Herbert Sajmon

Herbert Sajmon
Lični podaci
Datum rođenja	(1916-06-15)15. jun 1916.
Mesto rođenja	Milvoki, Viskonsin
Datum smrti	9. februar 2001.(2001-02-09) (84 god.)
Mesto smrti	Pitsburg, Pensilvanija
Obrazovanje	Univerzitet u Čikagu
Naučni rad
Polje	političke nauke računarstvo veštačka inteligencija kognitivna psihologija ekonomija
Institucija	Univerzitet Berkli Univerzitet Karnegi Melon Tehnološki institut, Ilinois
Poznat po	opštem rešavaču problema
Nagrade	Tjuringova nagrada Nobelova nagrada za ekonomiju

Herbert Aleksander Sajmon (engl. Herbert Alexander Simon; Milvoki, 15. jun 1916 — Pitsburg, 9. februar 2001) je bio američki naučnik koji se primarno bavio političkim naukama, a čija je oblast interesovanja i istraživanja obuhvatala kognitivnu psihologiju, računarstvo, ekonomiju, rukovođenje, filozofiju nauke i sociologiju. Za života je objavio skoro hiljadu često citiranih radova što ga čini jednim od najuticajnijih naučnika 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 1978. godine.

Rano detinjstvo i školovanje

Herbert Aleksander Sajmon rođen je u Milvoki, glavnom i najvećem gradu američke savezne države Viskonsin, 15. juna 1916. Njegov otac, Artur Sajmon(1881-1948), bio je inženjer koji je nakon završetka tehničke srednje škole u Darmštatu došao u SAD. Njegova majka, Edna Margerita Merkel bila je uspešna pijanistkinja čiji preci potiču iz Češke i Švajcarske. Iako je imao jevrejsku i katoličku pozadinu, Sajmon je bio ateista.

Sajmon je još kao dete razvio interese za nauku. U školi je pokazivao zainteresovanost za domaće zadatke. Za razliku od druge dece, bio je izložen ideji da ljudsko ponašanje može biti proučavano u relativno mladom dobu zbog uticaja majčinog mlađeg brata, Harolda Merkela, koji je studirao ekonomiju na Univerzitetu u Viskonsinu-Medison kod Džona R. Komonsa. Preko ujakovih knjiga iz ekonomije i psihologije, Sajmon je otkrio društvene nauke.

1933. godine počeo je da studira na Univerzitetu u Čikagu i prateći rane uticaje, studirao je društvene nauke i matematiku. Bio je zainteresovan za biologiju, ali je odlučio da je ne studira zbog daltonizma i svog nesnalaženja u laboratoriji. Umesto toga, odlučio je da se fokusira na političke nauke i ekonomiju. Njegov najvažniji mentor na Univerzitetu bio je Henri Šulc. Diplomirao je i doktorirao u periodu 1936-1943) na političkim naukama pod mentorskim instrukcijama Harolda Lasvela i Čarlsa Edvarda Merijama.Nakon uključenja u kurs Measuring Municipal Governments, bio je pozvan da bude asistent prilikom istraživanja za Klarens Rajdl i sa kojim je napisao knjigu Merenje opštinske aktivnosti (engl. Measuring Municipal Activities) 1938. , iste godine kada se venčao sa Doroteom. Njegove studije su ga postepeno dovele do oblasti donošenja odluka, što će postati predmet njegove doktorske disertacije.

Akademska karijera

Od 1939. do 1942. godine Sajmon prelazi na Univerzitet Kalifornije u Berkliju. Od 1942. do 1949. , bio je profesor političkih nauka i radio je na Institutu za tehnologiju u Ilinoisu (engl. Illinois Institute of Technology) što mu je donelo prekretnicu u akademskom i profesionalnom smislu. Na Univerzitetu u Čikagu tada je radila takozvana Kaulesova grupa doktoranata (engl. Cowles Foundation), koju su činili Kenet Arou, Leo Haric, Lorens Klajn, Don Patkin, kao i Oskar Lange, Milton Fridman i Franko Modiljani. Okupljanja i rad u okviru ove grupe doneli su Sajmonu brojna nova iskustva i usmerenja u radu, pre svega, tako što je ponovo dobio mogućnost za unapređenje svog znanja iz matematike, ali i za uključivanje u projekat analize makroekonomskih efekata atomske energije, koji sam Sajmon naziva svojim vatrenim krštenjem u ekonomskoj analizi. U ovom periodu Sajmon je postavio osnove svom revolucionarnom doprinosu ekonomiji, pošto je sa Dejvidom Hokinsom (engl. David Hawkins) postavio i dokazao Hokins-Sajmonovu teoremu (1949), koja sadrži test održivosti privrede, mereno preko input-autput tabela.

Privatni život

Iako je u svetu nauke Sajmon živeo život velikog avanturiste, u privatnom životu je, kako su njegovi biografi zabeležili, bio skroman i umeren čovek. Od 1937. godine, bio je oženjen Doroteom Paj (engl. Dorothea Pye) sa kojom je imao troje dece. Sa svojom suprugom, Sajmon je delio intelektualna i akademska interesovanja, tako da su u nekoliko navrata sarađivali kao kolege i koautori. Njegova žena umrla je 2002. , a on 2001. godine.

Donošenje odluka

Sajmonova šema donošenja odluka

1947. godine, Sajmon je objavio svoju prvu knjigu Administrativno ponašanje koja se i danas smatra jednim od najuticajnijih dela u oblasti društvenih nauka. Časopis Public Administration Review okarakterisao je ovu knjigu knjigom prve polovine veka a Komitet Nobelove nagrade kao epohalnu. Ovo delo potvrdilo je dve važne teme: ograničenu racionalnost i identifikaciju sa podciljevima. Ograničena racionalnost je centralna tema biheviorističke ekonomije. Izraz ograničena racionalnost ponašanja se koristi da označi racionalni izbor koji uzima u obzir kognitivna ograničenja i u znanju i u kognitivnom kapacitetu pojedinca. Teorije ograničene racionalnosti počivaju na pretpostavkama standardne teorije očekivane korisnosti. U vreme kada je dominantna struja ekonomske misli zagovarala stav da ljudi prave racionalne izbore kako bi došli do najboljeg proizvoda po najnižoj ceni, Sajmon je smatrao da neizostavno postoji ograničenost saznajnih mogućnosti, što sužava naše znanje i analitičke sposobnosti i samim tim primorava ljude da izaberu prvu dobru opciju, onu koja je dovoljno dobra da zadovolji njihove trenutne potrebe. Sajmon je smatrao da su maksimiziranje i dolazak do najboljeg mogućeg izbora u praksi jednostavno nemogući, jer se donosioci odluka susreću sa neizvesnošću . Koncept ograničene racionalnosti vrlo jednostavno i direktno stavlja u epicentar analize činjenicu da ljudi imajju ograničene kognitivne sposobnosti , ograničene mogućnosti da sagledaju i uporede sve alternative, informacije i znanja o budućnosti, kao i nesavršene veštine da dostupne informacije obrade. Donošenje odluka podrazumeva izbor između izvesnog broja opcija kako bi se postigao neki organizacioni cilj ili podcilj. Realistične opcije će imati stvarne posledice koje se sastoje od: individualnih akcija ili odsustva akcije, modifikovanih činjenica ili vrednosti iz okruženja. U stvarnosti, neke alternative mogu biti odabrane svesno ili nesvesno, neke posledice mogu biti namerne ili nenamerne, a neka sredstva mogu biti nesavršeno odmerena, nepotpuno povezana, ili nedovoljno razrađena. Cilj racionalnog donošenja odluka podrazumeva izbor alternative koja za rezultat ima više preferirani skup posledica među svim mogućim posledicama. Takav zadatak se može podeliti u tri koraka:

1. indentifikovanje i razmatranje svih opcija;
2. određivanje posledica koje rezultiraju iz svake od tih opcija;
3. poređenje tačnosti i efikasnosti svakog od tih podskupova posledica.

Međutim, Sajmon je upozorio da bi se svaki pojedinac ili organizacija koji bi pokušali da primene ovakav model u praksi, susreli sa nemogućnošću da zadovolje sva tri zahteva. Prilično je neverovatno pretpostaviti da bi neko mogao da zna sve opcije, a pogotovo da predvidi sve posledice koje rezultiraju iz izbora svake opcije. Svest o tome da je ograničena racionalnost prilikom donošenja odluka neizbežna afirmisala je pitanje koja druga tehnika ili proces ponašanja može pojedinca ili organizaciju dovesti do približno najboljeg rezultata. Prema Sajmonu, uz data ograničenja, čovek je u težnji za postizanjem racionalnog rešenja u praksi razvio procedure koje delimično otklanjaju te teškoće-heuristike. One podrazumevaju da se iz analize eliminišu svi brojni faktori koji nisu od najvećeg uticaja, i da se posmatra zatvoreni sistem, koji sadrži samo ograničen skup varijabli i ograničeni raspon mogućih posledica. Sasvim je logično da bi u uslovima potpune izvesnosti donosioci odluka bili u prilici da maksimiziraju svoj izbor, pa čak i uz važenje pravila zadovoljavajućeg izbora. Međutim, u uslovima neizvesnosti, organizacije i pojedinci postavljaju niz ciljeva koje žele da postignu i potom strategije za njihovo dostizanje. Da li je to ujedno i maksimalni mogući izbor- donosioci odluka jednostavno u datom trenutku ne mogu da znaju, jer oni nisu u mogućnosti da uzmu u obzir sve aspekte ekonomske stvarnosti koji bi mogli da utiču na njihov izbor, već samo neke od situacionih faktora za koje u tom trenutku procenjuju da su najrelevantniji. Ovakvo pojednostavljivanje, smatrao je Sajmon, može da dovede do greške u zaključivanju, li je ujedno i jedino realno moguće rezonovanje u uslovima ograničenog znanja i ljudskih potencijala.

Sajmon je, takođe, dao veliki doprinos razvoju teorije organizacije. Neophodnost razvoja organizacione teorije video je u tome što mnogi fenomeni u ekonomiji i poslovnom upravljanju ne mogu da budu analizirani adekvatno ukoliko im se pristupa isključivo sa individualnog, mikro nivoa, ili sa nivoa makroekonomije. Organizacije su, prema njegovom mišljenju, pogodan nivo analize jer one upravo funkcionišu u okviru određenih makroekonomija, a istovremeno su skupovi individua koje te organizacije čine. U revolucionarnom koautorskom delu Sajmona i Marča Organizacije (1958) po prvi put se potvrđuje stav da su organizacije mnogo više od onoga što može da se prikaže standardnom organizacionom šemom. Standardna organizaciona šema predstavlja grafički prikaz organizacione strukture preduzeća, sa potencijalom da pokaže na koji način je izvršeno organizaciono diferenciranje i da ukaže na linije formalnog delegiranja autoriteta u organizaciji.

Od 1949. godine Sajmon se sa grupom istaknutih profesora upustio u novi veliki projekat: izgradnju škole industrijske administracije u okviru Karnegi Instituta za tehnologiju(engl. Graduate School of Industrial Administration, Carnegie Institute of Technology). Misija ove grupe okupljene na Karnegiju bila je da razvije poslovnu školu koja će imati jako uporište kako u ekonomiji, tako i u bihevioralnim naukama.

Ostala dostignuća

Sajmonu se pripisuju revolucionarne promene u mikroekonomiji, zahvaljujući konceptu organizacionog donošenja odluka čiji je tvorac. Prvi je uključio koncept neizvesnosti u ekonomsku teoriju. On je takođe pionir veštačke inteligencije i programa rešavanja opštih problema (engl. General Problem Solver) putem novog jezika informatičkog procesiranja (engl. Information Processing Language); uticao je na razvoj teorije organizacije, razvijajući teoriju simulacije rešavanja problema (engl. Human Problem Solving); razvio je novu eksperimentalnu tehniku analize verbalnog protokola, kognitivnu psihologiju, a tvorac je i mnogih drugih značajnih ideja i zamisli. Sa gotovo hiljadu publikacija, vrlo često i danas citiranih, Sajmon je jedan od najuticajnijih naučnika u oblasti društvenih nauka u 20. veku.

Literatura

• Simon, Herbert A. (1978). Assar Lindbeck, ur. Nobel Lectures, Economics 1969–1980. Singapore: World Scientific Publishing Co. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
• Barnard, C.I. (1938), The Functions of the Executive, Cambridge: Harvard University Press 
• Lasswell, H.D. (1935), World Politics and Personal Insecurity, New York: Whittlesey House 
• Simon, Herbert (1976), Administrative Behavior (3rd izd.), New York: The Free Press 
• Simon, Herbert (1991), Models of My Life, United States: Basic Books 
• Simon, Herbert A. 'Organizations and markets', Journal of Economic Perspectives, vol. 5, no. 2 (1991). str. 25–44.
• Augier, Mie; March, James (2001). „Remembering Herbert A. Simon (1916-2001)”. Public Administration Review. 61 (4): 396—402. doi:10.1111/0033-3352.00043. 

Spoljašnje veze

• Strana posvećena Herbertu Sajmonu (jezik: engleski)
• Sajmonovi radovi (jezik: engleski)