Горица (град)
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Горица Gorizia Gorica Gurize | |
|---|---|
 Поглед на градско језгро | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија |  Фурланија-Јулијска крајина |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 36.051 |
| — густина | 879,29 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 56′ 00″ С; 13° 37′ 00″ И / 45.933333° С; 13.616667° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 84 m |
| Површина | 41 km2 |
  Горица Горица на карти Италије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Еторе Ромоли |
| Поштански број | 34170 |
| Позивни број | 0481 |
| Веб-сајт | |
| www.comune.gorizia.it | |
Горица (итал. Gorizia, словен. Gorica, нем. Görz, фурл. Gurize) је град у североисточној Италији. Град је средиште истоименог округа Горица у оквиру италијанске покрајине Фурланије-Јулијске крајине.
Горица је после Другог светског рата остала на италијанској страни заједно са западним делом горичког округа, док је источни део припао Југославији. Накнадно су нове југословенске власти установиле, тик поред границе са Горицом, Нову Горицу, да би захваљујући томе свој административни центар имао и југословенски део бившег горичког округа.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Град Горица налази се на прелазу из крајње источног дела Падске низије у Динарски предео источно. Насеље се образовало на ушћу реке Випаве у већу Сочу. Око града пружа се брежуљкасто и брдско подручје, познато по гајењу винове лозе и производњи изузетних вина.
Историја
[уреди | уреди извор]Горица се под данашњим називом словенског порекла јавља у списика из отприлике 1000. године. Град је вековима припадао поседима породице Хабзбург, да би после Првог светског рата припао Италији. На крају Другог светског рата југословенски партизани су покушали да у Горици успоставе своју власт, али су их у томе, као и у случају Трста, спречили западни савезници. Мировним уговором из 1947. г. Југославија је добила источни обод града (око бивше железничке станице). Југославија ће на својој страни границе 1950-их изградити град - Нову Горицу.
Географија
[уреди | уреди извор]| Клима (Горица) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 7,0 (44,6) |
8,8 (47,8) |
12,5 (54,5) |
17,1 (62,8) |
22,0 (71,6) |
25,2 (77,4) |
27,8 (82) |
27,8 (82) |
24,5 (76,1) |
19,5 (67,1) |
12,9 (55,2) |
8,5 (47,3) |
27,8 (82) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −0,2 (31,6) |
0,7 (33,3) |
3,3 (37,9) |
7,4 (45,3) |
10,6 (51,1) |
13,9 (57) |
15,8 (60,4) |
15,7 (60,3) |
13,1 (55,6) |
9,1 (48,4) |
5,5 (41,9) |
1,5 (34,7) |
−0,2 (31,6) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 35.212 становника.[1]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 38.116 | 37.616 | 40.627 | 42.187 | 42.778 | 41.557 | 38.505 | 35.667 | 35.212 |
Горица данас има око 36.000 становника, махом Италијана. Некада бројно словеначко становништво, које је између два рата чинило око 30% укупног, углавном је приликом поделе града прешло у данашњу Нову Горицу. Међутим, мањи део је остао у Горици до дан-данас.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Главна градска црква -
Куће у старом делу града
Градови побратими
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
