Константин Ростовски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Константин Всеволодович
Archangel Cathedral - NE column, 1st lev., south - Konstantin Vsevolodovich.jpg
Константин Всеволодович
Пуно имеКонстантин Всеволодович Добри
Датум рођења18. мај 1185.
Место рођењаРостов
Датум смрти2. фебруар 1218.(1218-02-02) (32 год.)
Место смртиВладимир
Владимир-Суздаљ
ДинастијаРјуриковичи
ОтацВсеволд III
СупружникМарија Мстиславна
ПотомствоВасиљко, Всеволод, Владимир
Велики кнез Владмира
Период12161218.
ПретходникЈуриј II од Владимира
НаследникЈуриј II од Владимира

Константин Всеволодович (1185—1218) био је кнез Ростова и велики кнез Владимира (1216—18).

Биографија[уреди]

Константин Всеволодович био је најстарији син Всеволода Великог Гнезда и Марије Шваровне.[1] Са 10 година оженио се кћерком галичког кнеза Мстислава Храброг (који ће водити Русе у битки на Калки). Био је кнез Новгорода (1205-08.) и Ростова (1208-16.). Мада је као најстарији син имао право да наследи титулу великог кнеза, отац га је прескочио у корист млађег брата Јурија, "након саветовања са духовништвом и »свима људима« ".[2]

Борба за власт[уреди]

Након смрти Всеволода III 1212, Константин је остао у Ростову, док су млађа браћа, нови велики кнез Јуриј и Јарослав добили Владимир и Новгород. Спор око титуле великог кнеза решен је 1216. на бојном пољу код Липеца (близу Переславља-Залеског), где су се сукобиле војске три брата.[2]Кнежеви су заповедили да се заробљеници не узимају: било је само 60 заробљеника и око 9.000 мртвих. Константин је победио уз помоћ Мстислава Храброг и постао велики кнез Владимира, али је указао милост Јурију и Јарославу, доделивши им кнежевине Суздаљ и Переслављ[1].

Смрт[уреди]

Велики кнез Константин умро је 1218. , помиривши се са браћом и оставивши велико-кнежевски престо Јурију.

Његови синови Васиљко Ростовски и Всеволод Јарославски страдали су заједно са великим кнезом Јуријем у борби са Монголима на реци Сити.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Fajfrić 5678, стр. 83
  2. 2,0 2,1 „Историја Русије (А. Јелачић) 5 — Викизворник, слободна библиотека”. sr.wikisource.org (на језику: српски). Приступљено 17. 4. 2018. 

Литература[уреди]