Адице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адице
Adice02.jpg
Улица Бранка Ћопића на Адицама
Административни подаци
Град Нови Сад
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 45°14′13″ СГШ; 19°47′07″ ИГД / 45.2369° СГШ; 19.7852° ИГД / 45.2369; 19.7852Координате: 45°14′13″ СГШ; 19°47′07″ ИГД / 45.2369° СГШ; 19.7852° ИГД / 45.2369; 19.7852
Адице на мапи Новог Сада
Адице
Адице

Адице су градска четврт Новог Сада.

Положај насеља[уреди]

Градске четврти Новог Сада
Улица Бранка Ћопића на Адицама
Улица на Адицама

Адице се налазе на периферији Новог Сада, на крајњем западном делу урбаног градског подручја; између Подунавске улице (на југу), Новосадског пута (на северу), Шумске улице (на истоку) и границе урбаног градског подручја Новог Сада (на западу).

Суседне градске четврти и насеља су: Телеп (на истоку), Ветерничка Рампа (на северу), Каменичко острво (на југоистоку), Камењар (на југу) и Ветерник (на западу).

У административном смислу, Адице су део месне заједнице „Адице“, која поред овог насеља обухвата и западни део Каменичког острва.

Насеље обухвата територију од 36 хектара, и то је легализовани део локалитета бесправне градње, али се насеље шири и на нелегализоване парцеле.

Историја[уреди]

Адице су настале као „дивље“ насеље, у време масовног стихијског досељавања становништва у Војводину, посебно у градове, између 1950. и 1960. године.

Мигранти су долазили највише из Босне и Херцеговине, а и из многих места у централној Србији и Војводини. Становници Адица активно су се ангажовали да добију статус легалног насеља. Градске власти су 1974. године извршиле привремену легализацију насеља а следеће године израђен је детаљан урбанистички план. Упркос напорима града изградња објеката се наставила и изван легализованог локалитета.

Ревизијом Генералног урбанистичког плана Адице су 1985. ушле у грађевинско подручје Новог Сада, као простор за индивидуално становање. Између 1982. и 1986. саграђено је преко 130 кућа а велики број постојећих је поново саграђен, али од чвршћег материјала и са потпунијим комфором.

Први телефони су уведени 1958, прва улица је асфалтирана 1973, а прва аутобуска линија је уведена 1977. У централном делу насеља је подигнут монтажни објекат за потребе месне заједнице. Доводник воде постављен је 1981, а пошта је отворена 1984. У насеље је 1993. године спроведен и гасовод.

Становништво[уреди]

Број становника Адица растао је од 848, колико их је било 1966, на 1.122 становника (1975) и 1.455 становника (1991). Више од половине становника Адица су Срби, а затим следе Роми, Ашкалије, Мађари, Муслимани, Албанци, Македонци, Југословени и други.

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју месне заједнице „Адице“ живи 7.635 становника (2010. година).[1]

У насељу живи око 500 Рома и Ашкалија, од којих је већина расељена са Косова.[2]

Привреда, туризам и спорт[уреди]

Привредна делатност је највише развијена у северном делу насеља, уз Новосадски пут, где се налазе различити занатски и трговачки објекти.

У главној улици на Адицама, налазе се ресторан „Лупус“ и хотел „Браћа Дринић“. У централном делу насеља налази се спортски центар „Волеј“, а у западном делу насеља сквош клуб „Адут“ и тениски терени.

Једном годишње, у септембру, на Адицама се одржава мултимедијална манифестација хуманитарно-забавног карактера под називом „Дунавске ноћи Адица“.

Верски објекти[уреди]

На Адицама је у току изградња православног храма, посвећеног Преподобној Параскеви.

Извори[уреди]

  1. „statistike iz opštih podataka |”. Nsinfo.co.rs. Приступљено 02. 07. 2010. 
  2. „Microsoft Word - serbia1005.doc” (PDF). Приступљено 02. 07. 2010. 

Литература[уреди]

  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
  • Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  • Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]