Марија Владимировна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марија Владимировна
Датум рођења (1953-12-23)23. децембар 1953.(62 год.)
Место рођења Мадрид
 Шпанија
Династија Романов
Отац Владимир Кирилович
Мајка Леонида Георгијевна
Вероисповест православље
Супружник Михаил Павлович
Потомство Георгиј Михајлович
старјешина Руског императорског дома
Претходник Владимир Кирилович
Наследник Георгиј Михајлович
Imperial Monogram of Grand Duchess Maria Vladimirovna of Russia.svg

Марија Владимировна[1] (рус. Мария Владимировна, Мадрид, Шпанија, 23. децембар 1953) старјешина је Руског императорског дома у изгнанству.

Она је кћерка јединица великог кнеза Владимира Кириловича и грузијске принцезе Леониде Георгијевне.

Биографија[уреди]

Марија Владимировна је рођена 23. децембра 1953. године у Мадриду. Завршила је Универзитет у Оксфорду. Данас живи у Шпанији. Говори руским, енглеским, француским и шпанским, а дјелимично и њемачким, италијанским и арапским језиком.

Први пут је посјетила Русију априла 1992. године, заједно са мајком и сином, када је присуствовала опијелу њеном оцу великом кнезу Владимиру Кириловичу којег је држао патријарх московски Алексије II.[2]

Императорски дом[уреди]

Старјешина Руског императорског дома у изгнанству од 1938. до 1992. био је велики кнез Владимир Кирилович. Осим њега, посљедњи мушки династички члан је био кнез императорске крви Василиј Александрович. Још за његовог живота Владимир Кирилович је своју кћерку велику кнегињицу Марију прогласио за чувара престола (1969) јер је кнез Василиј био у морганатском браку и није имао потомке са правом насљеђивања престола. Након смрти Василија Александровича (1989) велика кнегиња Марија Владимировна је у складу са Основним државним законима Руске Империје постала насљедник престола. Наступило је насљеђивање по женској линији јер би смрћу њеног оца Владимира била пресјечена посљедња мушка линија.

Велика кнегињица Марија Владимировна је 1976. ступила у равнородни брак са Францом Вилхелмом, принцем од Пруске. Њему је након примања православља велики кнез Владимир Кирилович додијелио титулу великог кнеза, а на крштењу је добио име Михаил Павлович. Одређено је да ће унуци Владимира Кириловича првенствено носити титулу великог кнеза и презиме Романов, а самим тим наставити чланство Императорског дома. Из брака Марије и Михаила, дана 13. марта 1981, родио се њихов син јединац — велики кнез Георгиј Михајлович. Брак је разведен јуна 1986. године. Велика кнегиња Марија се није више удавала.

Дана 21. априла 1992. преминуо је династички старјешина велики кнез Владимир Кирилович. Нови старјешина је постала велика кнегиња Марија Владимировна, а за цесаревића је проглашен велики кнез Георгиј Михајлович. Њих двоје су данас једини чланови Императорског дома и као такве их признаје Руска православна црква.[3][4] У непризнатој држави Придњестровље, Руски императорски дом има статус историјске институције.[5] Предсједништво Врховног суда Руске Федерације је 1. октобра 2008, на захтјев велике кнегиње Марије Владимировне, рехабилитовало убијену царску породицу.[6]

Старјешина Руског императорског дома је врховна начелница Руских императорских и царских ордена. Такође, указима дарује насљедно и лично племство.[7][8] Овим почастима су удостојени: покојни патријарх московски Алексије II, садашњи патријарх московски Кирил, бивши директор ФСБ-а Николај Патрушев, бивши предсједник Државне думе Сергеј Наришкин, бивши премијер Сергеј Степашин, предсједник Врховног суда Вјачеслав Лебедев, бивши московски градоначелник Јуриј Лушков, бивши санктпетербуршки градоначелник Анатолиј Сопчак, бивши придњестровски предсједник Игор Смирнов итд.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Владимир Кирилович Vladimir Cyrillovich, Grand Duke of Russia.JPG 30. август 1917. 21. април 1992.
Леонида Георгијевна Leonida Bragation.jpg 6. октобар 1914. 23. мај 2010.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења
Михаил Павлович 3. септембар 1943.

Дјеца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Георгиј Михајлович Георгий Романов в Приднестровье.jpg 13. март 1981. није ожењен

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]