Молдава на Бодви
Молдава на Бодви Moldava nad Bodvou | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Кошички |
Округ | Кошице-околина |
Регија | Абов |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2007. | 10.050 |
— густина | 508,35 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 36′ 23″ С; 21° 00′ 01″ И / 48.606389° С; 21.000278° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 216 m |
Површина | 19,77 km2 |
Поштански број | 045 01 |
Позивни број | +421-55 |
Регистарска ознака | KS |
Молдава на Бодви (слч. Moldava nad Bodvou, мађ. Szepsi, нем. Moldau an der Bodwa) град је у Словачкој, у оквиру Кошичког краја, где је највеће насеље у саставу округа Кошице-околина.
Географија[уреди | уреди извор]
Молдава на Бодви је смештена у југоисточном делу државе, близу границе са Мађарском (9 km јужно од града). Главни град државе, Братислава, налази се 370 km западно од града.
Рељеф: Молдава на Бодви се развила у југоисточном подгорју Татри, на месту где се горје силази у Кошичку котлину. Град се на око 220 m надморске висине.
Клима: Клима у Молдави на Бодви је умерено континентална.
Воде: Кроз Молдаву на Бодви протиче речица Бодва.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1255. године, а 1345. године насеље је добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. године. Молдава на Бодви је постала део новоосноване Чехословачке. У времену 1938-44. године град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Молдава на Бодви има око 10.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
- римокатолици - 83,6%,
- атеисти - 6,9%%,
- гркокатолици - 3,4%,
- лутерани - 3,4%,
- остали.