Владимир Кирилович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Кирилович
Vladimir Cyrillovich da Rússia.JPG
Владимир Кирилович
Датум рођења (1917-08-30)30. август 1917.
Место рођења Порво
Велика кнежевина Финска
Датум смрти 21. април 1992.(1992-04-21) (74 год.)
Место смрти Мајами, Флорида
 САД
Династија Романов
Отац Кирил Владимирович
Мајка Викторија Фјодоровна
Супружник Леонида Георгијевна
Потомство Марија Владимировна
Претходник Кирил Владимирович
Наследник Марија Владимировна

Владимир Кирилович[1] (рус. Влади́мир Кири́ллович; Порво, Руска Империја, 17/30. август 1917Мајами, САД, 21. април 1992) био је старјешина Руског императорског дома у изгнанству.

Био је син великог кнеза Кирила Владимировича и британске принцезе Викторије Мелите.

Биографија[уреди]

Владимир Кирилович је рођен 30. августа 1917. године у мјесту Порво, у Великој кнежевини Финској, као син јединац великог кнеза Кирила Владимировича и велике кнегиње Викторије Фјодоровне (рођ. Мелите). Од рођења је имао титулу кнеза императорске крви као праунук императора Александра II Николајевича.

Заједно са породицом је избјегао из Русије. Дјетињство је провео у француском градићу Saint-Briac. Због Другог свјетског рата није успио завршити Лондонски универзитет. Године 1939. инкогнито је отишао у Уједињено Краљевство и радио у фабрици под именом Петар Михајлов, по угледу на Петра Великог. Осим руског, говорио је енглески, француски, шпански и њемачки језик.

Владимир Кирилович је умро 21. априла 1992. године у граду Мајамију (Флорида, САД). Његови посмртни остаци, по сопственој жељи, пренесени су у Санкт Петербург. Сахрањен је у великокнежевској гробници Петропавловске катедрале, а опијело му је држао патријарх московски Алексије II.[2]

Императорски дом[уреди]

Године 1918. било је пресјечено све мушко потомство императора Александра III Александровича. У складу с правилима насљеђивања престола, право насљедства је прешло на другог сина императора Александра II Николајевича — великог кнеза Владимира Александровича (1847—1909). Његов најстарији син је био велики кнез Кирил Владимирович који се 1922. године прогласио за чувара престола, а манифестом од 31. августа 1924. прогласио се за императора сверуског у изгнанству.[3] Његов син Владимир Кирилович је проглашен за великог кнеза насљедника и цесаревића.

Након смрти Кирила Владимировича (1938) нови династички старјешина је постао 21-годишњи Владимир Кирилович. Он је одлучио да не узима титулу императора све до обнове монархије. Дана 13. августа 1948. велики кнез Владимир Кирилович је ступио у равнородни брак са Леонидом Георгијевном. Она је била кћерка кнеза Георгија Александровича Багратион-Мухранског, старјешине грузијске династије у изгнанству. Међутим, данашњи морганатски потомци Романових оспоравају тај брак сматрајући и њега морганатским. За вријеме постојања Руске Империје, која је у свом саставу имала и Грузију, породица Багратион није уживала династички статус. Али како су тада и Романови и Багратиони били у изгнанству, велики кнез Владимир Кирилович је својим актом од 1946, на захтјев шпанског краљевског дома, признао Багратионима статус династије.[4] Годину дана касније се упознао са Леонидом Георгијевном, а већ сљедеће године и ступио у брак са њом.

Из тог брака, 23. децембра 1953, родила се кћерка јединица — велика кнегињица Марија Владимировна. Владимир Кирилович је њу 23. децембра 1969. прогласио за чувара престола, у случају његове смрти, јер су сви живи кнезови императорске крви били у морганатским браковима и њихови потомци нису били чланови Императорског дома. Након смрти посљедњег кнеза императорске крви Василија Александровича (1989) велика кнегиња Марија је у складу са Основним државним законима постала насљедник престола. Наступило је насљеђивање по женској линији јер би смрћу њеног оца Владимира била пресјечена посљедња мушка линија, као својевремено 1730. смрћу императора Петра II Алексејевича. Након смрти Владимира Кириловича (1992) нови династички старјешина је постала велика кнегиња Марија Владимировна, а за цесаревића је проглашен велики кнез Георгиј Михајлович.[5][6]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
8. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Александра Фјодоровна (супруга Николаја I)
 
 
 
 
 
 
 
4. Grand Duke Vladimir Alexandrovich of Russia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Louis II, Grand Duke of Hesse and by Rhine
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Wilhelmine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
2. Кирил Владимирович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Paul Frederick, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
10. Frederick Francis II, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Princess Alexandrine of Prussia
 
 
 
 
 
 
 
5. Duchess Marie of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Prince Heinrich LXIII J.L. Reuss-Köstritz
 
 
 
 
 
 
 
11. Princess Augusta Reuss-Köstritz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Countess Eleonore of Stolberg-Wernigerode
 
 
 
 
 
 
 
1. Владимир Кирилович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
12. Алберт од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Louise of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
13. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Victoria of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 
 
3. Викторија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Николај I Павлович (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Александар II Николајевич (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Александра Фјодоровна (супруга Николаја I) (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Александровна (велика кнегиња)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Louis II, Grand Duke of Hesse and by Rhine (= 18)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Александровна (= 9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Wilhelmine of Baden (= 19)
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Леонида Георгијевна
Leonida Bragation.jpg
6. октобар 1914. 23. мај 2010.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Марија Владимировна 23. децембар 1953. Франц Вилхелм

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]