Slavko Ćuruvija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Slavko Ćuruvija
Slavko Curuvija.jpg
Datum rođenja (1949-08-09)9. avgust 1949.
Mesto rođenja Zagreb
FNRJ
Datum smrti 11. april 1999.(1999-04-11) (49 god.)
Mesto smrti Beograd
SRJ

Slavko Ćuruvija (Zagreb, 9. avgust 1949Beograd, 11. april 1999) je bio srpski novinar i izdavač, osnivač listova „Nedeljni telegraf“, „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“.

Ubistvo Slavka Ćuruvije, na Uskrs 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije postalo je simbol za brutalnost režima Slobodana Miloševića. Iako je neposredno pre ubistva, Ćuruviju neprestano pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti, ni dan danas nije poznato ko su nalogodavci, ni izvršioci ubistva.

Biografija[uredi]

Slavko Ćuruvija je rođen u Zagrebu, 9. avgusta 1949. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Radni vek je počeo u preduzeću „Mašinogradnja“. Od 1984. godine je radio kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.

Godine 1986. Ćuruvija se pridružio novinarskoj ekipi lista „Borba“. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnje političke rubrike, do pozicije glavni i odgovorni urednik.

Pisao je komentare i reportaže sa Kosova i Metohije u periodu od 1986. do 1988. godine. Bio je jedan od retkih novinara kojem je omogućeno da bude neposredno uz Slobodana Miloševića tokom njegove posete Kosovu Polju, 24. aprila 1987, kada je Milošević izgovorio čuvenu rečenicu "Niko ne sme da vas bije!".

U „Borbi“ je ostao do 1994. godine kada je država preuzela kontrolu nad listom, nakon čega je napustio novine. Sve vreme je bio aktivni dopisnik ili saradnik više medija: „Komunist“, NIN, „Vjesnik“, „Večernji list“, „Nedelja“, „Pobjeda“, TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo. Godine 1994. zajedno sa Momčilom Đorgovićem osnovao je list „Nedeljni telegraf“, prvi srpski privatni nedeljnik. Dve godine nakon toga, 1996., njih dvojica su osnovali „Dnevni telegraf“ (DT), prvi privatni dnevni list u Srbiji. 1998. godine je osnovao magazin „Evropljanin“.

Poznanstvo i sukob sa Mirjanom Marković[uredi]

Ne postoje pouzdani podaci o prirodi odnosa između Slavka Ćuruvije i Mirjane Marković, supruge tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Aleksandar Tijanić je u TV dokumentarcu „Kad režim strelja“ opisao njihov odnos kao „pakt o nenapadanju koji mu je omogućavao da dođe do značajnih informacija i time značajno uveća broj čitalaca Dnevnog telegrafa“. Ćuruvijina nevenčana supruga Branka Prpa je pridavala znatno manji značaj tom poznanstvu.

Ćuruvijin odnos sa Mirjanom Marković se značajno pogoršao u leto 1998. godine, kada su u toku bile značajne policijske akcije protiv pobunjenih Albanaca na Kosovu. Na osnovu Uredbe Vlade Srbije o posebnim merama u uslovima pretnje NATO napada na zemlju „Dnevni telegraf“ privremeno je zabranjen 14. oktobra 1998, a prostorije su zapečaćene.

Iznerviran takvom odlukom Slavko je odjurio kod Mire Marković. Na osnovu knjige Predraga Popovića „Oni ne praštaju“, tada su pale teške reči između njih dvoje. Slavko je upitao Miru: "Šta to radite? Ako nastavite tim putem, visićete na Terazijama!"

Nedugo zatim zaplenjena je celokupna imovina firme DT-pres koja je izdavala DT, a potom je Slavko registrovao listove u Crnoj Gori. Ipak, zbog tekstova i ilustracija u „Evropljaninu“ oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona tadašnjih dinara.

Presuda je doneta na osnovu kontroverznog Zakona o informisanju, koji je donet 1998. godine kada se na čelu Ministarstva za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića nalazio Aleksandar Vučić. Tadašnji zakon je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u propisane okvire (tzv. „nezavisni novinari“), a na osnovu tužbi koje bi, pozivajući se na „protivdržavno i podrivajuće delovanje“ raznih vrsta, podnosili građani ili organizacije, a po kojima su prekršajni sudovi imali obavezu da odluče u roku od 24 časa. Kazna je izrečena tri dana nakon donošenja zakona retroaktivnim dejstvom Zakona.

Novembra iste godine, „Dnevni telegraf“ biva kažnjen po tužbi Saveza žena Jugoslavije, kojeg je zastupala Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije „Otpor“, čime je „ugrozio sve građane, žene i decu“.

Ćuruvija je, zajedno sa još dvojicom novinara lista, 8. marta 1999. godine kažnjen na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.

Mirjana Marković je desetak dana pred Ćuruvijino ubistvo, na sednici Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) njega označila kao glavnog državnog neprijatelja koji je izazvao bombardovanje i da će mu narod suditi.

Nekoliko dana pred ubistvo, Mirjana Marković je preko Dragana Hadži Antića izdejstvovala da se u prorežimskom Ekspresu objavi tekst Miroslava Markovića „Ćuruvija dočekao bombe“. Taj tekst mnogi smatraju za svojevrsnu presudu Ćuruviji.

Ubistvo[uredi]

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, istog datuma kada je dve godine ranije ubijen Radovan Stojičić Badža. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalaze prostorije marketing službe 'Dnevnog telegrafa', a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je Ćuruvija „lišen života iz vatrenog oružja, od strane nepoznatih izvršilaca i da radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju za počiniocima ovog krivičnog dela“. Tadašnji dnevni listovi su preneli svedočenje očevidaca da su „na njega pucala dvojica napadača obučena u crno i sa crnim kapama sa prorezima za oči na glavama. Čula su se tri-četiri hica, a onda su iz haustora izletela dvojica i u punom trku otišla niz ulicu ka Takovskoj“.

Ćuruviji je pucano u leđa, jedan hitac ga je pogodio u glavu, a drugi mu je prošao kroz srce. Ubice su drškom od pištolja udarile i onesvestile Slavkovu suprugu Branku Prpu, koja je bila zajedno sa njim.

Njih dvoje su neposredno pre napada bili na ručku sa prijateljima. Na osnovu podataka koja su objavljeni iz tajnog policijskog dosije „Ćuran“, saznalo se da je Ćuruviju i njegovu suprugu do neposredno pred njegovu smrt, pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti.

Istraga[uredi]

Kao i mnoge istrage za ubistva iz tog perioda i ova istraga već dugo vremena nema sudski epilog. Tokom istrage je na predlog specijalnog tužioca za organizovani kriminal, saslušano oko 100 svedoka. Krajem 2007. godine, tužilac je opet dostavio zahtev za sprovođenje novih istražnih radnji.

Advokat Rajko Danilović, zastupnik Jova Ćuruvije, brata ubijenog Slavka je izjavio da osobe upućene u istražni predmet znaju ko je izvršio ubistvo i koji ljudi iz Državne bezbednosti su to organizovali, a pretpostavlja se sa velikim stepenom pouzdanosti i ko je i kada naručio ubistvo.

B92 je još 2006. godine saznala da je kao jednog od dvojice neposrednih izvršioca atentata svedok ubistva identifikovao Luku Pejovića. On je imao dosije narko-dilera u Crnoj Gori, a ubili su ga nepoznati napadači ubrzo posle petooktobarskih promena u Srbiji 2000. godine.

Ranije se spekulisalo da je direktno Mirjana Marković naručila Ćuruvijino ubistvo desetak dana pre izvršenja i da su pored nje za ubistvo optuženi i bivši šef Državne bezbednosti Radomir Marković, nekadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić, kao i pripadnici tajne službe Ratko Romić i Miroslav Miki Kurak.

Na osnovu izjave portparolke Specijalnog suda Maje Kovačević, očekuje se da istražne radnje budu okončane maja 2008. godine. Međutim, do toga nije došlo ni godinama kasnije.

Na mestu gde je ubijen Slavko Ćuruvija u Svetogorskoj ulici postavljena je spomen-ploča sa sledećim tekstom: „Na ovom mestu 11. aprila 1999. godine ubijen je zbog oštre kritičke reči Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“. U znak sećanja, Nezavisno udruženje novinara Srbije, 11. april 2000“. Ova spomen-ploča je ukradena 6. oktobra 2009. Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije su osudili ovaj događaj i zahtevali da se počinioci „hitno“ pronađu i kazne, a obeležje vrati na svoje mesto. NUNS je ocenio da je reč o „odgovoru na godišnjicu 5. oktobra“.[1] Nezavisno udruženje novinara Srbije je ponovo postavilo spomen-ploču 5. novembra 2009, umesto one stare, koja je ukradena 6. oktobra.[2]

Za ubistvo vlasnika „Evropljanina“ i „Dnevnog telegrafa“ osumnjičeni su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, dok se istražuje uloga Mirjane Marković.[3]

Izvori[uredi]

  1. Ukradena spomen-ploča Slavku Ćuruviji. Radio-televizija Srbije, 6. oktobar 2009., Pristupljeno 6. 10. 2009.
  2. Ponovo postavljena spomen ploča Ćuruviji. Radio-televizija Srbije, 5. novembar 2009., Pristupljeno 5. 11. 2009.
  3. Konačno rešeno ubistvo Ćuruvije („Večernje novosti“, 14. januar 2014)

Spoljašnje veze[uredi]