима и врстама.

Ерски хумор се налази на листи нематеријалног култуног наслеђа Србије.

Ерски хумор у књижевности

Примери савременог ерског хумора

После месец дана проведених на Златибору, где је дошла, да помоћу чувеног третмана "Чигота" скине који килограм, једна Ужичанка се телефоном јави мужу:
- Драги, толико сам срећна. За месец дана изгубила сам трећину своје килаже. Реци ми, мили, колико још да останем?
- Остани, душо, још два месеца.

У самопослузи

Боравећи на Партизанским Водама, група немачких туриста посети једнога дана самопослугу „Инекс”. Гости су дуго разгледали робу у рафовима, али је очигледно било да нису могли пронаћи оно што су тражили. Коначно, један од њих приђе приученом продавцу Радовану и упита га:
- Спрехензи дојч?
- Ја мислим, да то немамо, али за сваки случај питај Жику.

Питалице

Чиме се Златиборци греју а почиње на З?
Одговор: Здрвима

Чега се Златиборац највише плаши а почиње са словом Д?
Одговор: Думре

Зашто у Чајетини нико не користи жмигавац?
Одговор: Зато што сви знају где ко станује и где је кренуо

Ерски хумор уочљив је у различитим књижевним родовима и врстама:

• прозним делима — народним приповеткама, новелама, анегдотама и вицевима
• народним песмама — шаљивим лирским и епским десетерачким песмама; малим фолклорним формама (здравицама, пословицама, питалицама, загонеткама, ругалицама и зврчкама); дечијем фолклору и у оквиру својеврсног фолклорног театра (чауш на свадби, натпевавање момачких и девојачких сватова).

Настанак

Сурови услови живота и непрестена борба за преживљавање утицали су на обликовање карактера и менталитета људи из златиборске регије. Њихов есео дух обликовао је јединствен смисао за хумор, као облик одбране од свакодневних проблема. Ерски хумор представља истинску културну и друштвену посебност људи из златиборске регије.

Теме и садржај

Приче прожете ерским хумором карактерише мудрост и речитост. Инспирисане су свакодневним животом и баве се важним друштвеним темама, проблемима о којима се ћути, као и промоцијом правих друштвених вредности и ставова. То су комичне досетке у којима се људи овог краја на шаљив начин критички обрачунавају са властодршцима, свештеницима, трговцима, учитељима и другим актерима друштвеног живота. Изражавањем својеврсног народног бунта они се заправо боре за своја права, друштвене вредности и правду.

Најпознатије приче

• Еро и кадија
• Еро и Турчин
• Еро с онога свијета

Распрострањеност

Ерски хумор, у домену усмене традиције, присутан је у локалним заједницама на подручју Златиборског округа, у општинама: Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Пријепоље, Прибој, Чајетина и Ужице.

Нематеријално културно наслеђе

Многобројни путописци и истраживачи који су пролазили златиборским крајем уочили су ову особину народа који ту живи. Овим феноменом касније су се бавили и разни научни радници и сакупљачи „ерских народних мудролија“, што додатно говори о значају, значењу и традицији који ерски хумор има у културној баштини српског народа.

Значај ерског хумора као дела културног идентитета српског народа, препознат је и од стране Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије, на предлог Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић” и општине Чајетина. Тако је 18. јуна 2012. године, заједно са двадесет и шест других елемената, уписан на Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.

Ерски хумор данас

Главни чланак: Летњи улични ерски кабаре

Ерски хумор, као и друге шаљиве народне приповетке, у савременом друштву одумире, али се утицај овог феномена одразио на формирање вица као новог вида усмене књижевности. Други облик настављања усмене шаљиве приповетке јавља се српској писаној књижевности, нарочито у епохи реализма. Ови утицаји могу се запазити у делима српских књижевника, од Стефана Митрова Љубише, преко Милована Глишића, Стевана Сремца, Радоја Домановића, Бранислава Нушића и Петра Кочића, па све до Бранка Ћопића.

У Чајетини и на Златибору се од 2008. године одржава традиционална манифестација Летњи улични ерски кабаре, која има за циљ промоцију локалног, специфичног ерског хумора.

Види још

• Летњи улични ерски кабаре
• Нематеријално културно наслеђе
• Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије
• Еро с онога свијета (опера)

Литература

• Шаљиве народне приче. Београд: Рад. 1986. COBISS.SR 28338439
• Одјеци у провалији : антологија ерског афоризма. Зрењанин ; Нови Сад: Агора. 2015. ISBN 978-86-6053-125-6. Приступљено 26. 9. 2019. COBISS.SR 297192199
• Миленко Мисаиловић, Мудрост народног хумора, Вести, Титово Ужице, 1987.
• Љубиша Р. Ђенић, Ерске мудрологије, Чајетина, 1976.
• Милисав Р. Ђенић, Нови ерски хумор, Титово Ужице, 1977.
• „Савремени ерски хумор“, Народни музеј Ужице, Ужице, 2012. Аутори текстова:Невена Пантић, Ивана Тодоровић, Загорка Никитовић, Драгана Ивановић. Рецензију је радио Раде Јовановић.

Спољашње везе

• „Veče erskog humora u Narodnoj biblioteci”. Užička nedelja. 2. 10. 2015. Приступљено 26. 9. 2019. 
• „Erski duh i humor”. Infoera. Radio Užice. Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2019. 
• „Erski humor deo identiteta srpskog naroda”. Vesti online. Nidda Verlag GmbH. Приступљено 26. 9. 2019.