Лил
| Лил фр. Lille | |
|---|---|
 Трг у Лилу | |
.svg) Застава
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | О де Франс |
| Департман | Нор |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011.. | 227.533 [1] |
| — густина | 6.532,67 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 50° 37′ 57″ С; 3° 04′ 14″ И / 50.63250° С; 3.07048° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 21 m |
| Површина | 34,83 km2 |
  Лил Лил на карти Француске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Мартин Обри |
| Поштански број | 59000, 59033, 59777, 59800 |
| INSEE код | 59350 |
| Веб-сајт | |
| mairie-lille.fr | |
Лил (фр. Lille, хол. Rijsel) град је у северној Француској. То је главни град департмана Север и региона О де Франс. По подацима из 2011. године број становника у граду је био 227.533.
Географија
[уреди | уреди извор]Град лежи на реци Деул, у близини границе са Белгијом, у француској Фландрији. Трећа је по величини речна лука Француске. Ка Лилу гравитирају и оближњи белгијски градови Кортријк и Турне.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима у области града је умерена океанска: температуре не одскачу много током године, а кише су присутне у сва четири годишња доба.
| Клима (Лил) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 6 (43) |
6,9 (44,4) |
10,6 (51,1) |
14,1 (57,4) |
17,9 (64,2) |
20,6 (69,1) |
23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
19,7 (67,5) |
15,2 (59,4) |
9,8 (49,6) |
6,4 (43,5) |
14,5 (58,1) |
| Просек, °C (°F) | 3,6 (38,5) |
4,1 (39,4) |
8,6 (47,5) |
9,8 (49,6) |
13,4 (56,1) |
16,2 (61,2) |
18,6 (65,5) |
18,5 (65,3) |
15,5 (59,9) |
11,6 (52,9) |
7,1 (44,8) |
4,1 (39,4) |
10,8 (51,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 1,2 (34,2) |
1,3 (34,3) |
3,6 (38,5) |
5,4 (41,7) |
8,9 (48) |
11,7 (53,1) |
13,8 (56,8) |
13,6 (56,5) |
11,2 (52,2) |
8,1 (46,6) |
4,4 (39,9) |
1,9 (35,4) |
7,1 (44,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 60,5 (23,82) |
47,4 (18,66) |
58,3 (22,95) |
50,7 (19,96) |
64 (25,2) |
64,6 (25,43) |
68,5 (26,97) |
62,8 (24,72) |
61,6 (24,25) |
66,2 (26,06) |
70,1 (27,6) |
67,8 (26,69) |
742,5 (292,32) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Име Лил потиче од чињенице да се град налази на речном острву (француски: Lille = L'Île - острво), (холандски: Rijsel = Ter ijsel - на острву).
Лил се први пут помиње 1054, а локална легенда каже да је град основан 640. Град су најпре контролисали грофови Фландрије, а Фландрија је у то доба представљала једну од најразвијенијих регија у Европи. Лил је након рата Фландрије и Француске дошао под власт Француске између 1304. и 1369. Од 1369. Лил припада војводству од Бургундије. Бургундија је у то доба Стогодишњега рата постала моћна држава, а Лил је поред Брисела и Дижона био најважнији град. У време бургундијскога војводе Филипа Доброга Лил је постао административни и финансијски центар војводства. Пошто се након смрти посљедњега бургундскога војводе Марије од Бургундије удала за Максимилијана I Хабзбуршкога Фландрија је постала хабсбуршки феуд, а нешто касније припала је шпанским Хабзбурговцима, односно Шпанији за време Филипа II од Шпаније. Град је за време највећега успона текстилне индустрије погодила куга у 16. веку. Средином 16. века део становништва прихвата калвинизам, па од 1555. долази до жестокога обрачуна са њима. Француски краљ Луј XIV је након једногодишње опсаде 1668. заузео Лил и анектирао га Француској. Чувени француски градитељ тврђава Вобан изградио је тврђаву у Лилу до 1670. За време Рата за шпанско наслеђе од 1708. до 1713. Холанђани су окупирали град. Аустријанци су у покушају да пониште ефекте Француске револуције 1792. напали и опседали Лил, али нису га успели заузети. За време Наполеона и током 19. века у граду поново јача текстилна индустрија, па се град убрзано развија.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]| Клима (Лил) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 6 (43) |
6,9 (44,4) |
10,6 (51,1) |
14,1 (57,4) |
17,9 (64,2) |
20,6 (69,1) |
23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
19,7 (67,5) |
15,2 (59,4) |
9,8 (49,6) |
6,4 (43,5) |
14,5 (58,1) |
| Просек, °C (°F) | 3,6 (38,5) |
4,1 (39,4) |
8,6 (47,5) |
9,8 (49,6) |
13,4 (56,1) |
16,2 (61,2) |
18,6 (65,5) |
18,5 (65,3) |
15,5 (59,9) |
11,6 (52,9) |
7,1 (44,8) |
4,1 (39,4) |
10,8 (51,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 1,2 (34,2) |
1,3 (34,3) |
3,6 (38,5) |
5,4 (41,7) |
8,9 (48) |
11,7 (53,1) |
13,8 (56,8) |
13,6 (56,5) |
11,2 (52,2) |
8,1 (46,6) |
4,4 (39,9) |
1,9 (35,4) |
7,1 (44,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 60,5 (23,82) |
47,4 (18,66) |
58,3 (22,95) |
50,7 (19,96) |
64 (25,2) |
64,6 (25,43) |
68,5 (26,97) |
62,8 (24,72) |
61,6 (24,25) |
66,2 (26,06) |
70,1 (27,6) |
67,8 (26,69) |
742,5 (292,32) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Демографија
[уреди | уреди извор]| 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 193.096 | 190.546 | 172.280 | 196.705 | 198.691 | 212.597 | 226.014 | 227.533 sansdoublescomptes= 1.962 |
У ширем подручју, у које спадају суседни градови Рубе и Туркоан, и сателитски град Вилнев Даск, основан 1970, живи више од 1,1 милиона становника (1999). По томе је подручје Лила четврта највећа агломерација Француске.
Лил је град са највећим бројем студентског становништва у Француској, између 90.000 и 150.000.
Привреда
[уреди | уреди извор]
Област градова Лил, Рубе и Туркоинг је традиционално позната по текстилној индустрији.
У Лилу постоји 8.341 предузећа (31.496 у ширем подручју), од којих је 57% послује у области услуга, 34% у трговини, а 9% у индустрији. Међу њима доминирају (90%) мала предузећа са мање од 10 запослених.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]
Лил је важна раскрсница у европској мрежи брзих возова (TGV). Град лежи на линији Еуростара ка Лондону и Талиса према Амстердаму и Келну. Воз Талис на линији Париз-Брисел не стаје у Лилу.
Лил поседује једну од првих и најдужих линија аутоматског метроа на свету.
Знаменити грађани
[уреди | уреди извор]- Емил Бернар, сликар
- Мадлен Дамермон (1917—1944), борац у покрету отпора
- Жан Дјудоне, математичар
- Жулијен Дувивијер, писац и режисер
- Пјер Дегејтер (1848-1932), композитор музике за Интернационалу
- Шарл де Гол (1890—1970), генерал и државник
- Филип Ноаре, глумац
- Матијас де Лобел, ботаничар
- Едуар Лало, композитор
- Жан Батист Перен, физичар, добитник Нобелове награде
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Еш сир Алзет
Лијеж
Торино
Ротердам
Келн
Лидс- Ерфурт
Буфало
Nablus
Telemcan- Сафед
Харков
Сен Луј
Шангај
Ваљадолид
Вроцлав
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Веб-сајт градских власти”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2007. г.
- Туристички биро града Лил
- Лил - културна престоница Европе
- Провод, ресторани, куповина, забава у Лилу
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
