Бенедикт Курипечич

С Википедије, слободне енциклопедије

Бенедикт Курипечич (1491—1531; њем. Benedict Curipeschitz von Obernburg), уз могуће варијанте изговора Бенедикт Курипешић или Бенедикт Курипешиц, био је дипломата из 16. вијека који је забиљежио српску епску народну пјесму о Милошу Обилићу.

Курипечич је рођен у Горњем Граду, тада у Светом римском царству, данас у Словенији. Ушао је у дипломатску службу Светог римског царства и службовао је у Москви и Истанбулу.[1] Његови радови обухватају записе о његовом путовању кроз Србију 1530. године (Itinerarium Wegraijsz. Kü. Maj. potschafft gen Constantinopel zu dem türkischen Kayser Soleyman Anno xxx.),[2] када је путовао у Истанбул као преводилац у служби цара Фердинанда.[3] Његови записи описују сеобу народа из Србије у Босну 1530. године.[4] Тако, на пример, 1513. Курипешић је у „Краљевини Босни” нашао „три народности и три вјере. Први су стари Бошњаци…, други су Срби (Surffen) које зову Власи… и ови долазе из Смедерева и Биограда а вјере су св. Павла…, трећи су народ прави Турци”.[5]

У свом раду забиљежио је неке легенде о Косовској бици и спомињање епских пјесама о Милошу Обилићу у области далеко од Косова, као што су Босна и Хрватска.[6] Према његовим записима, Османско царство изгубило је битку.[7] Путовао је кроз Косово и записао пјесме о херојски дјелима Милоша Обилића и његову неоправдану клетву.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Slovene Studies. Society for Slovene Studies. 1986. стр. 115. Приступљено 9. 09. 2013. 
  2. ^ Bracewell, Wendy; Alex Drace-Francis (2008). Under Eastern Eyes: A Comparative Introduction to East European Travel Writing on Europe. Central European University Press. стр. 75. ISBN 978-963-9776-11-1. Приступљено 9. 09. 2013. „Benedict Curipeschitz, a pious German- and Slovene-speaking Catholic from the south Styrian borderlands, on his way through Serbia in 1530 with a Habsburg embassy to the Porte, described affecting meetings with the Orthodox Christians” 
  3. ^ Razprave in Gradivo. Institut za Narodnostna Vprašanja. 2004. стр. 203. Приступљено 9. 09. 2013. „Najbolj znan med njimi je bil Benedikt Kuripečič, ki je leta 1530 kot tolmač v poslanstvu kralja Ferdinanda I. potoval k osmanskemu sultanu Sulejmanu v Carigrad.” 
  4. ^ Ćorović, Vladimir (2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. стр. 464. GGKEY:XPENWQLDTZF. „Već je B. Kuripečić zabeležio 1530. god., kako je u Bosni bilo doseljavanja iz Srbije.” 
  5. ^ Челиковић, Борисав, ур. (2022). Насељавање Србије. Београд: Службени гласник. стр. 38. ISBN 978-86-519-0836-4. 
  6. ^ Ivić, Pavle (1996). Istorija srpske kulture. Dečje novine. стр. 160. Приступљено 9. 09. 2013. „Бенедикт Курипечић. пореклом Словенаи, који између 1530. и 1531. путује као тумач аустријског посланства, у свом Путопису препричава део косовске легенде, спомиње епско певање о Милошу Обилићу у крајевима удаљеним од места догађаја, у Босни и Хрватској, и запажа настајање нових песама.” 
  7. ^ Književnost. 1989. Приступљено 9. 09. 2013. 
  8. ^ Kusovac, Nikola (1988). Kosovska bitka: mit, legenda i stvarnost. Litera. стр. 234. Приступљено 9. 09. 2013. „Голине 1530, путујући с царским посланством у Цариград, Бенедикт Курипечић је прошао и кроз Косово поље. И он опширно прича о бици на Косову, а посебно о Милошу Обилићу, „који на траници сваки дан многа јунаштва” 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенедикт_Курипечич&oldid=26538416”