Srpski narodni običaji

Slavski običaj

Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas. Narodne običaje često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako pomoći i koristiti.

Namena narodnih običaja je različita i može biti:

• da se zaštiti zdravlje ukućana,
• da se sačuva i poveća porod i imovina,
• da pada kiša i da se natope žedna polja,
• da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci.
• da se pridobije osoba koja se voli,
• da se izleči bolesnik,
• da se napakosti nekome, itd.

Postoji mnogo narodnih običaja: za svaku radnju, svaki događaj, svaki praznik, svaku priliku i nepriliku. Običaji su se u narodu dosta množili, menjali i dopunjavali.

Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života. Najzastupljeniji i najpoznatiji običaji kod Srba su običaji životnog ciklusa, koji su u vezi sa rođenjem, krštenjem, venčanjem, odlaskom u vojsku, smrću itd. Koliko je čuvanje običaja bilo značajno za zajednicu govori i izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.

Vuk Karadžić je zabeležio dosta narodnih običaja i zahvaljujući njegovom radu, mnogi su i danas poznati. Srpskim narodnim običajima, u novije vreme, bavio se dosta etnolog Veselin Čajkanović.

Narodni običaji vezani za narodne praznike opisivani su u raznim narodnim kalendarima koji se formiraju za jednu godinu ili više godina.

Slavski običaji

Za većinu naroda pravoslavne veroispovesti karakteristično je slavljenje slave. Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan. Pre slave obično se osveštavaju prostorije u kojima će se obedovati i boraviti u vreme slave. Običaj je da se uoči slave pripremi slavski kolač koji sveštenik seče i poliva vinom. Stari običaj vezan za Slavu koji se ponegde još zadržao je takozvano „dvorenje slave“. Radi se o tome da domaćin i ukućani koji toga dana proslavljaju svoje Krsno ime uopšte ne sedaju, u znak poštovanja prema svome Svetitelju, već poslužuju goste i sa njima razgovaraju stojeći.

Praznični običaji

U Srbiji su, pored Krsnih slava, najveći praznici Božić i Vaskrs.

Božić je najradosniji praznik među svim praznicima kod Srba. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara po novom kalendaru odnosno 25. decembra po starom kalendaru. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje dolazak Božića i Božićnog slavlja. Običaj je da domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutarnju i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!".

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima. Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak. Po starom običaju na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.

Posebni običaji

• Običaji vezani za svadbu:
  • Bidermajer - Kada se završi ceremonija venčanja, mlada baca bidermajer. Devojka koja ga uhvati je po verovanjima sledeća za udaju.
  • Jabuka - Kada mladoženja ide po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Mladoženja ne može da odvede mladu sve dok puškom ne pogodi jabuku na drvetu.
• Običaji vezani za sahrane:
  • Priprema za sahranu
  • Opelo
  • Osvećenje vodice
• Običaji vezani za rođenje deteta:
  • Stavljanje crvenog konca bebi na ruku - protiv uroka
  • Darivanje deteta - najčešće zlatom
  • Cepanje košulje
• Običaji vezani za rođendan:
  • Izvlačenje (čupanje) ušiju, onoliko puta koliko slavljenik puni godina.
  • Gašenje svećica
  • Darivanje slavljenika

Galerija

• 
  Krsna slava
• 
  Slavska sveća
• 
  Slava
• 
  Uskršnja jaja
• 
  Bidermajer

Vidi još

• Srpski narodni praznici
• Srpski narodni kalendar
• Stara vera Južnih Slovena
• Vranjski običaji i verovanja

Spoljašnje veze

• Pravoslavac - crkveni kalendar (jezik: srpski)