Ана Гинић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Гинић
Ана Гинић, 2015
Лични подаци
Датум рођења(1963-07-11)11. јул 1963. (60 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду
Занимањекњижевник, новинар, библиотекар
Књижевни рад
Најважнија делаМеђуречје (1983)
Последња четврт (2004)
Малињак (2010)
НаградеОктобарска награда града Београда (1983), Награда „Блажо Шћепановић” (1990), Песник године у Канади (2011), Награда „Драган Жигић” Савеза књижевника у отаџбини и расејању (2013), Мајска награда СКУП „Десанка Максимовић” (2016)

Ана Гинић (рођ. Живковић; Београд, 11. јул 1963) српска je књижевница, новинарка и библиотекарка из Торонта. Дела су јој преведена на енглески, италијански и бугарски језик. Добитница је Октобарскe наградe града Београда.[1][2][3][4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ана Гинић на промоцији своје књиге "Малињак" у Торонту, 2011

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођена Београђанка Ана Гинић, одраставши на Чубури уз мајку Милицу, професорку књижевности, и оца Љубивоја, који се дружио са песником Слободан Марковићем (Либером Марконијем), још од најранијег доба развила је безусловну љубав према писаној речи и открила свој таленат себи и околини, па су јој тако књиге којима је била окружена јасно трасирале будућност. Томе у прилог је сигурно ишла и занимљивост да је на путу до школе редовно сретала Мому Капора.

Након Основне школе „Светозар Марковић” и Четрнаесте београдске гимназије, дипломирала је 1988. године светску књижевност на одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Томе су логично водила чланства у литерарним секцијама, учешћа на градским и општинским такмичењима, песничким вечерима, фестивалима и другим манифестацијама. Неизоставна је била и професорка подршка, коју је Ана оправдала публикујући прва дела за која је била и награђена.[1][2][3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Ана је писање убрзо прелила и међу новинарске маргине. Била је сарадник листова „Младост”, „Студент”, „Омладинске новине”... У „Младости” је обављала и функцију уредника рубрике „Млада литература”. Своје стихове је публиковала у књижевним часописима широм СФР Југославије, а говорила на књижевним догађајима у Суботици, Инђији, Врбасу, Кикинди, Смедереву, Горњем Милановцу, Ваљеву, Куманову, Струги, Загребу, Сарајеву..., на којима је наступала раме уз раме са већ великим песничким именима попут Мирослава Мике Антића, Душка Трифуновића и Љубивоја Ршумовића.

Прву књигу поезије под називом „Међуречје” јој је 1983. објавила Матица српска. Промоције Аниног првенца приређене су у Академији Матице српске у Новом Саду, затим у Дворцу породице Дунђерски и емисији „Прва књига” Југословенске радио-телевизије. Другу збирку „Последња четврт” је објавило АШ „Дело” из Београда 2004, а трећу „Малињак” издавачка кућа „Aardvark Global Publishing” из Сандија у Јути 2010. Њено име и песме нашли су се и у неколико зборника и антологија, од којих се издвајају: „Кад срце засветлуца” уредника Пера Зупца, „Најлепше љубавне песме српских песникиња" уреднице Гордане Симеуновић и „Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014” уреднице Милене Милановић.

Због распада Југославије и ратних дешавања преселила се у Канаду 1992, где њен стваралачки нагон није јењавао. Најпре је радила као културни интерпретатор за руски језик у фирми „Skills for Change”, а потом у Музеју „Bata Shoe”. Наставила је да објављује радове у часописима на српском језику и да учествује на литерарним фестивалима у новој земљи боравка негујући матерњи језик.

Лауреат је Октобарскe наградe града Београда за литерарни рад и других признања.

Течно говори енглески, италијански и руски језик.

Мајка је два сина. Живи и ради у Торонту.

Културни активизам[уреди | уреди извор]

Ана Гинић је сарадник часописа на српском језику који излазе у Канади: „Људи говоре”, „Новине Торонто”, „Ми магазин”, „Видохват”, „САН”, „Кишобран”, „Заветине”... У СКУП „Десанка Максимовић” се бави и организацијом догађаја, а Светски дан поезије са посебном пажњом обележава у Градској библиотеци Торонта (енгл. Toronto Public Library – Black Creek Branch), у којој ради као библиотекар. Власница је мале јавне библиотеке на острву Манитулин у Онтарију.

Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и торонтских асоцијација: Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” и Српске националне академије у Канади. Члан је и жирија Мајске награде СКУП „Десанка Максимовић” и учесник Салона књига српских аутора у Канади од оснивања.[1][2][3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Међуречје (Матица српска, Нови Сад, 1983)
  • Последња четврт (АШ „Дело”, Београд, 2004)
  • Малињак (Aardvark Global Publishing, Санди, Јута, 2010)

Зборници, антологије и периодика[уреди | уреди извор]

  • Кад срце засветлуца – антологија новијег српског песништва за децу и младе од Ршумовића до Јулије Марјановић (Српска књига, Рума, 2009) – уредник: Перо Зубац
  • Свему вратити говор („Свитак”, Издавачка радионица Књижевног друштва „Развигор”, Народна библиотека, Пожега; Удружење књижевника Србије – подружница за златиборски округ, Ужице, 2011) – уредник: Милијан Деспотовић
  • Песничке новине – лист за певање и мишљење (Културно-просветна заједница Београда, 2011) – уредник: Драган Мраовић
  • Најлепше љубавне песме српских песникиња (Граматик, Београд, 2013) – уредник: Гордана Симеуновић
  • Реч из расејања – аутори из српског расејања – амерички континент (Графичар, Ужице, 2014) – уредник: Илија Шаула
  • Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон (издање аутора, Београд, 2015) – уредник: Милена Милановић
  • Белоцветните вишни – на бугарском језику (Сдружение „Вишнев цвят”, Казанлак, 2016)
  • Двадесет седми међународни сусрет песника Гарави сокак (Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић”, Инђија, 2016) – уредник: Александар Мијалковић
  • Први Салон књига српских аутора у Канади (издање аутора, Торонто, 2017)
  • Мој народ (Париз, 2018) – уредник: Симо Мраовић
  • II и III Салон књига у Торонту (издање аутора, Торонто, 2019)
  • Зборник књижевних радова поводом 40 година постојања Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” (СКУП „Десанка Максимовић”, Торонто, 2021)

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Октобарска награда града Београда за литерарни рад (1983)
  • Награда „Блажо Шћепановић” за књигу „Последња четврт” (1990)
  • Награда „Песник године у Канади”, коју додељује „Ми магазин” (2011)
  • Награда „Драган Жигић” Савеза књижевника у отаџбини и расејању (2013)
  • Мајска награда СКУП „Десанка Максимовић” (2016)
  • Прва награда на Фестивалу завичајне поезије у Суботици за песника из иностранства (2017)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Биографија Ане Гинић, СКУП „Десанка Максимовић”. Посећено 9. октобра 2023.
  2. ^ а б в Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 90. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  3. ^ а б в Димитријевић, В. (2017). Први Салон књига српских аутора у Канади. Торонто: Violeta Dimitrijevic. стр. 8—11. ISBN 978-1-7751295-0-9. 
  4. ^ Димитријевић, В. (2019). II и III Салон књига у Торонту. Торонто: Violeta Dimitrijevic. стр. 103—108. ISBN 978-1-7751295-1-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Живковић, А. (1983). Међуречје. Нови Сад: Матица српска. 
  • Живковић Живић, А. (2004). Последња четврт. Београд: АШ „Дело”. ISBN 86-81775-26-X. 
  • Арсић Живић, А. (2010). Малињак. Санди, Јута: Aardvark Global Publishing. ISBN 978-1-4276-4758-0. 
  • Арсић Живић, А. (2011). „Жица”. Песничке новине – лист за певање и мишљење. Београд: Културно-просветна заједница Београда. 8 (74): 28. ISSN 1452-4902. 
  • Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 90. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  • Димитријевић, В. (2017). Први Салон књига српских аутора у Канади. Торонто: Violeta Dimitrijevic. стр. 8—11. ISBN 978-1-7751295-0-9. 
  • Димитријевић, В. (2019). II и III Салон књига у Торонту. Торонто: Violeta Dimitrijevic. стр. 103—108. ISBN 978-1-7751295-1-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Гинић&oldid=26440584”