Јефто Шћепановић Чајо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈЕФТО ШЋЕПАНОВИЋ
Jefto Scepanovic Cajo.jpg
Јефто Шћепановић Чајо
Датум рођења(1911-01-25)25. јануар 1911.
Место рођењаДоње Загарче, код Даниловграда
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти7. август 1978.(1978-08-07) (67 год.)
Место смртиСоцијалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Јефто Шћепановић Чајо (Доње Загарче, код Даниловграда, 25. јануар 1911 — , 7. август 1978), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. јануара 1911. године у Доњем Загарчу код Даниловграда, у сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Подгорици, а Правни факултет у Београду, 1934. године. Као студент, учествовао је у оснивању студентских удружења и у разним студентским акцијама и демонстрацијама које је организовала Комунистичка партија Југославије.

После завршених студија, вратио се у Подгорицу и запослио се, почетком 1935. године, у Финансијској дирекцији. До 1941. године радио је као службеник. У граду се повезао с напредним покретом и учествовао у његовим акцијама. Године 1935. постао је члан КПЈ. Одмах после уласка у КПЈ, био је изабран за секретара чиновничке партијске јединице у Подгорици и на тој дужности остао је све до почетка рата 1941. године.

За секретара Окружног комитета КПЈ за Подгорицу био је изабран 1936. године. У јесен исте године, био је изабран за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Метохију. Почетком 1940. године био је одређен за секретара „Народне помоћи“ за Црну Гору, Боку и Санџак. У току 1940. године био је секретар технике при Покрајинском комитету КПЈ за Црну Гору. У лето 1940. године, био је изабран за члана Месног комитета КПЈ за Подгорицу. Крајем 1940. године био је именован за резервног члана МК КПЈ за Подгорицу и за резервног члана ПК КПЈ за Црну Гору. Крајем исте године био је изабран за члана Бироа ПК КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак. Извесно време, пред избијање рата, вршио је у Покрајинском комитету дужност политичког секретара. Када је ПК, крајем 1940. године, образовао Војну комисију, Шћепановић је постао њен члан.

Када је, крајем 1940. године, влада Цветковић-Мачек забранила рад УРСС Југославије, ПК КПЈ за Црну Гору именовао је комисију за синдикални рад, а за председника је био постављен Шћепановић.

Пред Тринаестојулски устанак, налазио се на дужности секретара ОК КПЈ у Подгорици. Од јесени 1941. до фебруара 1942. године, био је секретар ОК у Колашину. После повлачења партизанских јединица из Црне Горе за Босну, остао је у илегали на терену срезова цетињског и подгоричког, прво као члан ОК у Цетињу, а затим као политички секретар ОК у Подгорици.

У току Пете непријатељске офанзиве био је руководилац политодела Пете пролетерске црногорске бригаде. Затим је враћен на терен цетињског округа као инструктор и делегат Покрајинског комитета при ОК у Цетињу. На дужности заменика политичког комесара Треће санџачке бригаде налазио се од јесени 1943. године, али је био тешко рањен, па је почетком 1944. године на неко време пренесен на лечење у Италију. У Барију је био начелник персоналног одељења Штаба базе НОВЈ и партијски секретар Штаба базе.

Од априла 1945. године, био је политички комесар Команде позадине Југословенске армије. После рата вршио је многе одговорне функције:

Умро је 7. августа 1978. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]