Пехчево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пехчево
мкд. Пехчево
Pehcevo.jpg
Средиште Пехчева
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Пехчево
Становништво
Становништво
 — (2002) 3.237
Положај
Координате 41°45′46″ СГШ; 22°53′11″ ИГД / 41.7627° СГШ; 22.8864° ИГД / 41.7627; 22.8864Координате: 41°45′46″ СГШ; 22°53′11″ ИГД / 41.7627° СГШ; 22.8864° ИГД / 41.7627; 22.8864
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1.000 m
Пехчево на мапи Републике Македоније
Пехчево
Пехчево
Пехчево на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2326
Позивни број 033
Регистарска ознака KO

Пехчево (мкд. Пехчево) је град у Републици Македонији, у крајње источном делу државе. Пехчево је седиште истоимене општине Пехчево.

Природни услови[уреди]

Град Пехчево је смештено у крајње источном делу Републике Македоније, близу државне границе са Бугарском — 6 км источно од града. Од најближег већег града, Кочана 55 км југоисточно, а од главног града Скопља 170 км источно.

Рељеф: Пехчево је средиште историјске области Малешево, познате по сточарству и дрводељама. Насеље је положено у тзв. Беровској котлини, на приближно 1.000 метара надморске висине. Источно од града издижу се Малешевске планине, а северно планина Влајна.

Клима у Пехчеву је планинска због знатне надморске висине.

Воде: Близу Пехчева налази се извор реке Брегалнице, у коју се уливају сви водотоци (потоци) које теку градским подручјем.

Историја[уреди]

Подручје Пехчева било је насељено још у време старог века. Подручје је било активно и у време средњег века, па око града посто0ји низ локалитета из времена антике и средњег века.

Пехчево постаје значајно крајем 19. века, када се ту смешта седиште омање општине („казе“) у време позног отоманског царства.

1912. године Пехчево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Пехчево је према последњем попису из 2002. године имало 3.237 становника.

Националност Укупно
Македонци 3.067
Роми 123
Турци 31
Срби 6
Власи 2
остали 8

Већинска вероисповест је православље.

Привреда[уреди]

Малешевски крај је традиционално познат ратарски (планински кромпир) и сточарски крај (овце). У самом граду је највише развијена индустрија прераде дрвета. Последњих година развија се и високопланински туризам.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]