Пређи на садржај

Интерлеукин 2

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Aldesleukin)
Интерлеукин 2
Кристална структура људског интерлеукина 2
Доступне структуре
1irl​, 1m47​, 1m48​, 1m49​, 1m4a​, 1m4b​, 1m4c​, 1nbp​, 1pw6​, 1py2​, 1qvn​, 1z92​, 2b5i​, 2erj​, 3ink
Идентификатори
Симболи IL2; IL-2; TCGF; lymphokine
Вањски ИД OMIM147680 MGI96548 HomoloGene488 GeneCards: IL2 Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3558 16183
Eнсембл ENSG00000109471 n/a
UниПрот P60568 n/a
Реф. Секв. (иРНК) NM_000586 NM_008366
Реф. Секв. (протеин) NP_000577 NP_032392
Локација (УЦСЦ) Chr 4:
123.59 - 123.6 Mb
n/a
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 2 (ИЛ-2) је интерлеукин кога секретују лимфоцити (лимфокин) и делује претежно као фактор раста Т лимфоцита.[1] Активише такође и друге ћелије одбрамбеног система. Првобитни назив му је био фактор раста Т лимфоцита, јер изазива полиферацију и диференцијацију Т лимфоцита укључених у одбрамбену реакцију. Пошто делује на саме ћелије које га луче поседије аутокрино дејство. Луче га претежно помоћнички (ЦД4) Т лимфоцити, делимично и цитотоксични(ЦД8) Т лимфоцити.[2][3]

Интерлеукин 2 остварује дејство везивањем за ћелијске рецепторе. Рецепторе за овај интерлеукин поседују Т лимфоцити и у мањој мери Б лимфоцити и НК ћелије. ИЛ-2 делује претежно на Т лимфоците, али само на оне који учествују у имунском одговору тј. које су активисане антигеном. Рецептор за ИЛ-2 изграђен је из 3 подјединице: α, β и γ. Код неактивних Т лимфоцита је активност α подјединице ниска, док је код активисаних после контакта са антигеном активност ове подјединице већа, тако да ови активисани лимфоцити могу да реагују на ИЛ-2. Услед његовог дејства долази до пролиферације и диференцијације ових лимфоцита. Везивање ИЛ-2 изазиве веома сложене процесе у лимфоцитима које доводе до фосфорилације протеина који преводе лимфоците из Г1 у С фазу ћелијског циклуса тј. покрећу процес ћелијске деобе. Такође смањује се и концентрација фактора који инхибишу ћелијски циклус нпр. п27, а повећава концентрација фактора који спречавају апоптозу и продужавају преживљавање лимфоцита нпр. Bcl-2. Запажено је и да дуготрајна активација Т лимфоцита овим фактором раста може имати и супротан ефекат, када може довести до њихове програмиране ћелијске смрти.

ИЛ-2 делује такође на НК ћелије, које активише и на Б лимфоците, код којих повећава стварање антитела и делује као фактор раста.

ИЛ-2 подстиче и стварање других интерлеукина као нпр. интерлеукина 4 и интерферона γ.

  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).