Стара вера Јужних Словена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Словени су по доласку на Балкан, затекли врло развијену црквену организацијуи врло брзо су били изложени јакој акцији христијанизације. Познато је да је прва Српска независна држава створена акцијом многобожачког елемента, око 850, али се исто тако зна да се владарска породица званично покрстила око 870. године. Међутим познато је да се тек доласком Немањића затире јавно многобоштво међу Србима, око 1180. ССВ се на Балкану није развила до размера организоване цркве и храмова, али сигурно можемо тврдити да су на Балкану постојали идоли и на неки начин уређен простор око њих, да ли су то били свети гајеви, зидана светилишта или нешто треће не можемо рећи без археолошких истраживања, за која данас, нажалост, нема интересовања. ССВ се на Балкану одржала кроз народне обичаје и Православље који чине и готово једине изворе за реконструкцију ССВ и локалних Врховних Богова на Балкану.

Богови код Јужних Словена[уреди]

Пантеон Јужних Словена најтеже је реконструисати, јер су они рано потпали под непосредни утицај византијске цивилизације и хришћанства. Већ је напоменуто да су Словени у време насељавања Балканског полуострва веровали, према Прокопијевом сведочењу, у једног врховног бога, и то бога муње, коме су била подређена божанства нижег реда. Како су у топономастици јужно од Дунава многи трагови имена Перуна, са доста вероватноће може се претпоставити да је код Јужних, као и код Источних Словена, Перун био врховни бог. У топонимима има трагова и о Велесу, о чијем се лику и функцијама код Јужних Словена може индиректно судити по описима Светог Саве, који је, по српском народном предању, првенствено покровитељ и заштитник стоке. Њему би био близак и Дабог из српских прича, црно и хромо божанство доњег света, господар мртвих, заштитник стада, али и вукова, који је називан и Даба, Дабо или Хроми Даба. Дабог је истовремено и бог племенитих метала, злата и сребра, проналазач и заштитник ковачке вештине. После прихватања хришћанства, функције Дабога пренесене су на велике хришћанске свеце (св. Јована, св. Саву, св. Арханђела, св. Ђорђа, св. Николу, св. Мрату), а његов лик је преображен у сотону и Хромог Дабу. Једна од хипостаза Дабогових је вероватно и Вид, божански видар чије је име сачувано у великом српском празнику Видовдану. Цар Тројан са три главе, који се помиње у једној скаски, вероватно је божанство блиско Триглаву јер је описан као ноћни коњаник. Како се у једној словеначкој бајци помиње чаробница Мокоши, могућно је да је богиња Мокош некада била позната Јужним Словенима.

Код Јужних Словена до сада нису археолошки посведочена светилишта нити идоли, а у историјским изворима не помиње се свештенство нити има података о култовима и ритуалима. Жртве су приносили боговима једино као молитву за свој спас.