Pređi na sadržaj

Словенска епопеја (Muha)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ciklus slika
Slovenska epopeja
Slika „Krunisanje srpskog cara Dušana za vladara Istočnog rimskog carstva”
UmetnikAlfons Muha
Godina1910 - 1928.
PravacArt nuvo
TehnikaUlje na platnu
Dimenzijeod 4×4m do 6×8 m cm
MestoPag

Slovenska epopeja (češ. Slovanská epopej) je ciklus od 20 velikih slika koje je između 1910. i 1928. godine naslikao češki slikar Art Nuova Alfons Muha. Ciklus prikazuje scene iz istorije i mitologij češkog i drugih slovenskih naroda. Godine 1928, pošto je završio ovo svoje monumentalno delo, Muha je sve slike iz ovog ciklusa poklonio gradu Pragu. Jedini njegov uslov bio je da grad izgradi poseban paviljon u kome će ciklus biti izložen.[1][2] Do 2012. godine, ciklus je bio deo stalne izložbe u zamku u Moravskom Krumlovu u Južnomoravskom regionu. Godine 2012. godine svih 20 dela preseljeno je u prašku Sajamsku palatu (Veletržním paláci), gde se nalazi najreprezentativnija i najveća dvorana Narodne galerije u Pragu.[3] Tu su slike bile izložene do 2016. godine, u okviru izložbe koju je organizovala Nacionalna galerija.[4] Dalja sudbina Slovenske epopeje je za sada neizvesna.[3]

Muha je napravio mnoštvo plakata, reklama, pozorišnih scenografija, naslikao mnogo slika, dizajnirao nakit, ali krunu njegovog uspeha predstavlja upravo ciklus Slovenska epopeja.[5]

Muhin ciklus Slovenska epopeja je 8. novembra 2010. godine dobio status pokretnog spomenika kulture.[6]

Pozadina dela

[uredi | uredi izvor]
Alfons Muha u ateljeu, tokom rada na ciklusu slika Slovenska epopeja (1920)

Muha je bio panslavista i nacionalista i težio je očuvanju nacionalnih vrednosti i kulturnom i duhovnom ujedinjenju Slovena (na svetskoj izložbi u Parizu dizajnirao je paviljon Bosne i Hercegovine). Svojim delom želeo je da svakoj Slovenskoj zajednici posveti po jednu temu i sliku u čast zajedničkih korena i zajedničke prošlosti i želje za zajedničkom budućnošću svih Slovena. Jedna od slika u ovom opusu, Krunisanje cara Dušana, predstavlja prizor iz istorije Srba.[5]

Muhin poster za izložbu

Alfons Muha proveo je mnogo godina radeći na ciklusu Slovenska epopeja, za koji je smatrao da je njegovo životno delo. Želeo je da ovu seriju slika, koja slavi istoriju Slovena, dovrši do trenutka prelaska 19. u 20. vek. Međutim, njegovi planovi bili su osujećeni nedostatkom finansijskih sredstava. Godine 1909. uspeo je da dobije donacije od američkog filantropa i zaljubljenika u slavensku kulturu, Čarlsa Ričarda Krejna.[7] Rad na slikama započeo je studijskim putovanjima po slovenskim zemljama koje je nameravao da prikaže u ciklusu. Detaljno i sistematski je proučavao njihovu istoriju, mitologiju, folklor, detalje nošnji, nameštaja, narodnu i crkvenu arhitekturu. Mnoge mesece proveo je u tadašnjoj carskoj Rusiji, po teritorijama slovenskih zemalja na Balkanskom poluostrvu, u Poljskoj, a posetio je i pravoslavne manastire na Svetoj Gori.[3] Kako bi obezbedio što tačniji prikaz ključnih događaja u istoriji Slovena, Muha se u vezi istorijskih detalja savetovao sa istoričarima. Godine 1910. iznajmio je deo zamka u Zbirohu i započeo rad na seriji.[8]

Slike iz ovog ciklusa Muha je slikao 18 godina, postepeno ih predajući gradu Pragu. Godine 1919. u praškom Klementinumu je prikazan prvi deo serije, koji je sadržao jedanaest platana. Godine 1921. pet slika je prikazano u Njujorku i Čikagu, na veliko odobravanje javnosti.[9]

Kompletni ciklus prvi put je prikazan 1928. godine na praškom sajmištu. Posle ove izložbe grad nije mogao da nađe prostor za stalnu postavku i nakon povremenog izlaganja, platna su urolana i smeštena u magacin. Da ironija bude veća, poster koji je napravio za tu priliku postao je poznatiji od samog monumentalnog ciklusa.[5]

Alfons Muha umro je jula 1939. godine. Neposredno pred smrt, kada je Nemačka napala Čehoslovačku, uhapsio ga je i ispitivao Gestapo, budući da je on bio važan predstavnik javnog života u ovoj zemlji,[10] a verovatno i zato što je bio mason. Srećom, brzo je pušten.[11] Tokom Drugog svetskog rata slike iz ciklusa Slovenska epopeja bile su urolane i sakrivene, kako bi se sprečilo da ih nacisti odnesu.[2]

Posle Ddržavnog udara u Čehoslovačkoj 1948. i preuzimanja vlasti u zemlji od strane komunista, Muha je smatran dekadentnim i buržoaskim umetnikom, udaljenim od ideala socijalističkog realizma.[12] Izgradnja posebnog paviljona za izlaganje ciklusa slika Slovenska epopeja postalo je nebitno pitanje za novi komunistički režim. Muhini naslednici živeli su teško, pokušavajući da sačuvaju vredna dela i predmete koje je sakupljao i stvorio njihov slavni predak. Sin Alfonsa Muhe poslat je na prinudni rad u Sibir. Srećom, slike koje su činile Slovensku epopeju porodica je skinula s ramova, uvila u ogromne rolne, zaštitila i sakrila.[11]

Muhina grandiozna platna ostala su sakrivena od javnosti skoro trideset godina od njegove smrti. Godine 1963. grupa lokalnih rodoljuba prenela je slike u zamak Moravski Krumlov[2] blizu Ivančica, Muhinog rodnog mesta. Tek 1967. godine cela Slovenska epopeja je javno izložena.[5]

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]
Izložba u Sajamskoj palati u Pragu
Izložba u Sajamskoj palati u Pragu

Grad Prag vodio je višedecenijsku pravnu bitku da se slike vrate u glavni grad Češke. Proces se intenzivirao početkom 2010. godine.[2] Mnogo se razmišljalo o preseljenju ciklusa slika Slovenska epopeja iz Moravskog Krumlova, gde je bio izložen skoro 50 godina, u Prag. Kao jedan od glavnih razloga isticala se činjenica da je Prag grad koji posećuje na hiljade turista, što će svakako privući veću pažnju na ciklus. Međutim, u praškim galerijama ne postoji odgovarajući prostor za izlaganje ovog dela. Zbog toga je u češkim državnim institucijama, među kojima je bila i kancelarija predsednika Češke Republike,[13] odlučeno da je bolje rešenje da se slike ostave na njihovoj trenutnoj lokaciji.[14][15] Početkom 2010. godine, grad Prag je zatražio povratak Slovenske epopeje zbog restauracije radove i povremenog izlaganja.[16] Međutim, Fondacija Muha, kojom upravljaju umetnikov unuk Džon Muha i njegova majka Džeraldina, zaustavila je taj potez jer su smatrali da bi to bila samo privremena mera. Grad Prag je tvrdio da vlasnik slika nije Alfons Muha, već Čarls Ričard Krejn, kao i da je Muha ciklus poklonio Gradu Pragu. Prema časopisu Mladá fronta dnes, ove tvrdnje su su dokazane ugovorima pronađenim u gradskim arhivima.[7] Dana 25. jula 2010. u Moravskom Krumlovu okupilo se preko hiljadu građana koji su protestovali zbog planiranog preseljenja Slovenska epopeja iz grada.[17] Fondacija vodi pregovore sa Gradom Pragom o izgradnji stalnog doma za ovo Muhino delo.

Posle dvogodišnjeg spora između Praga i Moravskog Krumlova, poznati ciklus od 20 monumentalnih slika, uprkos protestu konzervatora i istoričara umetnosti, odneto je 2012. iz zamka u Moravskom Krumlovu i izloženo u Sajamskoj palati, gde je ostao do kraja 2016.[18] Izložbu je posetio veliki broj turista, ali i Pražana koji su posle mnogo decenija imali priliku da u svom gradu vide čuveni ciklus. Tako velikom odzivu posetilaca verovatno je doprinela i žestoka višemesečna rasprava u češkoj štampi. Godine 2018. ciklus Slovenska epopeja prikazan je u Brnu, tokom festivala "Re: publika".[19] Na izložbi su prikazana dva u svakom pogledu različita ciklusa u Muhinom radu - veličanstveni ciklus Slovenska epopeja i jedinstvena kolekcija plakata.[20]

Slike iz ciklusa Slovenska epopeja

[uredi | uredi izvor]

Deset slika Slovenske epopeje predstavlja događaje i mitove češke istorije i mitologije, a ostalih deset značajne datume istorije drugih slovenskih naroda. Prvo platno ciklusa Muha je posvetio prapočecima slovenstva predstavom zamišljenih Adama i Eve slovenskih naroda, oko kojih različite figure i motivi simbolizuju dramatičnu i turbulentnu istoriju Slovena. Zatim slede Muhina viđenja različitih obreda i događaja slovenske istorije: žetvenih svečanosti u čast jednog od najznačajnijih slovenskih božanstava – boga Svetovida, propoved verskog vođe i kasnije češkog nacionalnog heroja Jana Husa u Vitlejemskoj kapeli u Pragu, bojnog polja posle pobedonosne bitke na Grinvaldu 1410-te, kada je poražena vojska tevtonskih vitezova, ili atmosfere posle pobedonosne vitkovske bitke pod vođstvom češkog heroja Jana Žiške. Jedno od gigantskih platana posvećeno je i srpskoj istoriji: krunisanju cara Stefana Dušana za vladara čitave teritorije Istočnog rimskog carstva 1346. godine. Na slici je prikazana procesija koja prati krunisanje. Ispred starešina koji nose carev mač i odlikovanja koračaju devojke u narodnim nošnjama koje, kako se veruje, naglašenom i idealizovanom lepotom simbolično izražavaju nadu samog Alfonsa Muhe u budućnost Slovena.[3]

Odbrna Sigeta

[uredi | uredi izvor]

Najdramatičnijom slikom ciklusa smatra se platno vezano za ime hrvatskog bana Nikole Šubića Zrinskog i odbranu Sigeta pred vojskom turskog sultana Sulejmana 1566. godine. Zrinski je u tom boju poginuo i izgubio bitku, ali je turska vojska pretrpela tolike gubitke i bila toliko oslabljena da je morala da odustane od daljeg napredovanja prema Beču. Ta bitka se i smatra prelomnom u pohodu turske vojske prema srednjoj Evropi. Muha se, u impresivnoj i dramatičnoj kompoziciji, opredelio za jedan od najpotresnijih trenutaka opsade: pred poslednju odbranu tvrđave vojnici Zrinskog, zajedno sa stanovnicima Sigeta (u jednom uglu je velika grupa žena i dece) zaklinju se vojskovođi da će položiti živote u borbi koja predstoji. Mnogi elementi kompozicije, požar, gusti dim, zgrčena tela žena i dece, simbolizuju tragiku i dramatičnost Muhinog viđenja ovog događaja.[3]

Ciklus slika Slovenska epopeja Alfonsa Muhe sastoji se od 20 slika, visine do šest i širine do osam metara.[2][21]

Slika Naslov Objašnjenje Dimenzije
1 Sloveni u svojoj pradomovini: između turanskog biča i gotskog mača Slovenski Adam i Eva u zbegu. Bela boja odeće predstavlja čistotu i uzvišenost u kontrastu sa bojama sela koje su zapalili osvajači. Desno se vidi lebdeća figura slovenskog sveštenika koji se moli. Ispod njegove leve ruke je devojka koja nosi zeleni venčić kao simbol mira, a ispod desne mladi ratnik kao simbol spremnosti na odbranu. Poruka slike je da se Sloveni moraju izboriti za svoju slobodu. 8.10 × 6.10 m
2 Proslava Svetovida: kada su bogovi u ratu, spasenje je u umetnosti Svečanosti u čast boga Svetovida na rtu Arkona na ostrvu Rujan. Svetovidov hram, čuven po bogatstvu, bio je najveće mesto hodočašća svih Slovena u perodu od 8. do 10. veka. Kasnije su Arkonu razrušili Danci, a u Muhino vreme

postao je mitski simbol nekadašnje slovenske slave. Hram se, svetao, vidi u daljini, levo, a iznad njega prikazan je, tamnim bojama, bog Tor sa svoja četiri psa kao nagoveštaj budućeg uništenja. U centralnom delu, gore, prikazani su slovenski ratnici okupljeni oko kipa Svetovida.

8.10 × 6.10 m
3 Uvod u slovensku liturgiju: hvalite Gospoda na svom maternjem jeziku Krajem 9. veka moravski vladar Rastislav poziva Ćirila i Metodija da bogoslužbene spise prevedu na slovenski jezik, uprkos protivljenju nemačkih biskupa i katoličkog Rima. Slika prikazuje kako se papsko pismo čita Rastislavljevom nasledniku Svetopulku ispred zidina Veligrada, prestonice Moravske. Gore, centralno prikazani su Rastislav i patrijarh istočne crkve, dok četiri figure gore desno predstavljaju ruske i bugarske vladare koji podržavaju liturgiju na slovenskom jeziku. Napred se vidi figura mladića koji u svojoj desnoj ruci drži krug, simbol opšteslovenskog ujedinjenja, čest na Muhinim slikama i plakatima.

8.10 × 6.10 m
4 Bugarski car Simeon: jutarnja zvezda slovenske književnosti Period slovenske liturgije u Moravskoj završio se Metodijevom smrću i njegovi učenici su nakon toga zaštitu morali da potraže na dvoru bugarskog cara Simeona. Car Simeon, bivši monah koji je u međuvremenu postao veliki vojskovođa i sam je bio zaslužan za prevod mnogih liturgijskih spisa na slovenski jezik. Njegova figura zauzima centralno mesto u kompoziciji slike, zrači autoritetom i veličinom, a okružen je filozofima, piscima, lingvistima i prepisivačima. Predmet njihove pažnje čine knjige i dokumenti koji u sebi kriju podatke o prošlosti i budućnosti slovenskih naroda. 4.80 × 4.05 m
5 Kralj Bohemije Premisl Otokar II: savez slovenskih dinastija Premisl Otokar II, koji je vladao u periodu od 1253. do 1278, bio je jedan od najvećih vladara u češkoj istoriji, proslavljen kako zbog svojih vojnih uspeha, tako i zbog političke mudrosti i lične velikodušnosti. Slika prikazuje svadbenu ceremoniju jedne od njegovih rođaka, na koju je on pozvao sve slovenske vladare s namerom da se ujedine u savez.

4.80 × 4.05 m
6 Krunisanje srpskog cara Dušana za vladara Istočnog rimskog carstva: slovenski zakonski kod Stefan Dušan bio je mudri vojskovođa koji je iskoristio slabljenje Vizantije da proširi slovenske teritorije na jugu. Godine 1346. ovenčan je kao car Srba i Grka, a odmah potom proglasio je Zakonik po kome je vladao širom Istočnog rimskog carstva. Slika prikazuje procesiju koja prati krunisanje. Ispred starešina koji nose carev mač i odlikovanja su devojke u narodnim nošnjama, a svojom mladošću izražavaju zapravo nadu samog Alfonsa Muhe u budućnost Slovena. Car Dušan okružen je figurama u crvenim ogrtačima. 4.05 × 4.80 m
7 Jan Milič iz Kromeriža: bordel pretvoren u samostan Jan Milič je živeo u Moravskoj u 14. veku i bio poznat po protivljenju zvaničnim katoličkim vlastima, ali i po posebnoj ljubavi i samilosti prema praškim siromasima, zbog čega je imao dosta pristalica. Preobratio je mnoge prostitutke, a 1372. izgradio manastir posvećen Mariji Magdaleni, na mestu gde je pre toga bila javna kuća. Na slici nekolicina ljudi na vrhu skele planiraju dalju gradnju manastira koji će postati utočište za siromašne. Ispod, naslikan je Milič kao skromna pojava, kako propoveda pred grupom žena. One svoje nekadašnje haljine menjaju za bele, monaške. Slika slavi veru i samilost.

4.05 × 6.20 m
8 Jan Hus se moli u Vitlejemskoj kapeli: Istina pobeđuje Verski vođa i kasnije nacionalni heroj, Jan Hus (14-15. vek), bio je rektor Univerziteta u tadašnjem Pragu i glavna figura reformatorskog pokreta u Bohemiji. Koncil u Konstanci ga je 1412. osudio i anatemisao, da bi ga posle tri godine živog spalili, što je izazvalo masovne pobune Čeha i kasnije čuvene husitske ratove. Hus je prikazan kako se moli u Vitlejemskoj kapeli u Pragu 1412. godine. Desno od njega je zadužbinar kapele, trgovac Križ, a sa leve Jan Žiška, budući nacionalni junak i vojni vođa husita. Kraljica Sofija sedi ispod baldahina desno, a levo je prikazana scena kako sveštenik sa propovedaonice vodi beleške koje će se koristiti na suđenju protiv Jana Husa na Koncilu u Konstanci. 8.10 × 6.10 m
9 Skup u Kriškom: ultrakvisti Posle smrti Jana Husa, vođstvo slovenskog religioznog reformističkog pokreta preuzima ultrakvistički sveštenik Koranda, koji je podržavao drugačiju praksu pričešćivanja. Husiti su se još na početku podelili na dve grupe, umerenije ultrakviste i tvrdokornije taborite, ali su se i jedni i drugi držali, dok je bilo husita, tzv. ultarakvističkih religioznih običaja Koranda je prikazan kako na skupu u Kriškom, 30. septembra 1419. propoveda i savetuje pristalice da je uz oružje za pobedu neophodna i vera. Tamno nebo na slici nagoveštava skori početak husitskih ratova, a bela i crvena zastava simbolizuju život i smrt. 4.05 × 6.20 m
10 Posle bitke na Grinvaldu: solidarnost severnih Slovena Čitav 14. vek označen je ratnim upadima germanskog reda tevtonskih vitezova na teritorije severnih Slovena. Kao odgovor na to, poljski kralj Vladislav Jagelo i češki kralj Vaclav IV potpisali su ugovor o zajedničkoj odbrani koji je potvrdio svoj značaj u bici na Grinvaldu 1410, kada su Sloveni odneli veoma važnu pobedu. Muha, međutim, ovde ne slika scenu bitke, već ono što dolazi posle nje. Slika prikazuje poljskog kralja kako žali nad izgubljenim životima ratnika. 6.10 × 4.05 m
11 Posle Vitkovske bitke: bog predstavlja istinu, a ne moć Na samom početku husitskih ratova 1410. godine, nemački kralj okupirao je utvrđenje u Pragu i tu se krunisao. Odredi seljaka, Husovih pristaša, pristigli su iz južne Bohemije kako bi se suprotstavili Germanima, vođeni neustrašivim Janom Žiškom. Slika prikazuje sveštenika na polju kako drži ripidu, okružen ostalim sveštenicima koji usrdno mole. Desno se vide obrisi praške tvrđave. Sunce se promalja obasjavajući figuru Jana Žiške, kao znak božje milosti i nagoveštaj ratne pobede. Međutim, žena u donjem levom uglu, koja je zapravo u prvom planu, okrenuta je leđima i kao da razbija ovu atmosferu trijumfa znajući, možda, da će rat odneti živote i njenih sinova.

4.80 × 4.05 m
12 Petar Helčicki u Vodnjanu: ne vraćaj zlo zlim Kompozicija donekle stilski nalikuje prikazu Vitkovske bitke, ali oslikava drugačiji aspekt husitskih ratova. Vodnjani su gradić zahvaćen unakrsnom paljbom husita i germanskih snaga. Meštani su odlučili da se obrate Petru Helčickom, seljaku-filozofu, inače osnivaču crkve Češka braća, srodne ultrakvistima. Kad su stigli, pali su od iscrpljenosti i umora, ojađeni i očajni jer njihovi domovi gore u plamenu. Helčicki, držeći Bibliju, ide od jednog do drugog, teši ih i hrabri, tražeći da ne misle na osvetu. 6.20 × 4.05 m
13 Husitski kralj Jirži Podjebrad: ugovori se moraju poštovati Rim je 1430. bio primoran da prihvati husitske zahteve i prestane sa krstaškim ratovima po slovenskim zemljama. Kada su Česi izabrali svog sunarodnika Jiržija Podjebrada 1458. da potvrdi njihovu nezavisnost, on je otišao u Rim i 1462. godine zatražio da prihvate njegov izbor. Međutim, odbijen je i vraća se u Prag praćen kardinalom Fantinom, čija je uloga bila da Česima objasni njihovu poziciju.

Slika prikazuje kardinala na skupu u kraljevskoj dvorani Starog grada u Pragu, koji zahteva od husitskog kralja da prizna rimski autoritet. Podjebrad odgovora: Nema na ovoj zemlji nikoga ko može biti sudija mojoj savesti. Dečak naslikan ispred kako zatvara knjigu čiji je naslov Roma finita, uz svetlo koje dopire spolja, predstavlja simbol novouspostavljene slobode i odlučnosti da se istraje.

4.80 × 4.05 m
14 Odbrana Sigeta od Turaka pod vođstvom Nikole Zrinskog: štit hrišćanstva Turci su tokom 1566. napredovali duž Dunava i duboko zašli u ugarske teritorije. Narod, predvođen hrvatskim plemićem Nikolom Zrinskim, pokušao je da ih zaustavi kod sigetske tvrđave. Odolevali su dvadesetak dana, tokom kojih je Zrinski izgubio život. Njegova udovica, shvatajući neminovnost poraza, digla je u vazduh barutanu, što je uništilo Stari grad, ali i nanelo velike štete Turcima i zaustavilo njihovo dalje napredovanje. Muha je na slici prikazao tvrđavu u plamenu i samu bitku, ali desno i žrtvovanje žena. 8.10 × 6.10 m
15 Štampanje Kraličke biblije u Ivančicama: bog nam je dao dar sopstvenog jezika Kralička biblija je prvi kompletni prevod Biblije na češki jezik (16. vek). Prevođenje i štampanje započelo je Bohemsko bratstvo u Ivančicama, Muhinom rodnom mestu, a završeno u Kralicama; otuda i naziv Kralička biblija. Slika prikazuje plemića koji je ugostio Bohemsko bratstvo kako pregleda prve strane odštampanog teksta, kao i veliki broj studenata koji su se okupili oko prese za štampanje, i jednog, izdvojenog, koji slepcu čita Kraljičku bibliju, simbol češkog nacionalnog ponosa i danas. 8.10 × 6.10 m
16 Poslednji dani Jana Komenskog: treptaj nade Posle vojnog poraza 1620, Česi su bili prisiljeni da se vrate na katoličanstvo, dok su oni koji su to odbijali deportovani. Jedan od najuglednijih među izgnanicima bio je Jan Komenski, duhovni vođa Bratstva i strastveni zagovornik obrazovanja. Duhovni sadržaj njegovih tekstova bio je inspiracija onima koji su i dalje sanjali o nezavisnosti. Slika prikazuje scenu njegove smrti: Komenski, nepokretan, na obali holandskog grada Nardena, gde je živeo posle progonstva. U prvom planu su sledbenici Komenskog koji žale zbog smrti svog vođe, čija je izolacija i usamljenost za života dočarana sivilom mora i neba. Nešto svetla koje baca mali fenjer, levo od centra, simboliše nadu da će se neko ipak vratiti u domovinu. 6.20 × 4.05 m
17 Sveta gora Atoska: riznica najstarijeg pravoslavnog literarnog blaga Atos je najsvetije mesto za istočno hrišćanstvo, a ova slika predstavlja izvestan odmor u Muhinoj posvećenosti istoriji Slovena i odaje počast istočnoj crkvi koja ih je povezala u Vizantijskom carstvu, posebno putem misionarskog delovanja Ćirila i Metodija. Desno je prikazana grupa ruskih hodočasnika kako kleče pred sveštenicima čija prozračnost, povezana sa sunčevim zrakom koji preseca sliku dijagonalno, dodatno govori o njihovoj duhovnosti. Zrak se završava na sceni mladića koji pomaže slepom starcu. Anđeli u centru kompozicije drže modele četiri slovenska manastira, dok dva anđela u strogom centru predstavljaju Ljubav i Veru. Čitavu scenu natkriljuje prelepi prikaz device Marije, koja povezuje simboliku prethodne tri scene.

4.80 × 4.05 m
18 Zaklinjanje Omladine pod slovenskom lipom: slovenski preporod U Pragu je 1890. osnovana organizacija Omladina, kao radikalnije krilo stranke Mladi Česi. Njihove ideje bile su nacionalne, socijal-demokratske i anti-austrougarske. Posle anti-dinastičkih demonstracija 1893. godine, 68 članova je uhapšeno, da bi kasnije nekoliko njih oformilo Stranku državnog prava sa ciljem oslobađanja Bohemije od Austrougarske. Na slici su pripadnici pokreta kako polažu zavet pod lipom, svetim slovenskim drvetom, u čijim granama prebiva boginja, čime želi da prikaže vezu ovog pokreta sa mitskom prošlošću slovenskih naroda. Interesantno je da dva lika na slici predstavljaju Muhinog sina Jiržija (ispred, desno) i kćer Jaroslavu (ispred, levo); time kao da je hteo da kaže da će i njegovo potomstvo nastaviti zavet, na dobrobit Čeha i svih Slovena. Neki manji delovi su ostali u temperi, zbog čega se ovo platno smatra nedovršenim. 4.80 × 4.05 m
19 Ukidanje ropstva u Rusiji: rad u slobodi je osnova države U Rusiji je ropstvo zvanično ukinuto Zakonom iz 1861. godine, kasnije nego u drugim delovima Evrope. Slika prikazuje ponižene kako se tiskaju, nesigurni u to kuda dalje. Poseban detalj čini majka sa detetom sa leve strane. Njen zabrinuti izraz odražava težak seljački život. Ova svest o dubokoj podeljenosti između vladara i naroda je dodatno naglašena načinom na koji se Crkva svetog Vasilija, kao jedina, centralno postavljena građevina, uzdiže nad okupljenima, preteća i daleka.

8.10 × 6.10 m
20 Apoteoza Slovena: Sloveni za čovečanstvo Slika teži da objedini sve elemente koji treba da ukažu na trijumf Slovena za čovečanstvo uopšte. Muha je koristio četiri boje, kako bi označio različite aspekte istorije Slovena: plavom (dole desno) je predstavio drevnu istoriju, crvenom (iznad, levo) Husitske ratove, crnom (u centru desno) su naslikani neprijatelji Slovena, a žutom (u centru) oni koji su se borili za slobodu, mir i jedinstvo. Omladina nosi grane lipovog drveta i odaje počast herojima, a među njima je i grupa ratnika iz Prvog svetskog rata. Glavnu figuru predstavlja čovek raširenih ruku, koji se uzdiže i nad slovenskom patnjom koja je trajala vekovima i sa nadom u novu republiku. Na slici se pojavljuju različiti simboli: krug kao simbol ujedinjenja Slovena, golubica simbol mira i američka zastava kao svojevrsna zahvalnost Americi za njen doprinos u osnivanju Čehoslovačke. Hrist, na samom vrhu, blagosilja čitavu scenu.

4.05 × 4.80 m

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „The Slav Epic”. Moravský Krumlov. Arhivirano iz originala 27. 7. 2012. g. Pristupljeno 11. 8. 2010. 
  2. ^ a b v g d Cameron, Rob (10. 8. 2010). „Czech battle over art nouveau epic by Alphonse Mucha”. BBC. Pristupljeno 11. 8. 2010. 
  3. ^ a b v g d Nikolić, Danka (28. 9. 2012). „Deset slika Slovenske epopeje”. Danas. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  4. ^ Hnátek, Václav (10. 5. 2012). „Muchově Epopeji to ve Veletržním paláci až nečekaně sluší”. iDnes (na jeziku: Czech). Mladá fronta DNES. Pristupljeno 9. 7. 2012. 
  5. ^ a b v g Kostadinovski, Zorana (16. 3. 2015). „Alfons Muha – češki umetnik autentičnog stila”. Kultiviši se. Arhivirano iz originala 01. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  6. ^ „Stát může kontrolovat Muchovu epopej, stala se kulturní památkou”. Lidovky.cz. 19. 10. 2010. Pristupljeno 23. 11. 2022. 
  7. ^ a b „Slovanská epopej na cestě do Prahy. Muchovi nepatří”. Týden.cz. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  8. ^ „Slovanská epopej se zatím stěhovat nebude. Krumlovští se brání”. TV Nova (na jeziku: Czech). Arhivirano iz originala 22. 3. 2014. g. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  9. ^ Sayer, Derek (1998). The Coasts of Bohemia: A Czech History. Princeton University Press. str. 20. 
  10. ^ Carey, Nick (9. 2. 2000). „Alfons Mucha”. Radio Prague. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  11. ^ a b Ognjanović, Mirjana (2012). „Dame u ramu od cveća”. Politikin zabavnik. 3149. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  12. ^ Konrád, Ondřej (26. 7. 2010). „Slovanská epopej v mlhách” (na jeziku: Czech). Český rozhlas 6. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  13. ^ „Do sporu o epopej se vložil Klaus. Chce, aby zůstala na Moravě”. Mladá fronta DNES (na jeziku: Czech). Czech Republic: iDNES.cz. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  14. ^ Muchova Slovanská epopej do Prahy zatím nepřesídlí; Týden.cz (in Czech)
  15. ^ Muchova Slovanská epopej stále nemá v Praze místo, další jednání se chystá na říjen; iDnes.cz (in Czech)
  16. ^ Loss of Mucha art work likely to hit small Moravian town hard; Radio.cz
  17. ^ „Proti stěhování epopeje protestovalo v Moravském Krumlově tisíc lidí”. Mladá fronta DNES (na jeziku: Czech). Czech Republic. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  18. ^ „Mucha’s "Slav Epic" moved to Prague without approval”. Arhivirano iz originala 12. 04. 2012. g. Pristupljeno 22. 05. 2020. 
  19. ^ „RE:PUBLIKA Festival – – Go To Brno”. 27. 3. 2018. 
  20. ^ „Alfons Mucha: Two worlds – Go To Brno”. 21. 3. 2018. 
  21. ^ Marinković Obrovski, Aleksandra. „ALFONS MUHA (1860-1939): SLOVENSKA EPOPEJA”. Svevlad. Pristupljeno 22. 5. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Slovenska epopeja na Vikimedijinoj ostavi.

„”

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенска_епопеја_(Муха)&oldid=27825681”