Миле Узелац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛЕ УЗЕЛАЦ
Mile Uzelac.jpg
Миле Узелац
Датум рођења(1913-12-01)1. децембар 1913.
Место рођењаЦрна Власт, код Оточца
 Аустроугарска
Датум смрти29. јун 1987.(1987-06-29) (73 год.)
Место смртиРијека, Социјалистичка Република Хрватска СР Хрватска
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-акомандант 20. далматинске дивизије
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19311966.
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
страна одликовања:
Партизански крст

Миле Узелац (Црна Власт, код Оточца, 1. децембар 1913Ријека, 29. јун 1987), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1. децембра 1913. године у селу Црна Власт, код Оточца, у земљорадничкој породици. После завршетка основне школе, почео је да учи трговачки занат, али га је напустио и ступио у Пешадијску подофицирску школу, коју је завршио у Билећи 1931. године. Службовао је у разним гарнизонима. Године 1940, завршио је Ваздухопловну падобранску школу у Панчеву. Као подофицир, постао је симпатизер КП Југославије.

Избегавши заробљавање у Априлском рату 1941, вратио се у родно село и укључио у рад на припремама за оружани устанак у селу. Након избијања устанка у Лици, сељани су га изабрали за командира села. Ускоро је постао командир партизанског одреда „Огњен Прица“. Септембра 1941, учествовао је унеколико напада на италијанске јединице, што су били први напади на италијанске фашисте у Лици. У новембру 1941, одред је пребачен у Косињ, где је уништио пилану која је радила за окупатора, а његови борци су затим учествовали у рушењу воза на железничкој прузи између Врховина и Госпића.

Главни штаб НОПО Хрватске, поставио је Узелца у децембру 1941. за оперативног официра Штаба групе НОП одреда за Лику. Приликом напада на италијанске војнике у Кореници, почетком 1942, јуришајући у стрељачком воду једне чете батаљона „Крбава“, био је тешко рањен.

Крајем 1942, ГШ НОВ и ПО Хрватске поставио га је за команданта Друге бригаде Шесте личке дивизије. Током Четврте непријатељске офанзиве 1943, с бригадом је затварао правце Госпић–Бунић и Врховине–Кореница, чиме је италијанским снагама онемогућен брз продор на слободну територију Лике. Маја 1943, постао је начелник Штаба Шесте личе дивизије и руководио борбама јединицама ове дивизије на подручју Лике и Босне.

Врховни штаб НОВ и ПОЈ поставио је Узелца, крајем фебруара 1944, за команданта Двадесете далматинске дивизије. Под његовом командом, дивизија је учествовала у завршним борбама за ослобођење Далмације. У овим борбама, он и његова дивизија посебно су били похваљени од Врховног штаба због заслуга за ослобођење Книна и уништење книнске непријатељске групације. Почетком 1945. године, Узелац је постао начелник Штаба Једанаестог хрватског корпуса.

После рата, завршио је Вишу војну академију „М. В. Фрунзе“ у Совјетском Савезу и Оператику Више војне академије ЈНА.

Био је командант дивизије и корпуса, а извесно је време радио и у Генералштабу ЈНА. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника, 1966. године.

Умро је 29. јуна 1987. године у Ријеци.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих високих југословенских и страних одликовања, међу којима је и пољски Партизански крст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Војна енциклопедија (књига десета). Београд, 1975. година.
  • Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.