Миле Узелац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛЕ УЗЕЛАЦ
Mile Uzelac.jpg
Миле Узелац
Датум рођења(1913-12-01)1. децембар 1913.
Место рођењаЦрна Власт, код Оточца
 Аустроугарска
Датум смрти29. јун 1987.(1987-06-29) (73 год.)
Место смртиРијека, Социјалистичка Република Хрватска СР Хрватска
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19311966.
Чингенерал-потпуковник
У току НОБ-акомандант 20. далматинске дивизије
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
страна одликовања:
Партизански крст

Миле Узелац (Црна Власт, код Оточца, 1. децембар 1913Ријека, 29. јун 1987), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1. децембра 1913. године у селу Црна Власт, код Оточца, у земљорадничкој породици. После завршетка основне школе, почео је да учи трговачки занат, али га је напустио и ступио у Пешадијску подофицирску школу, коју је завршио у Билећи 1931. године. Службовао је у разним гарнизонима. Године 1940, завршио је Ваздухопловну падобранску школу у Панчеву. Као подофицир, постао је симпатизер КП Југославије.

Избегавши заробљавање у Априлском рату 1941, вратио се у родно село и укључио у рад на припремама за оружани устанак у селу. Након избијања устанка у Лици, сељани су га изабрали за командира села. Ускоро је постао командир партизанског одреда „Огњен Прица“. Септембра 1941, учествовао је у неколико напада на италијанске јединице, што су били први напади на италијанске фашисте у Лици. У новембру 1941, одред је пребачен у Косињ, где је уништио пилану која је радила за окупатора, а његови борци су затим учествовали у рушењу воза на железничкој прузи између Врховина и Госпића.

Главни штаб НОПО Хрватске, поставио је Узелца у децембру 1941. за оперативног официра Штаба групе НОП одреда за Лику. Приликом напада на италијанске војнике у Кореници, почетком 1942, јуришајући у стрељачком воду једне чете батаљона „Крбава“, био је тешко рањен.

Крајем 1942, ГШ НОВ и ПО Хрватске поставио га је за команданта Друге бригаде Шесте личке дивизије. Током Четврте непријатељске офанзиве 1943, с бригадом је затварао правце Госпић–Бунић и Врховине–Кореница, чиме је италијанским снагама онемогућен брз продор на слободну територију Лике. Маја 1943, постао је начелник Штаба Шесте личке дивизије и руководио борбама јединицама ове дивизије на подручју Лике и Босне.

Врховни штаб НОВ и ПОЈ поставио је Узелца, крајем фебруара 1944, за команданта Двадесете далматинске дивизије. Под његовом командом, дивизија је учествовала у завршним борбама за ослобођење Далмације. У овим борбама, он и његова дивизија посебно су били похваљени од Врховног штаба због заслуга за ослобођење Книна и уништење книнске непријатељске групације. Почетком 1945. године, Узелац је постао начелник Штаба Једанаестог хрватског корпуса.

После рата, завршио је Вишу војну академију „М. В. Фрунзе“ у Совјетском Савезу и Оператику Више војне академије ЈНА.

Био је командант дивизије и корпуса, а извесно је време радио и у Генералштабу ЈНА. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника, 1966. године.

Умро је 29. јуна 1987. године у Ријеци.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих високих југословенских и страних одликовања, међу којима је и пољски Партизански крст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Војна енциклопедија (књига десета). Београд, 1975. година.
  • Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.