Ивица Ловинчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИВИЦА ЛОВИНЧИЋ
Ivica Lovincic.jpg
Ивица Ловинчић
Датум рођења(1911-07-15)15. јул 1911.
Место рођењаЛучани, код Оточца
 Аустроугарска
Датум смрти16. март 1942.(1942-03-16) (30 год.)
Место смртиБриње
 Независна Држава Хрватска
Професијарадник
Члан КПЈ одпролећа 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од14. децембра 1949.

Ивица Ловинчић (Лучани, код Оточца, 15. јул 1911Бриње, 16. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 15. јула 1911. године у Лучанима код Оточца. Основну школу завршио је у Брињу. Родитељи га 1927. године упућују на занат у Загреб, где је у фабрици „Арко“ учио за алатничара. Када је завршио изучавање заната и постао квалификовани радник, радници су га у фабрици изабрали за свога повереника. Из фабрике „Арко“ прешао је на рад у фабрику санитетских уређаја „Нептун“, где се заузимао за побољшање положаја неквалификованих радника.

Након одслужења кадровског рока у морнарици, Ивица се 1938. запослио као машинбравар у фабрици „Југобатес“. Као искусног борца за радничка права, полиције је почела дага прати. На протестном митингу у фабрици „Гаон“ 1940. године, био је ухапшен али је убрзо пуштен. Неподредно пред Априлски рат, полиција га је поновно ухапсила заједно са већим бројем револуционара. После двомесечног боравка у затвору и мучења, његова сестра успела је да га извуче из затвора. Након тога је прешао у илегалност.

Кандидат за члана Комунистичке партије Југославије постао је још 1940, а у пролеће 1941. примљен је у чланство. У јуну исте године, по задатку КПЈ, отишао је у свој родни крај ради припрема за организовање оружаног устанка на подручју Бриња. Када је у септембру 1941. образован Котарски комитет КПХ за Бриње, Ивица је изабран за његовог секретара.

Ивица и остали устаници организовали су партизански логор и припремали борце за оружану борбу. Учествовао је, међу осталим, у нападу на усташе у Жутој Локви 26. августа 1941. године, а затим и у одбијању њиховог напада на Панос. Након тога је отишао у окупирано Бриње и тамо радницима пилане одржао говор и позвао их да ступе у Народноослободилачки покрет. Тада је у сукобу с италијанском патролом био рањен у руку.

Италијани су, 14. марта 1942. године, успели да на превару домаме Ивицу у Бриње, заједно са његовим пратиоцем Илијом Косовцем. Два дана касније, 16. марта, после претрпљеног мучења и испитивања, извели су их на стрељање. Ивица је, током споровођења пред стрељачки вод, пред окупљеним становницима Бриња јавно вређао италијанску окупациону власт и пред стрељање запевао италијанску револуционарну песму „Бандијера роса“.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.

Данас, фабрика за производњу картонске и папирне амбалаже, са седиштем у Загребу, носи име „Ловинчић д.д.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Lovinčić D.D, Приступљено 5. 4. 2013.

Литература[уреди]