Никола Хећимовић Брација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
НИКОЛА ХЕЋИМОВИЋ
Nikola Hecimovic Bracija.jpg
Никола Хећимовић Брација
Датум рођења(1920-11-03)3. новембар 1920.
Место рођењаБуковац, код Госпића
 Краљевина СХС
Датум смрти26. фебруар 1944.(1944-02-26) (23 год.)
Место смртиизмеђу Слуња и В. Кладуше
Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Члан КПЈ одкрајем 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од20. децембра 1951.

Никола Хећимовић Брација (Буковац, код Госпића, 3. новембар 1920 — између Слуња и В. Кладуше, 26. фебруар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 3. новембра 1920. године у селу Буковац код Госпића. До 1941. године бавио се земљорадњом у селу и повремено ишао на сезонске послове. Припадао је левом крилу Хрватске сељачке странке и посебно се истицао као противник франковаца, а затим и усташа.

Крајем 1941. године, ступио је у партизански одред „Љубово“. У исто време примљен је за члана Комунистичке партије Југославије. Када је крајем године од његовог одреда и нових бораца формиран Коренички батаљон „Огњен Прица“, постао је борац у његовој Другој чети.

Учествовао је у борбама против Италијана код Коренице, а истакао се приликом напада на италијанску посаду у Доњем Лапцу, 27. фебруара 1942. године. У нападу је бомбама разнео један бункер и у утврђеној згради запленио радио-станицу. Истакао се и следећег месеца приликом партизанског напада на италијанску посаду у Србу. Био је део јуришне групе Другог батаљона, која је покушала да освоји школу у којој су се Италијани били утврдили.

По задатку Окружног комитета КПХ за Лику, у лето 1942. године, пребачен је из батаљона „Огњен Прица“ у Косињ, где су тада били формирани Косињски батаљон „Матија Губец“ и Четврти лички партизански одред. Брација је био постављен за политичког комесара Друге чете батаљона „Матија Губец“. Радио је на активирању хрватског становништва у Народноослободилачкој борби и стварању братства и јединства између хрватског и српског народа у том делу Лике.

По одлуци Окружног комитета КПХ за Лику, 1943. године био је повучен из војне јединице и постављен за секретара Котарског комитета КПХ за котар Перушић. Почетком 1944. године, упућен је на партијски курс, који се одржавао у Топуском. Враћајући се с курса, погинуо је несрећним случајем, 26. фебруара 1944, на путу између Велике Кладуше и Слуња.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]