Адице
Адице | |
|---|---|
 Улица Бранка Ћопића на Адицама | |
| Административни подаци | |
| Град | Нови Сад |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 13″ С; 19° 47′ 07″ И / 45.2369° С; 19.7852° И |
  Адице Адице на карти Новог Сада | |
Адице су градска четврт Новог Сада.
Положај насеља[уреди | уреди извор]
Адице се налазе на периферији Новог Сада, на крајњем западном делу урбаног градског подручја; између Подунавске улице (на југу), Новосадског пута (на северу), Шумске улице (на истоку) и границе урбаног градског подручја Новог Сада односно улице Нова 1 (на западу).
Суседне градске четврти, насеља и делови града су: Телеп (на истоку), Ветерничка Рампа (на северу), Каменичко острво (на југоистоку), Камењар (на југу) и Ветерник (на западу).
Насеље обухвата територију од 36 хектара, и то је легализовани део локалитета бесправне градње, али се насеље шири и на нелегализоване парцеле.
Месна заједница[уреди | уреди извор]
У административном смислу, Адице су део месне заједнице „Адице“, која поред овог насеља обухвата и западни део Камењара.
Историја[уреди | уреди извор]
Адице су настале као „дивље“ насеље, у време масовног стихијског досељавања становништва у Војводину, посебно у градове, између 1950. и 1960. године.
Мигранти су долазили највише из Босне и Херцеговине, а и из многих места у централној Србији и Војводини. Становници Адица активно су се ангажовали да добију статус легалног насеља. Градске власти су 1974. године извршиле привремену легализацију насеља а следеће године израђен је детаљан урбанистички план. Упркос напорима града изградња објеката се наставила и изван легализованог локалитета.
Ревизијом Генералног урбанистичког плана Адице су 1985. ушле у грађевинско подручје Новог Сада, као простор за индивидуално становање. Између 1982. и 1986. саграђено је преко 130 кућа а велики број постојећих је поново саграђен, али од чвршћег материјала и са потпунијим комфором.
Први телефони су уведени 1958, прва улица је асфалтирана 1973, а прва аутобуска линија је уведена 1977. У централном делу насеља је подигнут монтажни објекат за потребе месне заједнице. Доводник воде постављен је 1981, а пошта је отворена 1984. У насеље је 1993. године спроведен и гасовод.
У новије време, на Адицама је саграђен и већи број зграда за вишепородично становање, а 2022. године је на Адицама отворен и дом здравља.
Становништво[уреди | уреди извор]
Број становника Адица растао је од 848, колико их је било 1966, на 1.122 становника (1975) и 1.455 становника (1991). Више од половине становника Адица су Срби, а затим следе Роми, Ашкалије, Мађари, Муслимани, Албанци, Македонци, Југословени и други.
Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју месне заједнице „Адице“ живи 7.635 становника (2010. година).[1]
У насељу живи око 500 Рома и Ашкалија, од којих је већина расељена са Косова.[2]
Привреда, туризам и спорт[уреди | уреди извор]
Привредна делатност је највише развијена у северном делу насеља, уз Новосадски пут, где се налазе различити занатски и трговачки објекти.
У главној улици на Адицама, налазе се ресторан „Лупус“ и хотел „Браћа Дринић“. У централном делу насеља налази се спортски центар „Волеј“, а у западном делу насеља сквош клуб „Адут“ и тениски терени.
Једном годишње, у септембру, на Адицама се одржава мултимедијална манифестација хуманитарно-забавног карактера под називом „Дунавске ноћи Адица“.
У северозападном делу месне заједнице Адице, на граници са Ветерником, лоциран је спортски центар "Вујадин Бошков", док се на југу Адица налази тениски клуб "Ас".
Верски објекти[уреди | уреди извор]
На Адицама је у току изградња православног храма, посвећеног Преподобној Параскеви. У насељу је отворен и месџид Исламске заједнице.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „statistike iz opštih podataka |”. Nsinfo.co.rs. Архивирано из оригинала 03. 10. 2018. г. Приступљено 02. 07. 2010.
- ^ „Microsoft Word - serbia1005.doc” (PDF). Приступљено 02. 07. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
- Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
- Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
- Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
