Кирил Владимирович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кирил Владимирович
Kirill Vladimirovich.jpg
Кирил Владимирович
Датум рођења (1876-09-30)30. септембар 1876.
Место рођења Царско Село
Руска Империја
Датум смрти 12. октобар 1938.(1938-10-12) (62 год.)
Место смрти Париз
Француска
Династија Романов
Отац Владимир Александрович
Мајка Марија Павловна
Супружник Викторија Фјодоровна
Потомство Кира Кириловна,
Марија Кириловна,
Владимир Кирилович
Наследник Владимир Кирилович

Кирил Владимирович[1] (рус. Кирилл Владимирович; Царско Село, Руска Империја, 30. септембар 1876Париз, Француска, 12. октобар 1938) био је старјешина Руског императорског дома у изгнанству.

Био је најстарији син великог кнеза Владимира Александровича и њемачке принцезе Марије Александрине од Мекленбург-Шверина. Године 1924, у изгнанству, прогласио се за императора сверуског под именом Кирил I.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. септембра 1876. године у браку великог кнеза Владимира Александровича и велике кнегиње Марије Павловне.

Завршио је Поморски кадетски корпус и Николајевску поморску академију. Од 1. јануара 1904. године био је начелник војно-поморског одјела штаба команданта флоте на Тихом океану, вицеадмирала Макарова, с којим се налазио у тренутку његове смрти, 31. марта 1904, када је експлодирао заставни брод Петропавловск. Иако је био тешко повријеђен, велики кнез је остао жив. Касније, за храброст је био награђен Златним оружјем.

Од 1905. до 1909. године био је у породичном сукобу с императором Николајем II Александровичем. Сукоб је настао када се велики кнез Кирил Владимирович оженио без царевог одобрења. Ступио је у брак с Викторијом Мелитом, која је била разведена од рођеног брата руске императорке Александре Фјодоровне, Ернста Лудвига. На крају је брак био признат.

Од 1909. до 1912. године служио је на крстарици Олег, где је 1912. постао командир. Од 1913. године налазио се у гардијској посади, а од 1914, уз почетак Првог свјетског рата, служио је при штабу врховног команданта. Од 1915. године био је командир гардијске посаде.

Револуција[уреди]

Градоначелник Петрограда Александар Балк је тврдио да је још 27. фебруара велики кнез Кирил Владимирович предлагао војном министру, генералу Бељајеву, и команданту Петроградског војног округа, генералу Хабалову, да своју гардијску посаду стави на располагање у борби против побуне. Када његови предлози нису били прихваћени, он је заједно с ујаком, великим кнезом Павлом Александровичем, разрадио план који је предвиђао очување монархије под Николајем II Александровичем, путем посебних уступака умјереном крилу револуционара. Када је апел Привремене владе од 28. фебруара 1917. године потврдио чврстину самодржавља, велики кнез је 1. марта отишао у Тауријски дворац, да би своју гардијску посаду ставио на располагање Државној думи. Истовремено, а заједно са великим кнезом Павлом Александровичем, он је учествовао у припреми нацрта манифеста, који су они жељели да уруче на потпис императору Николају II Александровичу.

С друге стране, према казивању неких савременика, велики кнез Кирил Владимирович је након Фебруарске револуције (1917) прешао на страну револуције.

Дана 8. марта 1917. године Привремена влада је издала наређење за хапшење бившег императора Николаја II Александровича и његове породице. Кирил Владимирович је одмах поднио оставку. Ускоро је он нелегално отишао за Финску, која је тада још била у саставу Руске Империје, гдје се родио његов син Владимир Кирилович, који је након смрти оца наслиједио право на престо и старјешинство у династији Романов.

У периоду Руског грађанског рата (1917—1922) Кирил Владимирович је тражио могуће начине ка обнови монархије. Ради тога, он се сусрео с генералом Манергејмом, слао је свог представника ка Јуденичу, и водио је преговоре с неким њемачким генералима. Схвативши да је Бијела гарда осуђена на пораз, напустио је идеју оружаног отпора. Ускоро је морао да емигрира у Швајцарску.

Кирил Владимирович је преминуо 12. октобра 1938. године у једној клиници у Паризу. Узрок смрти је био болест ногу — посљедица рана које је задобио при потапању брода Петропавловск. Заједно са својом супругом, Викторијом Фјодоровном (рођеном британском, ирском и саксонско-кобуршко-готском принцезом Викторијом Мелитом), био је сахрањен у Кобургу, у Њемачкој, у породичној гробници војвода саксонско-кобуршко-готских. Дана 7. марта 1995. године њихови посмртни остаци су били пренесени у Великокнежевску крипту Петропавловске катедрале у Санкт Петербургу.

Императорски дом[уреди]

Након абдикације императора Николаја II Александровича и цесаревића Алексеја Николајевича, дана 2. марта 1917, право на престо је прешло ка императоровом брату великом кнезу Михаилу Александровичу. Велики кнез је манифестом од 3. марта 1917. године одложио преузимање власти до коначне одлуке Уставотворне скупштине о облику државног уређења. Дана 1. септембра 1917, још прије сазива Уставотворне скупштине, предсједник Привремене владе Александар Керенски је прогласио републику. Тиме је окончана руска монархија и завршена 300-годишња владавина Романова.

Године 1918. било је пресјечено све мушко потомство императора Александра III Александровича. У складу с правилима насљеђивања престола, право насљедства је прешло на другог сина императора Александра II Николајевича — великог кнеза Владимира Александровича (1847—1909). Његов најстарији син је био велики кнез Кирил Владимирович који се 1922. године прогласио за чувара престола, а манифестом од 31. августа 1924. прогласио се за императора сверуског у изгнанству.[2] Након смрти Кирила Владимировича (1938) нови династички старјешина је постао његов син јединац — велики кнез Владимир Кирилович. Он је одлучио да не узима титулу императора све до обнове монархије.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Владимир Александрович
Grand Duke Vladimir Alexandrovich.jpg
22. април 1847. 17. фебруар 1909.
Марија од Мекленбург-Шверина
Maria Pavlovna of Russia.jpg
14. мај 1854. 6. септембар 1920.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Викторија Фјодоровна
Vitoria Melita.JPG
25. новембар 1876. 2. март 1936.

Дјеца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Марија Кириловна
Grand Duchess Maria Kirillovna of Russia.JPG
2. фебруар 1907. 25. октобар 1951. Карл од Лајнингена
Кира Кириловна
Grand Duchess Kira Kirillovna of Russia2.JPG
9. мај 1909. 8. септембар 1967. Лудвиг Фердинанд од Пруске
Владимир Кирилович
Vladimir Cyrillovich, Grand Duke of Russia.JPG
30. август 1917. 21. април 1992. Леонида Георгијевна

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]