Стеван Опсеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТЕВАН ОПСЕНИЦА
Stevan Opsenica.jpg
Стеван Опсеница
Датум рођења(1913-03-10)10. март 1913.
Место рођењаЉубово, код Коренице
 Аустроугарска
Датум смрти26. мај 2002.(2002-05-26) (89 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
Професијавојно лице
Члан КПЈ од27. септембра 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Стеван Стево Опсеница (Љубово, код Коренице, 10. март 1913Загреб, 26. мај 2002), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. марта 1913. у Љубову, код Коренице у Лици. Потиче из сиромашне сељачке породице. Пошто у његовом селу није било школе, основну школу је похађао у селу Бунићу, удаљеном око десетак километара. После завршене школе, остао је на селу и бавио се земљорадњом.

За време служења војног рока, 1935-1937. године, у Рајловцу, код Сарајева, дошао је у додир са војницима-комунистима и преко њих први пут чуо за марксизам и раднички покрет. У Априлском рату, 1941. године, био је мобилисан у Југословенску краљевску војску, а после њене капизулације, 17. априла, пао је у немачко заробљеништво. Пошто је успео да побегне прилком транспорта заробљеника, вратио се у родно село, али су га тамо ухапсиле усташе. После мучења у усташком затвору, успео је да побегне. Скривао се све до почетка устанка, јула 1941. године.

У лето 1941. године био је један од организатора народног устанка у Лици, против фашиста и усташа. У подизању устанка су учествовала и његова браћа Алекса и Станко Опсеница. Био је један од првих партизанских бораца у Лици. Због истицања у борби, током првих устаничких акција, 27. септембра 1941. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије.

Крајем новембра 1941. године, постављен је за оперативног официра у текформираном батаљону „Огњен Прица“, а средином марта 1942. за команданта тада формираног Другог личког партизанског одреда. Одлуком Главног штаба НОП одреда Хрватске, јула 1942. године постављен је за команданта прве партизанске бригаде у ХрватскојПрве личке пролетерске ударне бригаде.

Почетком 1943. године завршио је Виши официрски курс при Официрској школи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Потом је обављао дужности оперативног официра у Штабу Шесте личке дивизије, начелника Оперативног штаба за Лику, начелника Штаба 35. личке дивизије и заменика команданта Једанаестог хрватског корпуса.

После ослобођења Југославије, завршио је Вишу војну академију и Курс оператике на Ратној школи ЈНА. Обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији - командант дивизије, помоћник команданта Подручја и Армије. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника. Умро је 26. маја 2002. године и сахрањен је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Његов рођени брат Станко, такође је проглашен за народног хероја.

Литература[уреди]