Пехчево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Пехчево
мкд. Пехчево
Pehcevo.jpg
Средиште Пехчева
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Пехчево
Становништво
Становништво
 — (2002) 3.237
Географске карактеристике
Координате 41°45′46″ СГШ; 22°53′11″ ИГД / 41.7627° СГШ; 22.8864° ИГД / 41.7627; 22.8864Координате: 41°45′46″ СГШ; 22°53′11″ ИГД / 41.7627° СГШ; 22.8864° ИГД / 41.7627; 22.8864
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 1158 м
Пехчево на мапи Републике Македоније
Пехчево
Пехчево
Остали подаци
Поштански број 2326
Позивни број 033
Регистарска ознака KO

Пехчево (мкд. Пехчево) је град у Републици Македонији, у крајње источном делу државе. Пехчево је седиште истоимене општине Пехчево.

Природни услови[уреди]

Град Пехчево је смештено у крајње источном делу Републике Македоније, близу државне границе са Бугарском — 6 км источно од града. Од најближег већег града, Кочана 55 км југоисточно, а од главног града Скопља 170 км источно.

Рељеф: Пехчево је средиште историјске области Малешево, познате по сточарству и дрводељама. Насеље је положено у Беровској котлини, на приближно 1.000 метара надморске висине. Источно од града издижу се Малешевске планине, а северно планина Влајна.

Клима у Пехчеву је планинска због знатне надморске висине.

Воде: Близу Пехчева налази се извор реке Брегалнице, у коју се уливају сви водотоци (потоци) које теку градским подручјем.

Историја[уреди]

Подручје Пехчева било је насељено још у време старог века. Подручје је било активно и у време средњег века, па око града посто0ји низ локалитета из времена антике и средњег века.

Пехчево постаје значајно крајем 19. века, када се ту смешта седиште омање општине („казе“) у време позног отоманског царства.

Ту је 23. маја 1899. године постојала српска народна школа, у којој је одржан свечани завршни испит. Испитивање ученика извршио је Михаил Даниловић управитељ кочанских школа, у присуству турског кајмакама и његових пратилаца. Након што су ђаци одпевали турску химну, госте је поздравио месни учитељ Васа Серафимовић. Остали учитељи Радош Ђоковић и Пелагија Ђорђевић испитивали су своје ученике из свих предмета.[1]

У месту је августа 1899. године изграђено изузетно лепо здање, царског ућумата (општинска кућа).[2]

1912. године Пехчево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Пехчево је према последњем попису из 2002. године имало 3.237 становника.

Националност Укупно
Македонци 3.067
Роми 123
Турци 31
Срби 6
Власи 2
остали 8

Већинска вероисповест је православље.

Привреда[уреди]

Малешевски крај је традиционално познат ратарски (планински кромпир) и сточарски крај (овце). У самом граду је највише развијена индустрија прераде дрвета. Последњих година развија се и високопланински туризам.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласнк", Цариград 1899. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]