Turizam u Jermeniji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hor Virap i Ararat.

Turizam u Jermeniji je ključni sektor za ekonomiju od 1990-ih kada je broj turista svake godine premašio pola miliona (uglavnom etničkih Jermena iz dijaspore). Ministarstvo ekonomije izveštava da većina međunarodnih turista dolazi iz Rusije, država Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Irana.[1] Jermenija ima četiri svetske baštine pod zaštitom Uneskova.

Prihodi od međunarodnog turizma 2003—2015. u dolarima. Podaci Svetske banke.

Uprkos unutrašnjim i spoljnim problemima, broj turista neprestano se povećava od 2007. Godine 2019. je zabeležen rekord preko 1.9 miliona turista. Većina je putovalo u Jerevan, gde se nalazi većina turističkih agencija, atrakcija i hotela.

Primarne atrakcije su aktivnosti na otvorenom, razgledanje i turizam u prirodi. Cahkadzor, Džermuk i Dilidžan su poznati kao planinski centri, koji su van glavnog grada. Turisti borave u hotelima tih gradova kako bi putovali po celoj Jermeniji, a da se svakodnevno ne vraćaju u Jerevan. Klasični izleti u Jermeniju su popularni ne samo među turistima, već i među lokalnim stanovništvom. Uobičajeni su planinarenje, kampovanje, pešačenje i druge aktivnosti na otvorenom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Od 2015.[uredi | uredi izvor]

U februaru 2020. Svetska turistička organizacija je izjavila da je Jermenija jedna od najbrže rastućih turističkih destinacija na svetu prema najnovijim statistikama. Prema prikupljenim podacima, Jermenija je zauzela dvanaesto mesto sa rastom od 14,4% na listi dvadeset najbrže rastućih turističkih zemalja.[2]

Francuski magazin Le Quotidien spomenuo je Jermeniju kao najtraženiju destinaciju 2020.[3]

Jerevan je uvršten među deset najpopularnijih destinacija Booking.com 2020.[4][5]

U oktobru 2019. izvršni direktor kompanije Rajaner izjavio je da je Jermenija postala jedno od najbrže rastućih turističkih odredišta u Evropi.[6]

Prema izveštaju o putovanjima i turizmu 2019. Jermenija je zauzela sedmo mesto na svetu po indeksu cena hotela.[7] Takođe je postigla treće najbolje mesto u Evropi po zahtevu za vizu. Generalno, postigla je 79. mesto od 140 zemalja.[8] Od 140 zemalja, Jermenija je rangirala na 50 mesto podindeksa za omogućavanje životne sredine, 74 na polju politike putovanja i turizma i uslovi za omogućavanje, 81 na podindeksu za infrastrukturu, 103 na podindeksu o prirodnim i kulturnim resursima i poslovnom putovanju.[9]

Forbs je uvrstio Jermeniju među najbolje budžetske turističke destinacije 2019.[10] CNN je Jerevan svrstao među dvadeset najlepših evropskih gradova.[11]

Jula 2019. predsedavajući Centralne banke Jermenije Artur Džavadjan izjavio je da je prosečna potrošnja turista porasla za više od sedamnaest procenata 2013—2018. i otprilike 300 novih hotela otvorenih tokom poslednjih šest godina.[12]

Godine 2018. prihodi od međunarodnog turizma iznosili su 1,2 milijarde dolara po stanovniku. Jermenija je bila ispred Turske i Azerbejdžana, ali iza Gruzije.[13][14]

Godine 2016. Dejli telegraf je ocenio Jermeniju kao najbolje čuvanu tajnu u Evropi.[15]

Trenutno je većina turista koji stižu u Jermeniju iz država članica Evropske unije, zemalja zajednica nezavisnih država, uključujući Rusiju i Kazahstan,[16] a takođe iz Gruzije, Irana, Sjedinjenih Američkih Država i sve više iz Azije, posebno Kine, Japana,[17] Južne Koreje, Filipina i Indije.[18][19][20] Zbog tekućih reformi kulturnog i obrazovnog sistema, hiljade studenata iz Indije, Irana i arapskog sveta počelo je da posećuje Jermeniju kako bi studirali na glavnim univerzitetima u Jerevanu, posebno na državnom medicinskom univerzitetu, promovišući dalji turizam.

Održava regionalne političke i velike međunarodne konferencije i događaje. Bila je domaćin parlamentarne skupštine Euronest 2015. i tekućih konferencija Istočnog partnerstva i zajednica nezavisnih država. Oktobra 2018. bila je prvi put domaćin samita Frankofonija, gde su učestvovali predstavnici 54 zemlje. U novembru 2018. u Jerevanu je održana parlamentarna skupština organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju.[21] U septembru 2019. Jermenija je bila domaćin dana evropske baštine,[22] Evropskog prvenstva u fudbalu do 19 godina u julu i kongres Svetske alijanse za informacione tehnologije i usluge, na kome je učestvovalo 2000 delegata iz oko 83 zemlje.[23] Godine 2019. je bila domaćin samita evroazijskog ekonomskom saveza u Jerevanu, parlamentarne skupštine organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, kao i međunarodne konferencije samita umova, čime je Jermenija postala prva zemlja domaćin događaja van Francuske.[24][25]

U avgustu 2020. predsednik Armen Sarkisijan je najavio da će Jermenija biti domaćin šestog festivala Starmus od 6. do 11. septembra 2021. Događaj će okupiti svetske naučnike, umetnike, astronaute i širu javnost da proslave naučnu komunikaciju i razmene najnovija otkrića u brojnim naučnim oblastima.[26][27]

2000—2015.[uredi | uredi izvor]

Jermeni iz dijaspore iz Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Libana, Francuske i drugih zemalja sve su češće posećivali Jermeniju kako bi videli svoju nezavisnu domovinu i slobodan Arcah. Takođe su mnogi stranci iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država počeli da posmatraju Jermeniju kao turističku destinaciju.

Porast broja posetilaca Persijanaca, Kurda i iranskih Azerbejdžanaca bio je novi koncept turizma u Jermeniji.[28] Bliskoistočni turisti počeli su da posećuju Jermeniju od 1990-ih, ali 2000-ih poseta je postala popularnija, posebno za Irance. Mnogi su učestvovali u proslavi Novruza (iranske Nove godine) u Jermeniji, koja se održava 21. marta. Povećava se i broj turista koji posećuju Artcah.

Godine 2011. u Jermeniji je bilo 128 hotela, 102 kampa, 31 kuća za odmor, 19 baza za turneje —ukupno 98.500 ljudi. Od 2012. u Jermeniji su izgrađeni novi hoteli, a stari su rekonstruisani.

Broj posetilaca u Jermeniji se povećava i zbog festivala i međunarodnih takmičenja. Godine 2011. održana je dečja pesma Evrovizije, kao i Pan-jermenske igre na kojima se hiljade takmičara iz cele jermenske dijaspore takmiče u raznim sportskim događajima.

Hotel Jerevan, osnovan 1926.

Sovjetski i prelazni period[uredi | uredi izvor]

Tokom Sovjetskog Saveza (1922—1991) mnogi građani sovjetskih republika posetili su Jermensku Sovjetsku Socijalističku Republiku, uglavnom zbog posla ili zadovoljstva. Novi hoteli bili su poznati ne samo po turistima, već i po lokalnom stanovništvu. Najpopularniji hoteli u Jerevanu bili su hoteli Jermenija, Intourist i Ani. Potonji je izgrađen 1970. za 50. godišnjicu Jermenske SSR i nazvan je po srednjovekovnoj prestonici Jermenskog carstva, Ani.

U Jerevanu su 1980-ih izgrađeni novi hoteli poput Palate mladih, Dvin, Širak i drugi. Dilidžan, Cahkadzor, Sevan, Arzni, Vanadzor i Džermuk postali su poznata odmarališta za letovanja. Pored jermenskih železnica, koje su postale dvostruko duže, u Jermeniji su izgrađene stotine kilometara autoputeva. Međunarodni aerodromu Erebuni i Zvartnoc, ali i lokalni u gradovima Berd, Stepanavan, Tašir, Gjumri, Sisijan, Džermuk, Goris, Kapan i Megri su razvijeni u drugoj polovini 20. veka.

Turizam u Jermeniji opao je 1990-ih zbog zemljotresa u Spitaku, prvog rata za Nagorno-Karabahu i energetske krize. Železnice sa Turskom i Azerbejdžanom su zatvorene, a železničke pruge su ostale povezane samo sa gruzijskim železnicama. Jedini aerodrom koji je trajno radio bio je Zvartnoc, jer je Erebuni postao vojni aerodrom. Istočna i zapadna granica sa Azerbejdžanom i Turskom ostaju zatvorene.

Pre Prvog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Hotel London, Jeravan, 1891.

Stanovnike susednih i prekomorskih zemalja uvek je zanimala Jermenija, jer je ona imala bogatu istoriju i jedinstvenu kulturu. Hoteli i karavansaraji građeni su sredinom veka, bili su obezbeđeni za putnike i trgovce puta svile.

Turistička infrastruktura počela je da se razvija u Jermeniji u modernoj eri. Od kraja 19. veka jermenske provincije Ruske Imperije bile su železnicom i telegrafom povezane sa ostalim delovima Zakavkazja, centralnim delovima imperije i susednim državama. Početkom 20. veka izgrađene su nove pruge i nasipi, uključujući bolju infrastrukturu i telefonske linije. U glavnim gradovima Jerevanu, Šušiju, Gjumriju i Karsu započeo je proces izgradnje hotela.

Vladina regulativa[uredi | uredi izvor]

Sektor turizma reguliše odbor,[29] odeljenje Ministarstva ekonomije.

Statistika[uredi | uredi izvor]

Turisti u Jermeniji[30]
Godine Broj % ±
2007 510.000 -
2008 588.000 + 15%
2009 575.000 - 2%
2010 678.000 + 18%
2011 758.000 + 12%
2012 844.000 + 11%
2013 1,082,000 + 28%
2014 1,204,000 + 11%
2015 1,192,000 - 1%
2016[31] 1,259,657 + 6%
2017 1,494,779 + 18,7%
2018[32] 1.651.782 + 10,5%
2019[20] 1,932,230 + 15%

Godine 2019. broj turista povećao se za 15% na 1,93 miliona posetilaca.

Rang države 2017. Država Udeo prispelih posetilaca 2016.[1] Udeo prispelih posetilaca 2017.
 Evropska unija 25,8% 21,3%
1  Rusija 21,7% 20,3%
2  Iran 17,0% 14,2%
3  Sjedinjene Države 9,6% 13,6%
Svrha dolaska Udeo prispelih posetilaca 2016.[1] Udeo prispelih posetilaca 2017.
Poslovna putovanja 31,9% 23,9%
Rekreacija 49,8% 52,8%
Ostalo 18,3% 23,3%

Sigurnost[uredi | uredi izvor]

Indeks bezbednosti 2020. svrstao je Jermeniju na deveto mesto najsigurnijih zemalja na svetu, u rangu sa Švajcarskom.[33]

Jermenija je zauzela 94. mesto na globalnom indeksu terorizma 2019, bolje od skoro svih zapadnoevropskih i skandinavskih zemalja (osim Portugalije, Švajcarske, Norveške i Danske). Jermenija i Kazahstan su imali najveća poboljšanja u regionu Evroazije.[34]

Godine 2019. prema izveštaju Gallup International Association o zakonu i redu Jermenija je među najsigurnijim zemljama na svetu. Na osnovu rezultata ankete čiji je cilj bio identifikacija zemalja/oblasti u kojima se turisti osećaju sigurno, Jermenija je zauzela sedmo mesto na listi od osamnaest država. Procenjuje se da 89% ispitanika oseća apsolutnu sigurnost u Jermeniji. Država je tako podelila 6—7. mesto sa Švajcarskom. U glavnom plasmanu, Jermenija deli jedanaesto mesto zajedno sa zemljama poput Francuske, Irske, Švedske i Japana.[35][36]

Sjedinjene Američke Države potvrđuju da je Jermenija bezbedna za putovanja, savetujući da primenjuje uobičajene mere predostrožnosti.[37]

Australija takođe savetuje uobičajene mere predostrožnosti u Jermeniji.[38]

Putovanje avionom[uredi | uredi izvor]

Propisi i statistika[uredi | uredi izvor]

Vazdušni saobraćaj reguliše komitet civilnog vazduhoplovstva.

Sa Evropskom unijom je pokrenut sporazum o sveobuhvatnom vazdušnom saobraćaju čija je ratifikacija liberalizovalo jermensko tržište za sve države članice i uveden je kriterijum EU koji osigurava predvidljivo poslovanje aviokompanija.[39]

Broj turista koji u zemlju dolaze vazdušnim prevozom povećava se iz godine u godinu.[30] Godine 2018. protok putnika na dva glavna aerodroma u Jermeniji dostigao je rekordno 2.856.673 ljudi. Kraju 2019. ova brojka se dodatno povećala, prvi put premašivši 3.000.000 putnika.[40]

Aerodromi[uredi | uredi izvor]

Međunarodni aerodrom Zvartnoc.

Glavni aerodromi koji se koriste za komercijalno vazduhoplovstvo su međunarodni aerodrom Zvartnoc i Širak u Gjumri.

Rekonstrukcija tada neaktivnog aerodroma Sjunik u blizini Kapana je bio u završnoj fazi 2020. Pista dugačka oko 2 km je proširena na 40 metara i izgrađen je novi putnički terminal. Letovi su počeli na proleće. Kružni let do Jerevana iznosio je 40.000 drama, omogućavajući tako lak pristup turistima u južnu Jermeniju i Arcah.[41][42]

Airlines[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2019. Rajaner je počeo da prodaje karte za Jerevan i Gjumri.[43] Viz er je najavio letove iz Beča i Viljnusa koji su počeli u aprilu 2020.[44] Erbaltik je trebao da nastavi letove za Jerevan u maju 2020.[45]

Juna 2016—januara 2020. trinaest aviokompanija je počelo da leti za Jermeniju i dve su obnovile letove:[39] Erbaltik, Brisel erlajns, Katar ervejz, Cham Wings Airlines, Er Kairo, Turkmenistan erlajns, Red Wings Airlines, Nordwind Airlines, Pobeda, Belavija, Češke avio-linije, TAROM, Rajaner.

Juna 2016—januara 2020. sledeće destinacije su bile povezane sa direktnim letovima za Jermeniju: Doha, Kuvajt, Berlin, Prag, Tel Aviv, Damask, Šarm el Šeik, Ašhabad, Frankfurt, Nur Sultan, Bukurešt, Milano, Rim.

Sport i ekstremne aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Godine 2011. časopis National Geographic Traveler kvalifikovao je Jermeniju ne samo za istorijsko i kulturno, već i za ekstremno turističko sedište.[46]

Jermenija ima 85,9% planinskog područja, više od Švajcarske ili Nepala,[47] što otvara velike mogućnosti za aktivne putnike.

Nudi razne ponude za turiste zainteresovane za sport i ekstremne aktivnosti — skijanje,[48] planinarenje, kampovanje, pešačenje,[49] speleološke ture,[50] paraglajding, zip lajn,[51][52] [53] letove balonom, helikopterske ture i trenutno najduži reverzibilni vazdušni tramvaj na svetu.[54]

Jermenija ima povoljne uslove za paraglajding u nezavisnim i tandemskim letovima. Zahvaljujući visini i krševitom pejzažu, zemlja ima razne mikro klime, stvarajući povoljne uslove za paraglajding. Prve letove održali su članovi kluba male avijacije Jermenije 1996. Kasnije, 2008. godine, osnovana je jermenska federacija za paraglajding. Trenutno su AVIS[55] i Skaj klub[56] najaktivniji. Oni danas organizuju takmičenja, kurseve za učenje paraglajdinga i tandemske letove u sezoni koja traje od maja do novembra. Tandem i besplatni letovi uglavnom se održavaju na planinama u blizini Hatisa, Aparana i jezera Sevan. U zavisnosti od vremenskih prilika, letovi obično traju i do dvadeset minuta.[57]

Ekoturizam[uredi | uredi izvor]

Razvijajuća je destinacija ekoturizma, sa aktivnostima kao što su agroturizam, seoska životna iskustva, rafting i vožnja biciklom. Popularna odredišta za ekoturizam uključuju sela Kalavan, Urtsadzor, mesta za eko smeštaj kao što su Jenokavan, Lastiver i drugi.[58]

Uneskove svetska baština[uredi | uredi izvor]

Mesta u Jermeniji koje se nalaze na zvaničnom spisku mesta Uneskove svetske baštine:

Naziv objekta Godina kada je postala Svetska baština Grad
Manastiri Hagpat i Sanahin 1996 Hagpat
Katedrala i crkve Ečmijadzina i arheološki lokalitet Zvartnoc 2000 Vagaršapat
Manastir Gegard i gornja dolina Azat 2000 Gogt

U Jermeniji postoje i četiri okvirne lokacije svetske baštine:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Tourism Statistics for 2016 and 2017 by ArmStat” (PDF). 
  2. ^ „Armenia among world's fastest growing tourist destinations – UNWTO”. Armenpress.am. Pristupljeno 2020-02-04. 
  3. ^ dit, Tesson. „Quel est le Top 10 des destinations tendance en 2020?”. Quotidien du tourisme (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2019-11-20. 
  4. ^ „Booking.com | English”. travelpredictions2020.com. Pristupljeno 2019-10-21. 
  5. ^ „Jodhpur, India in 10 of the top trending destinations globally for 2020: reveals Booking.com”. Jodhpur, India in 10 of the top trending destinations globally for 2020: reveals Booking.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-21. 
  6. ^ „Ryanair is launching flights to Armenia - here's what you can do there”. Lonely Planet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  7. ^ „Rankings”. Travel and Tourism Competitiveness Report 2019 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-09-09. 
  8. ^ „Country Profiles”. Travel and Tourism Competitiveness Report 2019 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-09-09. 
  9. ^ „The Travel & Tourism Competitiveness Report 2019” (PDF). 
  10. ^ Talty, Alexandra. „The 18 Best Budget Travel Destinations For 2019”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-01-06. 
  11. ^ [1]
  12. ^ [2]
  13. ^ International Tourism Highlights, 2019 Edition. www.e-unwto.org. 2019. ISBN 9789284421152. doi:10.18111/9789284421152. Pristupljeno 2019-11-09. 
  14. ^ „Map of international tourism receipts per capita in Europe in 2018.”. 
  15. ^ [3]
  16. ^ [4]
  17. ^ [5]
  18. ^ „Tourism boosts in Armenia”. Panorama.am. 5. 2. 2010. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. 
  19. ^ [6]
  20. ^ a b [7]
  21. ^ [8]
  22. ^ [9]
  23. ^ [10]
  24. ^ „Pashinyan, Putin Discuss Upcoming EAEU Summit in Yerevan”. Hetq.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  25. ^ [11]
  26. ^ „2021 STARMUS festival expected to boost Armenia tourism”. armenpress.am. 
  27. ^ „Get ready for Starmus VI”. astronomy.com. 
  28. ^ „Otdыh v Armenii ostaetsя populяrnыm”. Travel.ru. 22. 7. 2009. Arhivirano iz originala 23. 7. 2009. g. 
  29. ^ „The official tourism website of Armenia”. armenia.travel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-01-29. 
  30. ^ a b „Զբոսաշրջությունը Հայաստանում. "Նախնյաց հայրենիքի կանչը" չի փրկում ներգնա զբոսաշրջությունն անկումից”. Tert.am. 31. 3. 2016. Arhivirano iz originala 27. 4. 2017. g. 
  31. ^ „Tourism 2017 statistics summary by ArmStat” (PDF). 
  32. ^ LLC, Helix Consulting. „The number of tourists visiting Armenia increased by 10.5% in 2018”. www.panorama.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-26. 
  33. ^ „Safety Index by Country 2020”. www.numbeo.com. Pristupljeno 2020-01-27. 
  34. ^ „Global Terrorism Index 2019” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 09. 2020. g. Pristupljeno 08. 05. 2021. 
  35. ^ „Armenia named among world's safest countries on Gallup International's 2019 report”. www.tert.am (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 05. 2021. g. Pristupljeno 2019-11-15. 
  36. ^ Inc, Gallup. „2019 Global Law and Order Report”. Gallup.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-15. 
  37. ^ „Armenia”. travel.state.gov. Pristupljeno 2018-01-16. 
  38. ^ „Travel Map | Vaccine Hub”. vaccinehub.com.au. Arhivirano iz originala 07. 01. 2019. g. Pristupljeno 2019-01-07. 
  39. ^ a b „Some 12 new airlines began to operate flights to Armenia over 2 last years”. arka.am. Pristupljeno 2018-05-07. 
  40. ^ „Yerevan airport records 3,000,000 yearly passenger flow first time ever”. Armenpress. Pristupljeno 30. 12. 2019. 
  41. ^ „Սյունիքի օդանավակայանը 2020-ին շահագործման կհանձնվի”. PanARMENIAN.Net. Pristupljeno 2019-11-20. 
  42. ^ „2,3 billion dram investment project to re-commission Kapan Airport with int'l standards in Armenia”. armenpress.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-20. 
  43. ^ „Ryanair's Low Fares Come To Armenia | Ryanair's Corporate Website” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-21. 
  44. ^ „Wizz Air expands into Armenia with two new routes”. Reuters (na jeziku: engleski). 2019-12-16. Pristupljeno 2019-12-16. 
  45. ^ „Cheap flights to Yerevan | airBaltic”. www.airbaltic.com. Pristupljeno 2019-10-21. 
  46. ^ „Эkstremalьnый turizm v Armenii ocenil izvestnый žurnal "National Geographic Traveler"”. Prohotel.ru. 23. 9. 2013. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. 
  47. ^ „Percentage of Mountain Area per Country (map)”. 
  48. ^ „Ropeway Tsaghkadzor”. ropeway.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-16. 
  49. ^ „Արշավներ և լեռնագնացություն Հայաստանում / ArmGeo”. Armenian Geographic - ArmGeo.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-16. 
  50. ^ „Caving / Քարանձավախուզություն « Armenian Extreme Club”. armextremeclub.wordpress.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-16. 
  51. ^ Paruyryan, MheR. „Yell Extreme Park - Homepage”. www.yellextremepark.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-16. 
  52. ^ „Zip Line Tsaghkadzor | Arshavner Akumb”. zipline.am (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 01. 2018. g. Pristupljeno 2018-01-16. 
  53. ^ „Yerevan Zipline Airlines”. www.facebook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-16. 
  54. ^ „SKYBALL”. SKYBALL (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2018-01-16. 
  55. ^ „AVIS small aviation club” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 02. 2020. g. Pristupljeno 2019-11-21. 
  56. ^ „HOME”. "SKY CLUB" Paragliding in Armenia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-21. 
  57. ^ „Paragliding in Armenia • Arara Tour”. Araratour.com. Pristupljeno 2017-12-14. 
  58. ^ „Ecotourism in Armenia • Bumpylands”. bumpylands.com. Pristupljeno 2019-08-25. 
  59. ^ „Armenia - World Heritage Site - Pictures, info and travel reports”. www.worldheritagesite.org. Pristupljeno 2015-11-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Turizam u Jermeniji na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Јерменији&oldid=27027971”