Пређи на садржај

Богословија Светог Саве у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Богословија Светог Саве
Оснивање1810. (традиција)
1882. (de facto)
1896. (de iure)
1949. (обновљена)
АфилијацијаСрпска православна црква
РекторРадомир Врућинић
ЛокацијаМије Ковачевића 11, Београд, Србија
Веб-сајтwww.bogoslovijasvetogsave.edu.rs

Богословија Светог Саве је средња православна богословска школа Српске православне цркве у Београду.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Доситејева богословија

[уреди | уреди извор]

Прву београдску богословију је 1810. године, основао Доситеј Обрадовић, тадашњи попечитељ просвештенија (министар просвете) Правитељствујушчег совјета сербског. За потребе њеног рада, уступио је једну турску кућу на углу улица Браће Југовића и Доситејеве, коју је раније: „од народа добио”.[1] Кућа је имала 14 соба, две кухиње, чардак, хамамџик (купатило) и коњушницу у дворишту.

За првог управника богословије је постављен Вићентије Ракић, игуман манастира Фенек. Богословија је радила само до 1813. године, када су Београд поново заузели Турци. Школовање богослова у Кнежевини Србији је привремено заустављено, па настављено 1836. године у Клирикалној школи при Кнежевом конаку у Крагујевцу, захваљујући митрополиту београдском Петру Јовановићу.

Ректор протојереј др Душан Кашић, патријарх српски Герман, митрополит дабробосански Нектарије, митрополит црногоско-приморски Данило, епископ банатски Висарион, епископ браничевски Хризостом, епископ шабачко-ваљевски Јован, епископ жички Василије, епископ славонски Емилијан испред Богословије на дан њене крсне славе (10. мај 1962)

Богословија Светог Саве

[уреди | уреди извор]

Митрополит Михаило Јовановић обнавља школовање богослова у Београду 1883. године, када отвара друго одељење богословије. Он је 1896. године преименовао ово одељење у Богословија Светог Саве и школовање од тада почиње трајати девет година.

Након реформи 1920. године, богословија је измештена у Сремске Карловце. Престала је са радом на почетку Априлског рата 1941. године. Њен рад је обновљен 1949. године при манастиру Раковица.

У зграду на Карабурми, где је и данас смештена, Богословија прелази школске 1957/58. године.

Школовање

[уреди | уреди извор]

За упис у богословију, потребно је имати завршену основну школу и писану препоруку свештеника упућеном надлежном архијереју. Време и место обављања пријемног испита одређује епископ.

Одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве из септембра 2006. године, школовање у богословијама траје пет година. Током школовања се проучава Свето писмо (Стари завет, Нови завет), библијска историја, историја хришћанске цркве, црквено појање, катихизис, апологија вере, литургика, патрологија, догматика, црквено право, педагогика, омилитика, историја религије са сектама, историја Српске цркве, филозофија, етика са аскетиком, и информатика. Будући богослови поред српског, уче још руски, грчки, енглески и црквенословенски језик.[2]

Васељенски патријарх Атинагора у посети богословији (12. октобар 1967)

Живот у Богословији

[уреди | уреди извор]
Старији (десно) и нови (мали) натпис на згради богословије. У ранијем периоду та зграда је била и интернат студената Богословског факултета
Улаз у богословију

Ученици богословије живе у интернату. Радни дан ученика богословије је строго испланиран од устајања до одласка на спавање, а увек почиње јутарњом службом у капели. Након тога следи доручак, настава, дневне активности. Дан се завршава вечерњом молитвом. Забрањено им је пушење, конзумирање алкохолних пића, коцкање, лагање, псовање, одлазак у кафане, напуштање интерната ван одређеног времена без одобрења васпитача или ректора.[тражи се извор]

Посебне службе

[уреди | уреди извор]

Библиотека

[уреди | уреди извор]

Библиотека Богословије Светог Саве следи традицију из 1836. године, када је основана библиотека Београдске богословије. Тренутни књижни фонд бибилиотеке је око 20000 књига.[3]

Крсна слава

[уреди | уреди извор]

Крсна слава Богословије Светог Саве је празник Спаљивања моштију Светог Саве, који се празнује 10. маја (27. априла по старом календару).[4]

Фотографија Титула и име архијереја ректора Почетак Крај
Епископа шабачко-ваљевски Јован Велимировић 1952.
Протојереј-ставрофор Душан Кашић 1960. 1977.
Протојереј-ставрофор Душан Дачић[5] 1978.
Протојереј-ставрофор Драган Протић

Познати ђаци

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]