Руменка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Руменка
Rumenka, main street and Orthodox church.jpg
Улица у Руменци
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаНови Сад
Становништво
 — 2011.Раст 6495
 — густина187/км2
Географске карактеристике
Координате45°17′21″ СГШ; 19°44′23″ ИГД / 45.289166° СГШ; 19.739666° ИГД / 45.289166; 19.739666Координате: 45°17′21″ СГШ; 19°44′23″ ИГД / 45.289166° СГШ; 19.739666° ИГД / 45.289166; 19.739666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина88 м
Површина30,7 км2
Руменка на мапи Србије
Руменка
Руменка
Остали подаци
Поштански број21201
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Руменка је насеље у Србији у градској општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 6495 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Руменки и Мађарска реформаторска црква и зграда парохијског дома у Руменки.

Порекло назива места[уреди]

Постоји више легенди о настанку имена Руменка, односно у првобитном облику - Пирош.

Једна легенда говори о томе да су поља око Руменке била пуна булки и да се цела околина тадашњег насеља црвенила од боје тог цвета.
Друга легенда каже да је око Руменке било много трске, пошто је било мочварно земљиште и да се небо црвенило од пламена када су мештани спаљивали трску желећи да прошире обрадиве површине.
По мађарским историчарима, место је добило назив по ћерки Светог Ладислава I (Szent Laszló) која се звала Пирошка. Она се у XII веку удала за византијског цара Јована II Комнина и прешла у православље добивши име Ирина. У византијској историјографији позната је као Ирина Угарска (1088—1134) и била је мајка чувеног византијског цара Манојла I Комнина. По мађарским подацима из XII века, Пирошка је често путовала у Цариград и за време путоваа се одмарала на краљевском имању које се налазило на територији данашње Руменке и звало се Пирошка-мајор. Касније су ову територију почели да називају Пирош.[1]

Историја[уреди]

Први помен назива места[уреди]

Бела IV (1235—1270), угарски краљ, је својим декретом који је издао 24. јула 1237. године, Руменку, која је до тада била у поседу округа града Бача, даровао католичком цистерцитском монашком реду из Петроварадина, као посед за њихову опатију заједно са многим бачким и сремским селима. Петроварадинска опатија, која се у латинским писаним изворима спомиње под именом Belefons (Белин извор), у мађарској историјографији се по Бели IV, назива Белакут, што значи Белин студенац. На основу декрета, односно даровнице, зна се да је Бела IV део земље коју додељује опатији Белефонс одузео од Терефи Петера (Петроварадин је по њему добио име). У средњовековним повељама, Руменка се спомиње и 1267. године под именом Terra Pyrusde; потом 1279. у повељи Ладислава IV и 1432. заједно са Футогом као као имовина Николе Горјанског млађег.[2]

Село у време турске владавине[уреди]

Село Руменка ће као део властелинства петроварадинске опатије цистерцита припадати бачком, односно сремском спахилуку све до 1526. године, када су Османлије заузеле ове крајеве. Османски дефтери из 1553. године наводе да су у Руменки те године живела 3 пореска обвезника. У османском дефтеру за 1570. годину наводи се да је Руменка припадала феудалном поседу османског властелина Хасана бин Абдулаха са годишњим приходом од 6000 акчи и у њој је живело 12 српских породица. 1590. године Руменка је имала 20 домова и у турским дефтерима се спомиње под именом Пирош. [2]

православна црква у Руменки (лево)

Село након ослобођења од Турака[уреди]

Великом сеобом Срба почело је насељавање Руменке, тачније насељавање Руменке догодило се 1696. године у време владавине цара Леополда. Може се констатовати да је Руменка почела да се насељава те године и то пре свега српским живљем са територија у историји познатих као „Стара Србија“. Нема података шта се догодило са претходним становницима Руменке, али постоји могућност да су се неки од њих након завршених ратних дејстава вратили у своје место. Поново насељавајући Руменку, српско становништво населило се на подручју такозване „Рацке баре“ која је тај назив добила много касније. Насеље које је постојало пре турских освајања налазило се на истом месту и новопридошли становници су се населили на већ постојећу локацију. Они су обновили разрушене куће и наставили у њима да живе истовремено градећи нове, пошто се број становника места увећао. „Рацка бара“ је била удаљена око 2 km од данашње Руменке, отприлике на великој кривини на путу према Кисачу. У току ових турбулентних дешавања, тачније 1722. године, уследило је пресељење места на данашњу локацију. Овај податак је изнет у Урбару за Руменку из 1772. године у коме се каже: „Село Пирош - раније пустара, 1722. је насељен православним становништвом“.[3]

Руменка у оквиру Футошког властелинства[уреди]

Из првих доступних података сазнаје се да су у саставу футошког властелинства били поред Футога, који је имао 80 домова, Ђемишфалва са 20 и Кува са 10 домова, те пустаре: Визић, Драгово, Гложан, Иришац, Кенђел, Петровац и Самотин. Иако се Руменка у овом првом попису Футошког властелинства не спомиње као место у оквиру њега, са сигурношћу можемо рећи да Руменка тада сигурно постоји и да је била насељена. Податак на ком се заснива овај закључак је информација да је Храм светих апостола Петра и Павла у Руменки постојао 1702. године.[4]

Православна парохија и Српска основна школа[уреди]

Пирош је пописан 1733. године и констатовано је да место има 85 српских домова које опслужују двојица свештеника: Захарије и Михаил Веселиновић.[5] Руменка је 1746. године именована за самосталну парохију Српске православне цркве, а већ 1756. основана је Српска основна школа. Поп Петар Веселиновић је 1847. године био парох у Пирошу. Те године се у месту јавља као пренумерант Павле Симић молер.

Насељавање Мађара у Руменку[уреди]

Преци данашњих Мађара који живе у Руменки потичу из ових пет места која су се налазила поред реке Тисе у жупанији Хевеш

Назив Мађарски назив Данашњи назив
Тиса Роф Tisza Roff Tiszaroff
Бура Bura Tiszabura
Дерш Ders Tiszaderzs
Абад Abád Abádszalók
Салок Szalók Abádszalók

Према мађарским изворима, њих је католички епископ из Егера, Карољ Естерхази (Eszterházy Károly) око 1774. године, зато што су калвинисти, протерао из ових места. Калвинисти из ових пет места населили су се у округ Хајду (Hajdú-Bihar megyében) и основали место под називом Тететлен (Tetétlen). Они су у овом месту веома тешко живели јер је било мало обрадивих површина, а број становника је био велик те се услед тога јавила глад и разне епидемије. У том месту они су живели 12 година пре свог пресељења у Руменку.[6]

Географија[уреди]

Руменка се налази у јужном делу Бачке на десној обали Малог канала (Мали Стапар-Нови Сад), који је део система Дунав-Тиса-Дунав, 10km северозападно од Новог Сада, на изузетном географском положају, јер кроз њен атар пролазе делови трасе железничке пруге Београд-Нови Сад-Суботица и ауто пута Београд-Нови Сад-Суботица. Кроз центар насеља пролазе два регионална пута, а то су пут Нови Сад-Оџаци (R-102) и пут Нови Сад-Врбас (R-127). То је ратарско насеље, збијеног (панонског) типа на надморској висини 84m, у новосадској урбаној агломерацији. Руменка спада у плански изграђена насеља са мрежастом структуром улица.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Руменка живи 6495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2010 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23. (Према попису из 2011. године).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.951
1953. 2.028
1961. 2.546
1971. 2.906
1981. 3.629
1991. 4.361 4.299
2002. 5.729 5.814
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
4.302 75,09 %
Мађари
  
747 13,03 %
Југословени
  
139 2,42 %
Хрвати
  
111 1,93 %
Словаци
  
67 1,16 %
Црногорци
  
44 0,76 %
Русини
  
40 0,69 %
Украјинци
  
32 0,55 %
Муслимани
  
16 0,27 %
Немци
  
10 0,17 %
Румуни
  
7 0,12 %
Роми
  
7 0,12 %
Македонци
  
7 0,12 %
Словенци
  
3 0,05 %
Албанци
  
3 0,05 %
Бугари
  
1 0,01 %
непознато
  
18 0,31 %
Руменка (доле) и Нови Сад (горе)
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Дејан Маодуш, Историја Руменке. Нови Сад: 2018. ISBN 978-86-900441-0-8..
  2. 2,0 2,1 2,2 Дејан Маодуш, Историја Руменке. Нови Сад: 2018. ISBN 978-86-900441-0-8.
  3. ^ Дејан Маодуш, Историја Руменке. Нови Сад: 2018. ISBN 978-86-900441-0-8..
  4. ^ Јелена Бањац, Храм светих апостола Петра и Павла у Руменки, Нови Сад,2002
  5. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  6. ^ Дејан Маодуш, Историја Руменке. Нови Сад: 2018. ISBN 978-86-900441-0-8..
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]