Poluzatvoren prednji nelabijalizovan samoglasnik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Samoglasnici
Vidi još: IPA, Suglasnici
Kada se znakovi pojavljuju u parovima,
desni znak predstavlja labijalizovani samoglasnik.

</noinclude> Poluzatvoren prednji nelabijalizovan samoglasnik je samoglasnik, koji se koristi u nekim govornim jezicima. Simbol u Međunarodnoj fonetskoj azbuci koji predstavlja ovaj zvuk je e, i odgovarajući X-SAMPA simbol je e.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Pojava[uredi | uredi izvor]

Jezik Reč IPA Značenje Napomene
Katalonski[1] cec [sek] 'slep' Vidi katalonsku fonologiju
Holandski vreemd [vreːmt] 'neobičan' Vidi holandsku fonologiju
Engleski australijski bed [bed] 'krevet' Vidi australijsku englesku fonologiju
severni američki play [pl̥eː] 'igranje' Neki dijalekti. Mnogi govornici umjesto imaju diptong tipa [eɪ].
Farski eg [eː] 'ja'
Francuski[2] beauté [bote] 'lepota' Vidi francusku fonologiju
Gruzinski[3] მეფ [mɛpʰej] 'kralj'
Njemački Seele [ˈzeːlə] 'duša' Vidi njemačku fonologiju
Italijanski[4] stelle [ˈstelle] 'zvezde' Vidi italijansku fonologiju
Korejski 베다/[peda] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈpeːda] 'sjeći' Vidi korejsku fonologiju
Norveški le [leː] 'smeh' Vidi norvešku fonologiju
Poljski dzień [dʑeɲ] 'dan' Vidi poljsku fonologiju
Portugalski[5] mesa [mezɐ] 'stol' Vidi portugalsku fonologiju
Ruski[6] шея [ˈʂejə] 'vrat' Pojavljuje se samo prije mekih suglasnika. Vidi rusku fonologiju
Švedski se [seː] 'vidi' Vidi švedsku fonologiju
Vijetnamski tê [tē] 'utrnuti' Vidi vijetnamsku fonologiju
Zapotečki Tilkuiapan[7] ? [] Pojavljuje se većinom posle [i], inače samoglasnik je srednjeg reda [ɘ]

Srednji prednji nelabijalizovan samoglasnik[uredi | uredi izvor]

Mnogi jezici, kao što su španski, japanski, korejski, grčki i turski, imaju srednji prednji nelabijalizovan samoglasnik koji se jasno razlikuje govornicima od poluzatvornih i poluotvorenih samoglasnika. Neki broj dijalekata engleskog, takođe imaju takve srednje prednje samoglasnike. Međutim, nema poznatog jezika da razlikuje sva tri, ne postoji poseban IPA-simbol za srednjeg samoglasnika prednjeg reda, i [e] se uglavnom koristi. Ako je preciznost poželjena, snižavajući dijakritik može da se koristi: [e̞].

Iako mnogi jezici imaju samo jedan nezatvoren, neotvoren prednji samoglasnik, nema naklonjenost za to da bude srednji. Igbo jezik, na primer, ima poluzatvoren [e], dok bugarski ima poluotvorenog [ɛ], iako ovi jezici ne prave kontrast tih samoglasnika sa drugim srednjim prednjim samoglasnicima.

Pojava[uredi | uredi izvor]

U sledećem transkripcijama, spuštajući dijakritik je izostavljen zbog jednostavnosti.

Jezik Reč IPA Značenje Napomene
Albanski keq [kec] 'loš'
Hrvatski deset [deset] 'deset'
Engleski jokširski[8] play [pleː] 'igra' Vidi englesku fonologiju
Hebrejski חלק [χelek] 'delo' Hebrejski samoglasnici nisu pokazani u pismu, vidi Nekudot i hebrejsku fonologiju
Mađarski[9] hét [heːt] 'nedelju dana, sedam' Vidi mađarsku fonologiju
Finski[10] menen [menen] 'ja (ću) ići'
Grčki φαινόμενο [feˈnomeˌno] 'fenomenon' Vidi savremenu grčku fonologiju
Japanski 笑み [emi] 'smeh' Vidi japansku fonologiju
Korejski 베개 [peˈɡɛ] 'jastuk' Vidi korejsku fonologiju
Rumunski fete [ˈfete] 'cure' Vidi rumunsku fonologiju
Ruski[11] человек [t͡ɕɪlɐˈvʲek] 'osoba' Pojavljuje se samo posle mekih suglasnika. Vidi rusku fonologiju
Srpski жена/[žena] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ʒena] 'žena'
Španski[12] bebé [beˈβ̞e] 'beba' Vidi špansku fonologiju
Turski ev [ev] 'kuća' Vidi tursku fonologiju

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618 
  2. ^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874 
  3. ^ Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659 
  4. ^ Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628 
  5. ^ Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223 
  6. ^ Jones & Ward (1969:44)
  7. ^ Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109—10, doi:10.1017/S0025100308003344 
  8. ^ Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing, str. 179 
  9. ^ Szende, Tamás (1994), „Hungarian”, Journal of the International Phonetic Association, 24 (2): 92, doi:10.1017/S0025100300005090 
  10. ^ Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 60, 66, doi:10.1017/S002510030500191X 
  11. ^ Jones & Ward (1969:41)
  12. ^ Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 256, doi:10.1017/S0025100303001373 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press.