Мишелук

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мишелук
Mišeluk 2.JPG
Мишелук
Административни подаци
ГрадНови Сад
ОпштинаПетроварадин
Географске карактеристике
Координате45°13′51″ СГШ; 19°52′12″ ИГД / 45.23083° СГШ; 19.87° ИГД / 45.23083; 19.87Координате: 45°13′51″ СГШ; 19°52′12″ ИГД / 45.23083° СГШ; 19.87° ИГД / 45.23083; 19.87
Мишелук на мапи Новог Сада
Мишелук
Мишелук
Мишелук на мапи Новог Сада

Мишелук је градска четврт Новог Сада.

Положај и делови насеља[уреди | уреди извор]

Мапа градских четврти Новог Сада, на којој се види положај Мишелука

Мишелук се налази на сремској страни Дунава, између Петроварадина односно Транџамента и Студеног дола (Роковог потока) на североистоку, Каменичког пута и насеља Рибњак на северозападу, Сремске Каменице односно насеља Татарско брдо на западу, као и пута Нови Сад - Рума односно насеља Алибеговац на југоистоку. У административном смислу, Мишелук припада месној заједници „Петроварадин“.

Мишелук се састоји из три дела: Мишелука 1, Мишелука 2 и Мишелука 3. Насеље Транџамент се понекад такође сматра делом Мишелука.

Име и историја[уреди | уреди извор]

Православни храм светог Илије на Мишелуку

Порекло имена „Мишелук“ није тачно утврђено. Према академику Браниславу Букурову, назив значи „мишји луг“, док по академику Браниславу Ђурђеву овај назив води порекло из времена Турака и на турском језику је означавао "храст" или „храстову шуму“.

Историјски, због стратешког значаја овог подручја, оно је представљало гранични појас и простор сукобљавања интереса многих народа и држава, источних и западних цивилизација - Рима, Византије, Франака, Угарске, итд.

На Мишелуку су се од 1975. године налазили објекти Телевизије Нови Сад, а 1981. године је изграђен и Мост слободе, који је Мишелук повезао са централним деловима Новог Сада. И мост и телевизијски објекти порушени су током НАТО бомбардовања 1999. године. Мост је обновљен 2005. године, док су телевизијски објекти остали у рушевинама до краја 2019. године. Телевизија се у свој дом делимично вратила 2020. године.

Карактеристике и развој насеља[уреди | уреди извор]

Мишелук је слабо насељен и на њему постоји мали број објеката намењених за индивидуално становање[1] Урбанистички планови, међутим, предвиђају да се Мишелук претвори у централни део Новог Сада на сремској страни Дунава, којем би гравитирали становници Петроварадина и Сремске Каменице. Планирано је да се на Мишелуку изграде нови стамбени објекти за колективно и индивидуално становање, као и други пратећи садржаји карактеристични за градске центре (универзитет, позориште, средње школе, спортски центар, банке, пословне зграде, пошта, аутобуски терминал, итд), а пројектовани број становника Мишелука по завршетку изградње износио би између 40.000 и 80.000, што би га чинило знатно већим од Петроварадина и Сремске Каменице.

Верски објекти[уреди | уреди извор]

На Мишелуку постоји православни храм Светог Илије. Храм се налази на граници Мишелука и Татарског брдо.

Спорт[уреди | уреди извор]

Мишелук је познат као место одржавања ауто-мото трке за Велику награду Новог Сада, а такође представља и популарно место за окупљање и дружење љубитеља аутомбила и мотора.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Централну саобраћајницу на Мишелуку представља саобраћајница у продужетку Моста слободе, која се спаја са путем Нови Сад - Рума, а од великог значаја је и Каменички пут, који повезује Петроварадин и Сремску Каменицу. Преко Моста слободе, Мишелук има и добру саобраћајну везу са централним деловима Новог Сада, што је један од предуслова даљег развоја насеља. Преко Мишелука саобраћа и један део линија градског и приградског аутобуског саобраћаја, које централне делове Новог Сада повезују са Сремском Каменицом, Лединцима, Раковцем, Беочином, итд.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „JKP Informatika - Novi Sad”. Nsinfo.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 03. 10. 2018. Приступљено 6. 3. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милош Савић, Мишелук, Енциклопедија Новог Сада, књига 15, Нови Сад, 2000.
  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]