Бреме (насеље)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Беременд)
Beremend
Beremend északi vége.JPG
Улазак у Бреме
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Шиклошки
Становништво
Становништво
 —  2.509
 — густина 52,0/км2
Географске карактеристике
Координате 45°47′05″ СГШ; 18°26′07″ ИГД / 45.78481° СГШ; 18.43519° ИГД / 45.78481; 18.43519Координате: 45°47′05″ СГШ; 18°26′07″ ИГД / 45.78481° СГШ; 18.43519° ИГД / 45.78481; 18.43519
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 48,26 км2
Beremend на мапи Мађарске
Beremend
Beremend
Остали подаци
Поштански број 7827
Позивни број 72

Бреме[1] (мађ. Beremend) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Шиклошком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Бреме је једно од 20-ак насеља у данашњој Мађарској у којој и данас постоји жива српска заједница.

Природне одлике[уреди]

Насеље Бреме се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Граница са Хрватском се налази непосредно јужно од села. Најближи већи град је Шиклош.

Село је смештено у западној Барањи и релативно је близу Драве. Положај насеља у равници, на приближно 90 метара надморске висине.

Срби у Бремену[уреди]

Срби у селу су данас малобројни, али и даље присутни.

У Бремену је првобитна српска православна црква брвнара подигнута непосредно после сеобе. Садашњи православни храм посвећен празнику Вазнесењу Христовом, грађен 1755. године, је обновљен у 19. веку.[2]

Било је 1731. године у месту "Бремја" 34 правосавна српска дома. Свештеник месни је о ускршњем посту 1735. године причестио укупно 128 православних житеља. Тада се помињу презимена домаћина бременских: Паирић, Радојчин, Драгосављев, Новаков, кузманов, Станисављев, Талијанов, Танкосавин, Гачин, Илбадић, Столе, Марин, Радановић, Вуичић, Вукобрат, Тодоровић, Савардинов, Ибавић, Кучнаш, Бошњак, Живков, Живковић и Илиић. Број становника је 1796. године износио 444, а век касније 1890. године има их 409 православних душа.[3] У селу и данас стоји српска православна црква, посвећена празнику Вазнесењу Господњем. [4] Месно православно парохјско звање је основано 1752. године. Матрикуле крштеих и умрлих бележе се од 1754. године, а венчаних од 1760. године. Храм је подигнут 1755. године, а темпло је осликао Сабљицки из Беча 1897. године. Био је у добром стању почетком 20. века.[5]

У селу је рођен Адам Драгосављевић, познати посленик Срба у Угарској. Јереј Милан Костовић је парох у Бремену 1892-1902. године.

Око 1810. године дошао је у Бремен из Доње Нане, учитељ Игњат Ромић. Учитељ Сава Милић је 1816. године купио једну корисну књигу за његов посао.[6] Био је 1868. године учитељ у месту Јован Милић. Школски референт Поповић је фебруара 1884. године свратио у основну школу у Бремену. Нашао је у њој учитеља Јована Деспотовића да ради са 40 ученика.[7] Школа у месту 1896. године није по пропису била уређена. По отвореном стечају за упражњено место учитеља у месној школи види се да је понуђена основна плата износила 115 ф. годишње са другим примањима.[8] Био је 1899. године у Бремену привремени учитељ Петар Парабак. Основна школа је српска народна са једним здањем сазиданим 1887. године. Учитељ је Ђорђе Петровић. Школски уптавитељ је парох а старатељ Живко Дреновац. Школу похађа на редовној настави 41 дете, а у недељну школу иде 15 ђака старијег узраста.[9] У Бременској основној школи ради 1907. године учитељ Јован Коцкар.

Године 1905. Бремен је мала општина у Шиклошком срезу. Ту живи 2128 становника у 354 дома. Немци и Мађари доминирају. Срба је мало; има 352 православне душе (или 16%) са 83 куће. Од српских јавних здања ту је православна црква и народна школа. у насељу се налази поштански уред. Почетком 20. века у месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Живка Петровића. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је од 47 кј. земље. Православна парохија је шесте платежне класе, ту припада и парохијска филијала Рацбоја (Српска Боја). У филијали Рацбоји било је 216 православних душа, од којих су Срби - 100. ПТТ комуникације су у оближњој Мађарбоји, а само место припада политичкој општини Бремену. Има црквена општина у Бремену парохијски дом и парохијску сесију са 38 кј. земље. Парох је 1905. године поп Милан Костовић, родом из Борјада.[10]

Постојала је у месту 1905. Српска земљорадничка задруга са капиталом 4.712 к. Водили су је: председник Ђока Радановић и пословођа Стојан Ђелановић.[11] Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе.

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и југословенски (јужни, мањи), Бреме се нашло у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се уз само насеље. У следећим годинама огромна већина Срба (близу 400 душа) се иселила у српске делове новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[12]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Бреме је имало 2.509 становника. Последњих година број становника опада.[13]

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а значајније мањине су Немци и Цигани.

Референце[уреди]

  1. Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  2. "Нин", специјални додатак, Динко Давидов, Београд 1990. године
  3. "Српски сион", Карловци 1895. године
  4. Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
  5. Мата Косовац, наведено дело
  6. Јован Берић: "Педагогија и методика за учитеља", Будим 1816. године
  7. "Школски лист", Сомбор 1884. године
  8. "Српски сион", Карловци 1898. године
  9. Мата Косовац, наведено дело
  10. Мата Косовац, наведено дело
  11. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године!, Карловци 1910. године
  12. Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  13. Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]