Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 2002.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 2022.
Finale je odigrano na Međunarodnom stadionu u Jokohami
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu 2002.
Nemačka Brazil
0 2
Datum30. jun 2002.
StadionMeđunarodni stadion
Igrač utakmiceRonaldo
SudijaPjerluiđi Kolina (Italija)
Posećenost69,029
← 1998.
2006. →

Finale svetskog prvenstva u fudbalu 2002. je bila poslednja utakmica Svetskog prvenstva 2002. godine, 17. izdanja FIFA takmičenja za nacionalne fudbalske timove. Utakmica je odigrana na Međunarodnom stadionu u Jokohami, 30. juna 2002. godine, a u njoj su učestvovali Nemačka i Brazil. Na turniru su učestvovali domaćini Japan i Južna Koreja, nosioci Francuska i još 29 reprezentacija koje su izašle iz kvalifikacione faze u organizaciji šest FIFA konfederacija. U grupnoj fazi takmičilo se 32 tima, od kojih se 16 timova plasiralo u nokaut fazu. Na putu do finala, Nemačka je završila na prvom mestu u Grupi E, sa dve pobede i remijem, nakon čega je savladala Paragvaj u osmini finala, Sjedinjene Države u četvrtfinalu i Južnu Koreju u polufinalu. Brazil je završio na vrhu Grupe C sa tri pobede, pre nego što je savladao Belgiju u osmini finala, Englesku u četvrtfinalu i Tursku u polufinalu. Finale je održano pred 69.029 navijača, sa procenjenim 1,5 milijardi gledanja na televiziji, a sudio mu je Pjerluiđi Kolina iz Italije.

Posle prvog poluvremena bez golova, Brazil je poveo preko Ronalda u 67. minutu, postigavši, kako je nemački golman Oliver Kan nazvao "jedinu grešku u finalu". Povećali su vođstvo dvanaest minuta kasnije kada je Kleberson potrčao ka nemačkom šesnaestercu pre nego što je dodao ka Rivaldu. Pustio je loptu da mu prođe kroz noge i ona je stigla do Ronalda, koji je prvim dodirom oduzeo loptu nemačkom defanzivcu Džeraldu Asamoi, a zatim je šutirao u donji ugao Kanove mreže. Konačan rezultat bio je 2-0 za Brazil.

Pobeda Brazila bila je njihova peta titula na Svetskom prvenstvu, što je i dalje rekord (ažurirano: 2021.). Ronaldo je proglašen za najboljeg igrača utakmice, dok je Kan dobio Zlatnu loptu kao FIFA-in najbolji igrač turnira. Menadžer Brazila, Luiz Felipe Skolari, izrazio je "radost što znamo da smo uradili svoj posao", uz napomenu da je bio "pun veoma napornog rada". Njegov nemački kolega Rudi Voler je rekao: „Kada izgubite utakmicu, razočarenje je, naravno, veliko. Ali nije sramota izgubiti od tima kao što je Brazil." Na sledećem Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. Brazil je eliminisan u četvrtfinalu, dok je Nemačka stigla do polufinalne faze.

Do 2022. godine, pobeda Brazila je bila poslednja pobeda na Svetskom prvenstvu od strane južnoameričkog tima, a zauzvrat neevropskog tima u celini.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Primer lopte Adidas Fevernova korišćene u meču

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2002. bilo je 17. izdanje Svetskog prvenstva, FIFinog fudbalskog takmičenja nacionalnih timova, održanog u Japanu i Južnoj Koreji između 31. maja i 30. juna 2002.[1][2] Reprezentacije Japana i Južne Koreje su se automatski plasirale u finale kao domaćini turnira, kao i Francuska kao pobednik prethodnog Svetskog prvenstva 1998. godine.[3] Preostalih 29 mesta odlučeno je kroz kvalifikacione runde održane između marta 2000. i novembra 2001. u organizaciji šest FIFA konfederacija i u kojima su učestvovala 193 tima.[3][4] U finalu, timovi su bili podeljeni u osam grupa od po četiri, a svaki tim je igrao jedan protiv drugog u krugu . Dva najbolja tima iz svake grupe su se plasirala u nokaut fazu. Nosioci Svetskog prvenstva Francuska su eliminisani u grupnoj fazi 2002. godine, izgubivši utakmice od Senegala i Danske pošto su završili na dnu Grupe A.[5]

Utakmica je odigrana na Internacionalnom stadionu u Jokohami, gde su prethodno održana još tri meča na Svetskom prvenstvu.[6] Stadion je bio najveći na turniru, kao i najveći u Japanu, primao je preko 70.000 gledalaca.[6] Ukupna posećenost na svim utakmicama Svetskog prvenstva na stadionu bila je 260.000.[6]

Fudbalska lopta za ovu utakmicu bila je Adidas Fevernova, koja je specijalno napravljena za Svetsko prvenstvo.[7] Njegov dizajn se razlikovao od normalnog tipa "Tango" trokrakih oblika koji povezuju svaki šestougao, umesto toga uvodeći drugačiji oblik nalik trouglu na četiri šestougla. Ovaj izgled i upotreba boja zasnovana je na azijskoj kulturi.[7] Proizveden je korišćenjem sintaksičkog sloja pene i Adidas je rekao da bi lopti trebalo da pruži „precizniji i predvidljiviji put leta“.[7] Adidas je rekao da je lopta manja i teža od prosečnog dozvoljenog obima i težine, ali nekoliko igrača je kritikovalo da je prevelika i prelaka.[8] Italijanski golman Đanluiđi Bufon nazvao je loptu "smešnom dečjom koja se odbija ", dok je Brazilac Edilson kritikovao loptu kao "preveliku i prelaku".[7]

Na prethodnom Svetskom prvenstvu 1998. Nemačka je stigla do četvrtfinala, u kojem ih je eliminisala Hrvatska.[9] Tim je pretrpeo nekoliko povreda pre finala Svetskog prvenstva 2002. uključujući problem sa kolenom Sebastijana Dajslera, koji je isključen dva dana pre nego što je tim otišao na turnir zbog povrede zadobivene u prijateljskoj utakmici protiv Austrije. Vezni fudbaler Mehmet Šol i defanzivci Kristijan Verns i Jens Novotni takođe su propustili turnir zbog povrede.[10] Brazil je stigao do finala turnira 1998, gde je izgubio od Francuske sa 3-0.[11] Između tog poraza i 2002. Brazil je prošao kroz seriju menadžera . Prvi je bio Vanderlei Luksemburgo, čiji je ugovor raskinut nakon što je tim eliminisan u četvrtfinalu Olimpijskog fudbalskog turnira 2000. godine . Pratio ga je Emerson Leao, koji je otpušten 2001. godine nakon pobede u četiri od jedanaest utakmica na čelu i sa Brazilom u riziku da se ne kvalifikuje za Svetsko prvenstvo.[12][13] Aktuelni igrač koji je ušao na turnir bio je Luiz Felipe Skolari, koji je favorizovao drugačiji stil fudbala od svojih prethodnika koji je nazvao "nasilnički fudbal".[12] U opisu stila, Skot Frenč iz Soccer America 's rekao da je "cilj poremetiti i uništiti, faulirati i gubiti vreme".[12] Dva tima su se ranije sastajala u nekoliko prijateljskih utakmica, kao i na Zlatnom kupu svetskih šampiona 1980., Kupu SAD 1993. i FIFA Kupu konfederacija 1999. – njihovom poslednjem susretu, koji je rezultirao pobedom Brazila od 4:0 – ali finale 2002. bio je njihov prvi susret na Svetskom prvenstvu.[14]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Nemačka[uredi | uredi izvor]

Protivnik Rezultat
1 Saudijska Arabija 8–0
2 Republika Irska 1–1
3 Kamerun 2–0
R16 Paragvaj 1–0
QF Amerika 1–0
SF Južna Koreja 1–0

Nemačka je izvučena u Grupu E na Svetskom prvenstvu, zajedno sa Kamerunom, Republikom Irskom i Saudijskom Arabijom.[15] U svom uvodnom meču protiv Saudijske Arabije u Saporo Domeu u japanskom gradu Saporo pobedili su sa 8-0, što je njihova najveća pobeda na Svetskom prvenstvu.[16] Miroslav Kloze je postigao het-trik i bio je jedan od šest igrača nemačkog tima koji su postigli gol.[17] U svojoj sledećoj utakmici protiv Republike Irske, Kloze je doveo Nemačku u vođstvo od 1:0 koje su držali tokom većeg dela utakmice. Međutim, Irska je izjednačila preko Robija Kina u nadoknadi vremena drugog poluvremena. Ovo bi se pokazalo jedinim golom koji je Nemačka primila pre finala.[18][19] Nemačkoj je bila potrebna pobeda da bi završila na prvom mestu u svojoj grupi, a Nemačka je ušla u poslednji meč protiv Kameruna na stadionu Šizuoka u Fukuroi Sitiju u Japanu, jedan bod ispred Republike Irske u grupi. Nemačka je pobedila Kamerun sa 2–0, golovima Marka Bodea i Klozea – što je njegov peti gol na turniru – iako je Nemačka doživela neuspeh kada je Karsten Ramelou isključen.[20] Nemačka je završila na vrhu Grupe E sa sedam bodova (dve pobede i remi) i plasirala se u nokaut rundu.[15]

Nemačka se u osmini finala susrela sa Paragvajem, vicešampionom u Grupi B, na stadionu Svetskog prvenstva u Džedžu u južnokorejskom gradu Sogvipo.[21] Prvo poluvreme je završeno bez golova i tako je ostalo sve do 88. minuta kada je Oliver Neuvil postigao gol, obezbeđujući pobedu Nemačke od 1:0.[22] U svom četvrtfinalnom meču, Nemačka se suočila sa Sjedinjenim Državama koje su imale više udaraca ka golu, ali je Nemačka pobedila sa 1-0, a Majkl Balak je postigao gol u 38. minutu.[23] U polufinalu, Nemačka se suočila sa sudomaćinom Južnom Korejom na stadionu Svetskog prvenstva u Seulu.[24] Kao i u utakmici protiv Paragvaja, nije bilo golova do kraja utakmice, sve dok Balak nije postigao pobednik, pogodivši skok u gol nakon što je golman Li Vun Dže odbranio njegov početni udarac.[25] Četiri minuta pre nego što je postigao gol, dobio je žuti karton zbog prekršaja nad Li Čun-suom i suspendovan je za finale zbog drugog žutog kartona.[25][26]

Brazil[uredi | uredi izvor]

Protivnik Rezultat
1 Turska 2–1
2 Kina 4–0
3 Kostarika 5–2
R16 Belgija 2–0
QF Engleska 2–1
SF Turska 1–0

Brazil je izvučen u grupu C, zajedno sa Kinom, Kostarikom i Turskom.[27] Njihova prva utakmica bila je 3. juna protiv Turske. U nadoknadi vremena na kraju prvog poluvremena pogodio je Turčin Hasan Šaš.[28] U drugom poluvremenu, Brazilac Ronaldo je poravnao na 1–1 u 50. minutu. Četiri minuta pre kraja regularnog vremena, sudija je Brazilu dosudio penal nakon što je turski defanzivac Alpaj Ezalan faulirao brazilskog napadača Luizaoa, a Alpaj je takođe dobio crveni karton. Rivaldo je postigao gol sa bele tačke i meč je završio rezultatom 2–1 za Brazil.[28] Tokom utakmice, turski defanzivac Hakan Unsal šutirao je loptu ka Rivaldu koja mu je udarila u butinu, ali je Rivaldo pao na zemlju stežući se za lice. Sudija je turskog igrača isključio drugim žutim kartonom.[29] U svojoj drugoj utakmici protiv Kine na fudbalskom stadionu Ulsan Munsu u Ulsanu u Južnoj Koreji, Brazil je pobedio sa 4-0 uz golove Roberta Karlosa, Rivalda, Ronaldinja i Ronalda.[30] U svojoj poslednjoj utakmici protiv Kostarike, Brazil je pobedio rezultatom 5-2. Ronaldo je postigao dva gola, a ostale su postigli Edmilson, Rivaldo i Đunior.[31] Brazil je završio na prvom mestu u svojoj grupi sa devet bodova i jedanaest golova.[27]

U osmini finala, Brazil se suočio sa vicešampionom u grupi H Belgijom na stadionu Misaki Park u Kobeu u Japanu.[32] Utakmica je ostala bez golova do 67. minuta, kada je Rivaldo pogodio za Brazil. Ronaldo je dodao drugi gol u 87. minutu i tako završio pobedu Brazila od 2:0.[33] Brazil se u četvrtfinalu suočio sa Engleskom, a protivnici su poveli golom Majkla Ovena u 23. minutu.[34] Rezultati su izjednačeni u nadoknadi vremena prvog poluvremena, kada je Rivaldo postigao gol.[34] Posle poluvremena Ronaldinjo je postigao gol za Brazil i doveo ih u vođstvo. Ronaldinja je sedam minuta kasnije isključio sudija Felipe Ramos Rizo, što je značilo da je suspendovan za polufinale.[34] Iako su igrali sa desetoro igrača, Brazilci su uspeli da spreče izjednačenje Engleske i plasirali se u polufinale.[35] Tamo se Brazil po drugi put susreo sa Turskom, na stadionu Saitama 2002. u Sajtami u Japanu. Utakmica je bila bez golova sve do 49. minuta, kada je Ronaldo postigao ono što se pokazalo kao jedini gol na meču, utrčavši u šesnaesterac i pogodivši ga nožnim prstom pored golmana Rustu Redžbera, kada je Brazil pobedio sa 1:0.[36]

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Pre utakmice[uredi | uredi izvor]

Sa izuzetkom suspendovanog Balaka, koga je zamenio Jens Džeremis, ostatak tima koji je počeo polufinale protiv Južne Koreje bio je na raspolaganju i izabran za finale.[37][38][39] Za Brazil, Ronaldinjo se vratio u tim nakon suspenzije u polufinalu. Zamenio je Edilsona, koga je Bi-Bi-Si Sport opisao kao „lošu zamenu“ za Ronaldinja i „skoro anonimnog sve vreme“.[40] Brazilski tim je inače ostao nepromenjen u odnosu na tim koji je pobedio Tursku.[38][41]

Kladionice su smatrale Brazil za favorita za pobedu u meču, sa kvotom 2–5 u poređenju sa 7–4 za Nemačku. U pregledu meča, BBC Sport je rekao da su „oba tima [imala] problematičan prolaz do finala“, ali je primetio iskustvo dva tima na ovom nivou, ističući rekordni broj titula Brazila, kao i status Nemačke kao najuspešnijeg evropskog tima. Izveštaj se fokusirao na Ronalda, za koga se navodi da je "blizu iskupljenja" jer je bio "senka svog uobičajenog sebe nakon što je igrao samo nekoliko sati nakon što je doživeo napad" u finalu 1998. Takođe je napomenuto da bi Nemci mogli da se uteše predstavom golmana Olivera Kana, koji je do tog trenutka na turniru primio samo jedan gol.[42]

Pjerluiđi Kolina iz Italije izabran je da sudi finale. Stepen Vade iz Associated Press opisao ga je pre meča kao „smatranja za najboljeg sudiju u igri", mnogi posmatrači ga smatraju najvećim svih vremena.[43][44] Opisujući pripreme za utakmicu, Kolina je rekao da ga "veoma zanima taktika" dva tima, kako bi bio "spreman da pročita utakmicu". Svoj izbor je opisao kao "neverovatan", rekavši da "pokušavam da držim noge na zemlji, ali je veoma teško".[43] Pomoćni arbitri na utakmici su bili Lejf Lindberg iz Švedske i Englez Filip Šarp, dok je Hju Dalas iz Škotske bio četvrti sudija.[45]

Prvo poluvreme[uredi | uredi izvor]

Brazil je počeo utakmicu u 20:00 po lokalnom vremenu (11:00 UTC), pred 69.029 gledalaca sa procenjenom globalnom televizijskom publikom od 1,5 milijardi.[46][47][48][49] Vreme na aerodromu Haneda, 17 km (11 mi) sa stadiona,[a] je zabeleženo kao oblačno u vreme početka utakmice, sa temperaturom od 21 °C (70 °F) i 88% vlažnosti.[52] Nemačku Skot Marej iz The Guardian opisao kao "dobro na vrhu" u prvih petnaest minuta, a imali su priliku da postignu gol kada je Bernd Šnajder protrčao sa loptom pored Žilberta Silve pre nego što je prešao u kazneni prostor ka Klozeu, gde je je Edmilson izbio loptu sa leđa.[46][53] Međutim, Brazil je bio taj koji je u 18. minutu imao ono što je Marej opisao kao "prvu pravu šansu na utakmici".[46] Ronaldinjo je dodao do Ronalda, koji je bio jedan na jedan sa Kanom. Ronaldo je pogodio levom nogom, ali je otišao pored gola.[54] Šnajder je dodao do Bodea u šesnaestercu Brazila u 29. minutu, ali Bode nije uspeo da kontroliše loptu. U 30. minutu Ronaldinjo je napravio još jedan pas do Ronalda, koji je imao samo Kana da pobedi po drugi put.[54] Pod pritiskom Tomasa Linkea nije uspeo da pruži dovoljno snage na šut, a Kan je odbranio.[46]

Nešto pre poluvremena, Torsten Frings je sa desne strane uputio centaršut u šesnaesterac Brazila ka Klozeu, ali je izbegao sve igrače i na suprotnoj strani terena ga je uhvatio Novil.[55] Dodao je loptu do Džeremija van šesnaesterca, koji je pokušao karling udarac sa 25 yd (23 m), ali je otišla visoko pored gola.[56][57] Kleberson je tada imao dve šanse za gol, pogodio je prvu gol u 42. minutu, a dva minuta kasnije sa velike udaljenosti pogodio prečku. Lucio je imao priliku kada je primio loptu u kaznenom prostoru i okrenuo se njome pred noge, ali je njegov udarac izblokiran. Ronaldo je tada propustio svoju treću šansu za gol, u nadoknadi vremena, kada je do njega stigao pas Roberta Karlosa nakon što je izbegao sve nemačke defanzivce. Kan je ispruženom nogom odbranio udarac Ronalda.[56]

Drugo poluvreme[uredi | uredi izvor]

U jednom minutu drugog poluvremena, Džeremije je imao priliku da Nemačkoj dovede u vođstvo kada ga je Novil pronašao u nezapaženoj poziciji iz kornera, ali je njegov udarac glavom blokirao Edmilson. Još jednu priliku imali su u 50. minutu, kada je Novil izveo slobodan udarac iz daljine ka ugao gola, ali je brazilski golman Markos loptu odbio na stativu.[58] Tri minuta kasnije Roberto Karlos je centrirao u šesnaesterac gde je Gilberto Silva dočekao loptu glavom, ali je Kan uspeo da odbrani. Ronaldo je potom pogodio nemački gol koji je izblokirao Ramelou, pre nego što je Kloze sa druge strane dodao do Fringsa i ovaj njegov pokušaj pogodio preko prečke. Udarac dva minuta kasnije Ditmara Hamana takođe je otišao preko gola.[59] Potom je Šnajder u 62. minutu poslao loptu u šesnaesterac Brazila do koje Nevil nije uspeo da stigne.[58]

Brazil je poveo u 67. minutu nizom koji je počeo tako što je Ronaldo osvojio loptu od Hamana na nemačkoj polovini terena. On je dodao do Rivalda, koji je nisko šutirao ka golu. Kan je pokušao da uhvati udarac, ali nije uspeo da ga izvede čisto i on se odbio u igru. Ronaldo, koji je pratio Rivaldov udarac, iskoristio je to što je Kan bio van ravnoteže, postigao je skok u donji ugao pre nego što je Kan uspeo da se oporavi. Brazilci su svoj drugi gol postigli dvanaest minuta kasnije, nakon što je Kleberson utrčao malo iza polovine linije doveo do toga da je Brazil imao četiri napadača protiv tri odbrambena igrača Nemačke. Kleberson je dodao ka Rivaldu, koji je bio na centru terena odmah ispred nemačkog šesnaesterca. Rivaldo je pustio loptu kroz noge, a tempo na dodavanje Klebersona pronašao je Ronalda. Nemački napadač Džerald Asamoa pokušao je da blokira udarac, ali je Ronaldo prvi dodir iskoristio da mu oduzme loptu, a drugim je pogodio loptu u donji ugao Kanove mreže.[60] Nemačka je imala još jednu priliku u 83. minutu kada je Oliver Birhof, koji je ušao kao zamena, sa bele tačke pogodio prvi udarac ka golu, ali je Markos uspeo da odbrani udarac. Kristijan Zige je imao poslednji udarac za Nemačku u trećem minutu nadoknade vremena, ali ga je Markos odbranio i utakmica je završena rezultatom 2-0 za Brazil.[60]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Nemačka 0–2 Brazil
Izveštaj Ronaldo Gol 67’, 79’
Gledalaca: 69,029
Nemačka
Brazil
GK 1 Oliver Kan (c)
CB 2 Tomas Linke
CB 5 Karsten Ramelov
CB 21 Kristof Mecelder
RM 22 Torsten Frings
CM 8 Ditmar Haman
CM 16 Jens Jeremis Izašao iz igre — zamenjen 77’
LM 17 Marko Bode Izašao iz igre — zamenjen 84’
AM 19 Bernd Šnajder
CF 11 Miroslav Kloze Žuti karton 9’ Izašao iz igre — zamenjen 74’
CF 7 Oliver Nojvil
Izmene:
FW 20 Oliver Birhof Ušao u igru 74’
FW 14 Džerald Asamoa Ušao u igru 77’
MF 6 Kristijan Cige Ušao u igru 84’
Menadžer:
Rudi Feler
GK 1 Markos
CB 3 Lusio
CB 5 Edmilson
CB 4 Roke Žunior Žuti karton 6’
RM 2 Kafu (c)
CM 8 Žilberto Silva
CM 15 Žoze Kleberson
LM 6 Roberto Karlos
AM 11 Ronaldinjo Izašao iz igre — zamenjen 85’
CF 10 Rivaldo
CF 9 Ronaldo Izašao iz igre — zamenjen 90’
Izmene:
MF 19 Žuninjo Paulista Ušao u igru 85’
MF 17 Denilson Ušao u igru 90’
Menadžer:
Luiz Felipe Skolari
Igrač utakmice:

Ronaldo (Brazil)

Pomoćne sudije:

Lajf Lundberg ((Švedska)

Filip Šarp (Engleska)

Četvrti zvaničnik:

Hju Dalas (Škotska)

Pravila meča
  • 90 minuta
  • 30 minuta produžetka ako je potrebno
  • Izvođenje jedanaesteraca ako su rezultati i dalje jednaki
  • Dvanaest imenovanih zamenika
  • Maksimalno tri zamene

Statistika[uredi | uredi izvor]

Statistika Nemačka Brazil
Postignuti golovi 0 2
Total shots 12 9
Udarci u metu 4 7
Posedovanje lopte 56% 44%
Udarci iz ugla 13 3
Napravljeni faulovi 21 19
Ofsajd 1 0
Žuti kartoni 1 1
Drugi žuti i crveni karton 0 0
Crveni kartoni 0 0

Posle utakmice[uredi | uredi izvor]

Pobeda je obeležila petu titulu Brazila na Svetskom prvenstvu, koja (ažurirano: 2021.) ostaje rekorder, ispred Nemačke i Italije sa po četiri titule.[61] I pored toga što je bio na utakmici, japanski car Akihito nije se pridružio ceremoniji uručenja pobednicima pehara Svetskog prvenstva, jer je to bilo protiv japanskih običaja.[62] Predsednik FIFA Sep Blater i bivši brazilski pobednik Svetskog prvenstva Pele predali su trofej brazilskom kapitenu Kafuu na pozornici terena.[63] Ronaldo je imenovan za zvaničnog igrača utakmice, dok je Kann nagrađen Zlatnom loptom za najboljeg pojedinačnog igrača turnira u celini – (ažurirano: 2021.) jedini golman koji je dobio tu nagradu. Dobio je i Zlatnu rukavicu za najboljeg golmana na turniru.[64] Nakon turnira, FIFA je napravila video pregled incidenta u prvoj utakmici između Brazila i Turske u kojoj su učestvovali Unsal i Rivaldo i odlučila da kazni Brazilca sa 11.670 švajcarskih franaka zbog prevare sudije.[65]

Skolari je posle meča izrazio zadovoljstvo rezultatom, kao i zadovoljstvo brazilske populacije, rekavši da su imali „radost što znaju da smo uradili svoj posao, ali je bio pun veoma napornog rada. Brazil se vratio kao svetski šampion – to nije nešto što možemo da zaboravimo." Ronaldo je rekao: „Golovi su krunisali moj rad i rad celog tima. Radio sam dve godine pokušavajući da se oporavim od te povrede i danas je Bog ovo rezervisao za mene i brazilski tim. Veoma sam srećan." Govoreći o svojoj ulozi u uvodnom golu Brazila, Kan je rekao: „To je bila moja jedina greška u finalu. Bilo je 10 puta gore od bilo koje greške koju sam ikada napravio. Nema šanse da se osećam bolje ili da moja greška nestane." Veler je oslobodio Kana, međutim, rekavši: „On je igrao Svetsko prvenstvo iz snova. Napravio je senzacionalne spase, koje niko nije mogao očekivati”. Što se tiče poraza Nemačke, rekao je: „Kada izgubite utakmicu, razočaranje je, naravno, veliko. Ali nije sramota izgubiti od tima kao što je Brazil.“ [66]

Na sledećem Svetskom prvenstvu 2006. Nemačka – domaćin tog turnira – stigla je do polufinala gde su eliminisana od eventualnog pobednika Italije. Brazil nije uspeo u odbrani titule, pošto je eliminisan u četvrtfinalu od Francuske.[67] Sledeći susret na Svetskom prvenstvu između dve ekipe održan je u polufinalu turnira 2014. koji je održan u Brazilu.[68] U igri koju je Simon Bernton iz Gardijana opisao kao „divljaštvo koje nije bilo svedočeno protiv značajnog protivljenja u istoriji turnira“, Nemačka je pobedila sa 7–1.[69] Osvojili su Svetsko prvenstvo 2014, što je njihova jedina pobeda na turniru od finala 2002, dok za Brazil 2002 ostaje njihova poslednja titula na Svetskom prvenstvu od 2021. Pobeda Brazila je ujedno i poslednja pobeda na Svetskom prvenstvu od strane južnoameričkog i neevropskog tima.[70]

Preko 200 nacija i teritorija prenosilo je finale preko radija i televizije.[71] Ukupno, 232 televizijska kanala su prenosila meč, što je bio novi rekord za finale Svetskog prvenstva (koji je tek kasnije oboren 2006. godine).[71] Finale je imalo najveću televizijsku gledanost na celom turniru, privlačeći preko 63 miliona gledalaca u zemljama koje meri Nilsen.[72] Utakmica Nemačke protiv Južne Koreje bila je blizu drugog, kao i većina domaćina koji su gledali utakmicu. Bio je to najgledaniji nefinalni meč u istoriji Svetskog prvenstva.[72]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Distance measured using Google Maps distance calculator, between Haneda Airport, coordinates 35.5469648°N, 139.7719668°E and Nissan Stadium, coordinates 35.5099504°N, 139.604205°E.[50][51]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „World Cup: History & Winners”. Encyclopædia Britannica. 19. 8. 2021. Arhivirano iz originala 28. 8. 2021. g. Pristupljeno 22. 9. 2021. 
  2. ^ „Japan royals may visit Seoul”. BBC Sport. 13. 4. 2002. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  3. ^ a b Stokkermans, Karel (13. 9. 2018). „World Cup 2002 Qualifying”. RSSSF. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  4. ^ Dunmore, Tom (2011). Historical Dictionary of Soccer (illustrated izd.). Scarecrow Press. str. 114. ISBN 978-0-81087-188-5. 
  5. ^ Manaschev, Erlan (3. 7. 2008). „World Cup 2002”. RSSSF. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  6. ^ a b v „2002 FIFA World Cup "Stage of a Dream"”. Nissan Stadium. 2002. Arhivirano iz originala 27. 11. 2010. g. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  7. ^ a b v g „Fevernova”. SoccerBall World. 2003. Arhivirano iz originala 12. 2. 2004. g. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  8. ^ McClusky, Mark (30. 5. 2002). „Fuming Over World Cup's Foam Ball”. Wired. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  9. ^ „World Cup 1998 finals”. RSSSF. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  10. ^ „Germany's Deisler ruled out of Cup”. Sports Illustrated. 20. 5. 2002. Arhivirano iz originala 2. 11. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  11. ^ „Brazil World Cup Preview”. Sports Illustrated. 27. 5. 2002. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  12. ^ a b v „Brazilian bullies have eyes on prize”. Sports Illustrated. 31. 5. 2002. Arhivirano iz originala 28. 6. 2002. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  13. ^ Bellos, Alex (11. 6. 2001). „Brazil dismiss their coach”. The Guardian. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  14. ^ „Germany national football team: record v Brazil”. 11v11.com. AFS Enterprises. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  15. ^ a b „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Results”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  16. ^ „Germany savage Saudis”. BBC Sport. 1. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  17. ^ „Germany – Saudi Arabia”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. 
  18. ^ Manaschev, Erlan (3. 7. 2008). „World Cup 2002”. RSSSF. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  19. ^ „Soccer: Keane saves Ireland with last-gasp goal against Germany”. New Zealand Herald. 6. 6. 2010. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  20. ^ „Cameroon – Germany”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  21. ^ „Germany – Paraguay”. FIFA. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  22. ^ „Germany edge out Paraguay”. BBC. 15. 6. 2002. Pristupljeno 10. 4. 2011. 
  23. ^ „Germany – USA”. FIFA. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  24. ^ „Germany – Korea Republic”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  25. ^ a b Murray, Scott (25. 6. 2002). „Germany 1 – 0 South Korea”. The Guardian. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  26. ^ „CNN.com – German joy as Ballack ends Korean dream – June 25, 2002”. CNN. 25. 6. 2002. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  27. ^ a b „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Results”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  28. ^ a b „Brazil – Turkey”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  29. ^ „Scolari: Rivaldo did not cheat”. The Guardian. 4. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  30. ^ „Brazil – China PR”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  31. ^ „Costa Rica – Brazil”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  32. ^ „Brazil edge past brave Belgium”. BBC Sport. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  33. ^ „Brazil – Belgium”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 16. 2. 2015. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  34. ^ a b v „England – Brazil”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 16. 5. 2010. g. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  35. ^ „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Results”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  36. ^ „Brazil – Turkey”. FIFA. 2002. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  37. ^ Murray, Scott (30. 6. 2002). „Brazil 2–0 Germany”. The Guardian. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  38. ^ a b „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Germany – Brazil”. FIFA. 30. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  39. ^ „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Germany – Korea Republic”. FIFA. 25. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  40. ^ „Brazil-Turkey player ratings”. BBC Sport. 26. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  41. ^ „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Brazil – Turkey”. FIFA. 26. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  42. ^ „World awaits historic clash”. BBC Sport. 30. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. „he was a shadow of his usual self after he played just a few hours after suffering a fit” 
  43. ^ a b Wade, Stephen (29. 6. 2002). „Italian referee becomes a celebrity”. Montreal Gazette. Associated Press. 
  44. ^ Kenmare, Jack (13. 2. 2021). „Pierluigi Collina: The Greatest Referee In Football History”. SPORTbible. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  45. ^ „2002 FIFA World Cup Korea/Japan: Germany – Brazil”. FIFA. 30. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  46. ^ a b v g Murray, Scott (30. 6. 2002). „Brazil 2–0 Germany”. The Guardian. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  47. ^ „Blatter denies Korea conspiracy”. The Guardian. 24. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  48. ^ „Brazil v Germany, 30 June 2002”. 11v11.com. AFS Enterprises. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  49. ^ „National party breaks out as Brazil wins World Cup”. 1. 7. 2002. str. A9. Pristupljeno 29. 10. 2021 — preko Newspapers.com. 
  50. ^ Google (29. 10. 2021). „Haneda Airport” (Mapa). Google Maps. Google. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  51. ^ Google (20. 10. 2021). „Nissan Stadium” (Mapa). Google Maps. Google. Pristupljeno 20. 10. 2021. 
  52. ^ „Tokyo, Tokyo Prefecture, Japan Weather History – Jun 30, 2002”. The Weather Company. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  53. ^ Germany 0–2 Brazil – Extended Highlights – 2002 FIFA World Cup Final, 1:03–1:20
  54. ^ a b „World Cup final clockwatch”. BBC Sport. 28. 6. 2002. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  55. ^ Germany 0–2 Brazil – Extended Highlights – 2002 FIFA World Cup Final, 2:37–2:51
  56. ^ a b Murray, Scott (30. 6. 2002). „Brazil 2–0 Germany”. The Guardian. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  57. ^ Germany 0–2 Brazil – Extended Highlights – 2002 FIFA World Cup Final, 2:51–3:12
  58. ^ a b Murray, Scott (30. 6. 2002). „Brazil 2–0 Germany”. The Guardian. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  59. ^ „World Cup final clockwatch”. BBC Sport. 28. 6. 2002. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  60. ^ a b Murray, Scott (30. 6. 2002). „Brazil 2–0 Germany”. The Guardian. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  61. ^ „World Cup: History & Winners”. Encyclopædia Britannica. 19. 8. 2021. Arhivirano iz originala 28. 8. 2021. g. Pristupljeno 22. 9. 2021. 
  62. ^ San Martin, Pedro Pablo (30. 6. 2002). „El emperador no se rebaja a dar el trofeo” [The emperor does not stoop down to give the trophy]. Diario AS (na jeziku: španski). Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  63. ^ Germany 0–2 Brazil – Extended Highlights – 2002 FIFA World Cup Final, 11:35–12:00}}
  64. ^ McMahon, Bobby (5. 7. 2018). „2018 World Cup: What It Takes To Become The World Cup's Best Player And Be Awarded The Golden Ball”. Forbes. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  65. ^ „Scolari: Rivaldo did not cheat”. The Guardian. 4. 6. 2002. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  66. ^ „Kahn: 'It was the worst mistake I've ever made'”. The Guardian. 30. 6. 2002. Pristupljeno 28. 10. 2021. 
  67. ^ Stokkermans, Karel (5. 7. 2018). „World Cup 2006”. RSSSF. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  68. ^ „Germany national football team: record v Brazil”. 11v11.com. AFS Enterprises. Pristupljeno 29. 10. 2021. 
  69. ^ Burnton, Simon (23. 5. 2013). „World Cup stunning moments: Germany humiliate Brazil 7–1”. The Guardian. Arhivirano iz originala 13. 9. 2021. g. Pristupljeno 13. 9. 2021. 
  70. ^ „World Cup: History & Winners”. Encyclopædia Britannica. 19. 8. 2021. Arhivirano iz originala 28. 8. 2021. g. Pristupljeno 22. 9. 2021. 
  71. ^ a b „FIFA World Cup & Television” (PDF). InfoPlus. FIFA. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 6. 2007. g. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  72. ^ a b „Nielsen Media Research: Nearly 1.5 Billion TV Viewers Watch 2002 World Cup”. Business Wire. 30. 7. 2002. Pristupljeno 27. 6. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_2002.&oldid=27726203”