Пређи на садржај

Мари-Жозе Перек

С Википедије, слободне енциклопедије
Мари-Жозе Перек
Мари-Жозе Перек снимљена на Филмскм фестивалу у Кану 2016.
Лични подаци
Пуно имеMarie-José Pérec
Датум рођења(1968-05-09)9. мај 1968. (56 год.)
Место рођењаБас Тер, Гваделуп
ДржављанствоФранцуска
Висина179 см
Маса60 кг
Спортске информације
Спорт200 м, 400 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди21,99 на 200 м
48,25 на 400 м
Награде и медаље
Представљајући Француска Француску
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1992. Барселона 400 м
Златна медаља — прво место 1996. Атланта 200 м
Златна медаља — прво место 1996. Атланта 400 м
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1991. Токио 400 м
Златна медаља — прво место 1995. Гетеборг 400 м
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1994. Хелсинки 400 м
Златна медаља — прво место 1994. Хелсинки 4 × 400 м
Бронзана медаља — треће место 1990. Сплит 400 м

Мари-Жозе Перек (фра. Marie-José Pérec; Бас-Тер, 9. мај 1968.) је некадашња француска атлетичарка, трострука олимпијска шампионка која се специјализовала за трке на 200 и 400 метара.[1] Рођена је у француској прекоморској области Гвадалупе. Преселила се у Париз када је имала 16 година.[2]

Атлетска каријера

[уреди | уреди извор]

Перек је први пут представљала Француску у дисциплини 200 метара на Олимпијским играма 1988. у Сеулу,[3] где је стигла до четвртфинала.[4] Освојила је титулу светске првакиње у трци на 400 метара на Светском првенству 1991. у Токију.[5] Ново злато у истој дисциплини освојила је на Светском првенству 1995. у Гетеборгу.[6] Своју прву златну олимпијску медаљу освојила је на 400 метара на Олимпијским играма у Барселони 1992.

Трчала је 200 и 400 метара на Играма у Атланти 1996. и победила у обе трке.[7] [8] [9] Перек је тада победила на 400 метара у времену новог олимпијског рекорда од 48,25 секунди.[10][11] Након 23 године је Салва Еид Насер, у октобру 2019. године, трчала брже и потиснула Перек на четврто место на листи најбржих спринтерки свих времена на 400 метара.[10] [12]

Перек је освојила златну медаљу и у трци штафета 4 × 400 метара на Европском првенству 1994. у Хелсинкију.[13] 1997. прешла је на 200 метара, али се повукла у полуфиналу Светског првенстванакон што је задобила повреду бутног мишића приликом загревања.[14] [15] У марту 1998. дијагностификована јој је мононуклеоза, и дуг опоравак ју је приморао да паузира са такмичењима до следеће године.[15]

22. септембра 2000. повукла се неколко дана пре старта трка на 200 и 400 метара на Играма у Сиднеју 2000. Перек је тврдила да су јој претили и вређали откако је стигла у Аустралију и да је локална штампа, која је подржавала аустралијску атлетичарку Кети Фриман, покушавала да саботира њене шансе да освоји злато на 400 метара.[16] [17]

Током каријере, Перек је тренирала углавном у Лос Анђелесу.[18] Званично се повукла из такмичарске атлетике у јуну 2004. са 36 година.[19] [20]

Живот након повлачења из атлетике

[уреди | уреди извор]

Перек је уписала најбољу француску пословну школу ЕССЕК и дипломирала 2007. са звањем мастера из спортског менаџмента.[21]

Чланица је клуба „Шампиони за мир“,[22] групе од више од 70 познатих елитних спортиста посвећених промовисању мира у свету кроз спорт, коју је створила међународна организација Мир и спорт (Peace and Sport), са седиштем у Монаку.[23]

Перек је учествовала на француском ријалити музичком такмичењу Маскирани певач, изводећи Стромајеву „Папаутаи“ и Анжелину „Balance ton quoi“ пре него што је елиминисана у првој епизоди.[24]

26. јула 2024. Перек и џудиста Теди Ринер запалили су олимпијски пламен на церемонији отварања Олимпијских игара 2024. у Паризу.[25]

Породица

[уреди | уреди извор]

Мари-Жозин партнер је француски скијаш слободног стила Себастијен Фукра. Имају једно дете, сина по имену Нолан, рођеног 30 марта 2010.[26]

Награде

[уреди | уреди извор]

Француски председник Франсоа Оланд је 9. октобра 2013. у Јелисејској палати доделио Перек Национални орден Легије части (фра. Officier de la Légion d'honneur). Оланд ју је тада описао као „једну од најсјајнијих спортисткиња у историји француске атлетике”. Још 1996. Перек је добила Национани орден Витеза Легије чассти (фра. Chevalier de la Légion d'honneur).[27]

Перец је уврштена у ИААФ Кућу славних у новембру 2013.[28]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Време (секунде.стотинке) Ветар

(метара у секунди)

Датум Место одржавања
100 м 10.96 +1.2 27. јул 1991. Дижон, Француска
200 м 21.99 +1.1 2. јул 1993. Вилнев-д'Аск, Француска
400 м 48.25 29. јул 1996. Атланта, САД
400 м препоне 53.21 16. август 1995. Цирих, Швајцарска

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Marie-José Pérec | Profile | World Athletics”. WorldAthletics.org. Приступљено 5. 8. 2024. 
  2. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  3. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  4. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  5. ^ „World Athletics Championships, Tokyo (Olympic Stadium) 1991, 400 Metres Women Final Results”. WorldAthletics.org. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  6. ^ „World Athletics Championships, Göteborg (Ullevi Stadium) 1995, 400 Metres Women Final Results”. WorldAthletics.org. Архивирано из оригинала 13. 8. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  7. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  8. ^ „Double Double // Memo to Michael Johnson: Ms. Perec was there first”. Tampa Bay Times. 6. 7. 2006. Архивирано из оригинала 5. 12. 2020. г. Приступљено 8. 8. 2024. 
  9. ^ „Pérec's first full lap since Atlanta”. WorldAthletics.org. 7. 7. 2000. Архивирано из оригинала 8. 8. 2024. г. Приступљено 8. 8. 2024. 
  10. ^ а б Pretot, Julien (8. 5. 2020). „On this day: Born May 9, 1968: Marie-Jose Perec, French athlete”. Reuters. Архивирано из оригинала 8. 8. 2024. г. Приступљено 8. 8. 2024. 
  11. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  12. ^ Rowbottom, Mike (30. 11. 2019). „Salwa Eid Naser Blazes To The Top Of The 400 Heap”. Track & Field News. Приступљено 8. 8. 2024. 
  13. ^ „Perec announces retirement”. WorldAthletics.org. 8. 6. 2004. Архивирано из оригинала 5. 8. 2024. г. Приступљено 5. 8. 2024. 
  14. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  15. ^ а б „Triple Olympic champion Perec back from the brink”. WorldAthletics.org. 24. 6. 1999. Архивирано из оригинала 14. 4. 2024. г. Приступљено 5. 8. 2024. 
  16. ^ Magnay, Jacquelin (6. 12. 2002). „Marie-Jose Perec on track”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. 
  17. ^ „Perec out of Olympics”. BBC Sport. 22. 9. 2000. Архивирано из оригинала 23. 12. 2002. г. 
  18. ^ „HSI Legends”. HSInternational. Архивирано из оригинала 29. 6. 2015. г. 
  19. ^ „Perec announces retirement”. WorldAthletics.org. 8. 6. 2004. Архивирано из оригинала 5. 8. 2024. г. Приступљено 5. 8. 2024. 
  20. ^ „Perec transmet le témoin” [Perec passes the baton]. Le Parisien. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. 
  21. ^ „Perec transmet le témoin” [Perec passes the baton]. Le Parisien. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. 
  22. ^ „Jonah Lomu, Marie-José Pérec, Sebastien Loeb and Hicham El Guerrouj: sporting legends committed to peace”. Around the Rings. 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. 
  23. ^ „Marie-José Pérec”. Peace and Sport. Архивирано из оригинала 21. 2. 2024. г. Приступљено 3. 8. 2024. 
  24. ^ Guerrin, Stéphanie (9. 11. 2019). „Marie-José Pérec dans «Mask Singer» : «Mon fils m'a reconnue tout de suite»” [Marie-José Pérec in "Mask Singer": "My son recognized me right away"]. Le Parisien. Архивирано из оригинала 6. 4. 2020. г. Приступљено 3. 8. 2024. 
  25. ^ Bushnell, Henry (26. 7. 2024). „Paris Opening Ceremony: Marie-José Pérec and Teddy Riner light the Olympic cauldron”. Yahoo Sports!. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. 
  26. ^ Bouheddi, Ouiza (9. 5. 2024). „Marie-José Pérec : qui est Sébastien Foucras, son compagnon et père de son fils Nolan ?” [Marie-José Pérec: who is Sébastien Foucras, her partner and father of her son Nolan?]. Gala (на језику: француски). Архивирано из оригинала 24. 5. 2024. г. 
  27. ^ „Pérec et Arron décorées de la Légion d'honneur” [Pérec and Arron decorated with the Legion of Honor]. L'Équipe. AFP. 9. 10. 2013. Архивирано из оригинала 20. 5. 2022. г. 
  28. ^ „Bolt and Fraser-Pryce are crowned 2013 World Athletes of the Year”. World Athletics (Press release). 16. 11. 2013. Архивирано из оригинала 10. 8. 2024. г. Приступљено 10. 8. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари-Жозе_Перек&oldid=28397422”