Непокретна културна добра у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
  • Архитектура
  • Књижевност
  • Сликарство
  • Графика
  • Вајарство
  • Фотографија
  • Музика
  • Позоришта
  • Кинематографија
  • Споменици
  • Културна добра
  • Светска баштина
  • Архиви
  • Библиотеке
  • Музеји
  • Дворци
  • Тврђаве
  • Манастири
  • Војничка гробља
  • Разно
  • Владари
  • Познати Срби
  • Непокретна културна добра у Србији су класификована и заштићена добра дефинисана законом (Закон о културним добрима, чл. 19-22) која су од општег интереса за Републику Србију.[1] У склопу система државне заштите културних добара у Србији, непокретна културна добра су дефинисана као прва од две основне категорије, док другу категорију представљају покретна културна добра. [2]

    Категоризација по значају[уреди]

    У зависности од значаја, непокретна културна добра се разврставају у три законом дефинисане категорије:

    • непокретна културна добра од изузетног значаја,
    • непокретна културна добра од великог значаја и
    • заштићена непокретна културна добра.

    Категоризација по врсти[уреди]

    Непокретна културна добра у Србији се по слову закона деле на четири основне врсте:

    • Археолошка налазишта су делови земљишта или површина под водом које садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.
    • Знаменита места је простор везан за догађаје од посебног значаја за историју, подручја с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствених целина, као и спомен гробова или гробља и других спомен обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, личности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја.

    Централни регистар непокретних културних добара у Србији[уреди]

    У централном регистру, који се води при Републичком заводу за заштиту споменика културе, тренутно је уписано 2.536 непокретних културних добара, од тога 2.192 споменика културе, 77 просторно културно-историјских целина, 191 археолошких налазишта и 77 знаменитих места.[3]

    Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја. Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места. Међу непокретним културним добрима од великог значаја су 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.

    Према упоредној категоризацији, регистар је подељен у дванаест категорија:

    Изузетни значај Велики значај Заштићени
    Споменици културе од изузетног значаја Споменици културе од великог значаја Заштићени споменици културе
    Просторно културно-историјске целине од изузетног значаја Просторно културно-историјске целине од великог значаја Заштићене просторно културно-историјске целине
    Археолошка налазишта од изузетног значаја Археолошка налазишта од великог значаја Заштићена археолошка налазишта
    Знаменита места од изузетног значаја Знаменита места од великог значаја Заштићена знаменита места

    Види још[уреди]

    Референце[уреди]

    Литература[уреди]

    Спољашње везе[уреди]