Roman Olegovič

Roman Olegovič
Roman Olegovič nad telom oca
Lični podaci
Datum rođenja	1237
Datum smrti	19. jul 1270.(1270-07-19) (0 god.) (0 god.)
Porodica
Supružnik	Anastasija
Potomstvo	Teodor, Jaroslav, Konstantin
Dinastija	Svjatoslaviči
Period	1258 — 1270

Roman Olgovič (1237 — 1270) — veliki knez Rjazanski (1258—1270), pravoslavni svetac, jedini sin Olega Ingvareviča Krasnog.

Biografija

Princ Roman Olgovič Rjazanski rođen je neposredno pre tatarske invazije na rusku zemlju, 1237. godine. Po kneževskom običaju roditelji su mu dali slovensko ime Jaroslav, a na krštenju su ga nazvali Roman. Romanovo detinjstvo i mladost pali su u prvi period mongolsko-tatarske okupacije, što je ostavilo traga u sudbini Romana. Njegovog oca, princa Olega Ingvareviča, zarobio je Batu-kan. Nije poznato kako je mladi princ Roman preživeo najezdu Tatara. Postoji pretpostavka da ga je u Murom odveo episkop Rjazanski Jefrosin Svetogorac.

Godine 1252. njegov otac, Oleg Ingvarevič Krasni, vratio se u svoju domovinu nakon četrnaestogodišnjeg zatočeništva, a 1258. godine, osećajući približavanje smrti, princ Oleg je postrižen u shimu sa imenom Kozma. Preneo je presto svom sinu Romanu i mirno umro.

Roman Olgovič je seo na presto posle smrti svog oca 20. marta 1258. godine, princ Roman je stupio na presto ogromne Rjazanske kneževine, koja se u to vreme polako oporavljala od tatarskog pogroma. Knez Roman Olgovič je preuzeo kontrolu nad kneževinom i tokom dvanaest najtežih godina svoje vladavine uspeo da spase Rjazanjsku zemlju od novog pustošenja.

U to vreme, kan Berke je umro u Hordi, a Mungletemur je preuzeo vlast. Pokoravajući se Temiru bespogovorno, rjazanski knez je ispunio zahteve novog vladara. Ovo je trajalo četiri godine .

Tokom prikupljanja danka od strane Horde Baskaka, on im nije pružio odgovarajuću pomoć, saosećajući sa stanovništvom kneževine.

Jednog dana jedan od Baskaka javio je kanu Mungletemur da je plemeniti princ Roman hulio na kana i njegovu veru. Bilo je ljudi koji su potvrdili klevetu. Verujući u klevetu, Temir se naljutio na kneza i naredio mu da se odmah pojavi u Hordi.

Otišavši kod hana, plemeniti knez Roman podelio je među sinovima nasledstvo svoje kneževine i pričestio se Svetim Hristovim Tajnama. U Hordi je sveti knez, prema hroničaru, „opravdao klevetu, ali je Baskak poverovao tatarskim knezovima, i oni su ga počeli prisiljavati da prihvati njihovu veru“.

Kan Mungletemur je 1270. pozvao Romana u Hordu i naredio mu da izabere jednu od dve stvari: ili mučeništvo ili tatarsku veru. Knez je odgovorio da se on, pokoran volji Božijoj, pokorava hanovoj vlasti, ali ga niko neće naterati da promeni veru.

Tatari su počeli da tuku kneza, a zatim ga u lancima bacili u tamnicu. Ujutro 19. jula izveden je na streljanje. Roman Olegovič poče da govori okupljenom narodu, među kojima je bilo mnogo Rusa, o svetosti vere Hristove – odsekoše mu jezik. Zatim su mu izvadili oči, odsekli prste na rukama i nogama, odsekli uši i usne, nos, odsekli ruke i noge[2].

Predanje kaže da su svete mošti mučenika Romana Rjazanskog tajno prenete u Rjazanj i tamo sa poštovanjem sahranjene. Mesto sahrane ostaje nepoznato. Crkveno poštovanje blagovernog kneza Romana kao svetitelja počelo je odmah posle njegove mučeničke končine. Savremenici su ga nazivali novomučenikom i upoređivali sa velikomučenikom Jakovom Persijancem (†421; pomen 27. novembra (10. decembra). Letopis o svetitelju kaže: „Kupi sebi Carstvo Nebesko sa strašću i primi venac od ruka Gospodnja sa tvojim srodnikom, velikim knezom černigovskim Mihailom Vsevolodovičem, postradaše po Hristu za veru pravoslavnu .

1812. godine, na dan sećanja na vernog kneza Romana, ruske trupe su odnele prvu pobedu kod Kljasticija. U znak sećanja na ovo, na zidu moskovske crkve u čast Hrista Spasitelja naslikan je lik svetog kneza Romana.

Prema predanju, plemeniti princ je na ikonama prikazan ovako: „Knez nije star, sa svetlokosom, kovrdžavom kosom koja mu je u tankom talasu padala na ramena, u samurovom kaputu na ramenima, u somotskoj potkošulji; desna ruka je ispružena za molitvu, a leva drži grad sa crkvom. Od 1854. godine u Rjazanju se održava litija i moleban na dan sećanja na Svetog Romana. Godine 1861. u Rjazanju je osvećena crkva u čast princa Romana. Trenutno, u glavnom oltaru Rjazanske katedrale Borisa i Gleba nalazi se prenosni tron, posvećen u ime svetog plemenitog kneza Romana Rjazanskog. Za vreme Svete Liturgije u ovom sabornom hramu, uz hramovne i obične tropare, peva se i tropar stradalniku Romanu, mudrom organizatoru Rjazanske zemlje, molitveniku, ispovedniku, braniocu vere pravoslavne.