Будизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 31. август 2008. у 21:14

Будизам (санскрт: Buddha Śãsana - Будино учење) је религија и филозофија настала у североисточној Индији oкo 527. године пне. Оснивач будизма је Сидарта Гаутама (пали: Сидата Готама)^[1], по чијој духовној титули, Буда (будан, пробуђени), је ова религија и добила име.

Циљ будизма је достизање просветљења, или, тачније речено, пробуђења (пали и санскрит: боди). Пробуђење се може одредити као увиђање истине (санскрит: дарма, пали: дама) која се крије иза појавне стране феномена, напуштање и превазилажење гнева, жеље и незнања, те достизање ослобођења од свеколике патње, односно стања блаженства и унутрашњег мира, нирване (пали: нибана — утрнуће, гашење), а тиме и прекидања циклуса препорођења (самсара). Начин за достизање пробуђења Буда је изложио у осмоструком племенитом путу.

Будизам се данас може поделити у три велике гране: теравада (као једина преостала школа никаја будизма), махајана и вађрајана будизам.

Будизам се током 45 година Будиног подучавања и у првих неколико векова после његове смрти брзо проширио индијским подконтинентом, а потом и централном, јужном, источном и југоисточном Азијом. Почетком двадесетог века будизам стиже у Европу и Америку. Земље са највише будиста (приближни бројеви у милионима) су Кина (102), Јапан (89,5), Тајланд (55,5), Вијетнам (49,7), Мијанмар (41,6), Сри Ланка (12,5), Јужна Кореја (10,9), Тајван (9,2), Камбоџа (9,1) и Индија (7) ^[2]. Процењује се да у свету тренутно постоји од 230 до 500 милиона будиста, са најпоузданијом проценом на око 350 милиона ^[3], што будизам чини једном од великих светских религија.

Основни појмови и принципи будизма

Четири племените истине

Четири племените истине представљају фундаментални концепт будизма. Управо њиховим увиђањем Шакјамуни Буда (како се често назива историјски буда, Сидарта Гаутама) је доживео пробуђење и нирвану. У том смислу тежња и напор да се четири племените истине схвате, не само на интелектуалном нивоу већ, пре свега, на интуитивном нивоу, тзв. директним увидом, представљају суштину будистичког учења и праксе. Сматра се да је управо ово била тема прве проповеди коју је Буда одржао након што је доживео пробуђење.

Четири племените истине су:

Племенита истина о патњи (пали: дука) — постоји патња у животу свих бића
Племенита истина о настанку патње (пали: самудаја) — постоји узрок патње, а то су везаност и жеља (пали: танха - жеља, жеђ) који настају из незнања (авидја)
Племенита истина о престанку патње (пали: нирода) — постоји начин да се патња превазиђе, а то је ишчезавање и искорењивање везаности и жеље
Племенита истина о путу који води до престанка патње (санскрит: марга, пали: мага) — постоји начин да се елиминишу везаност и жеља, а то је осмоструки племенити пут

Када се говори о четири племените истине Буда се често упоређује са лекаром јер су истине изложене према древном индијском медицинском моделу:

постоји болест (постављање дијагнозе)
постоји узрок болести (анализа фактора који до болести доводе)
постоји начин да се болест излечи (констатовање прогнозе и постојања или непостојања начина за отклањање узрока болести)
прописивање лека односно начина да се болест излечи

Овакав приступ проблему представља једну од кључних карактеристика у дискусији будизма у односу на друге религије. Наиме, овиме се избегава метафизичка спекулација и потреба за вером у оно што се излаже. У свакој од четири племените истине се реферира на појаве и појмове који су у потпуности у домену искуства сваке особе што јој омогућава да на основу тог искуства да суд о истинитости или неистинитости предмета расправе. Штавише, у будистичким списима Буда управо инсистира на оваквом, емпиријском, приступу и неослањању на слепо веровање његовим речима. Од будисте се очекује да све изложено не прихвата само на основу вере у истинитост, већ се инсистира на активном преиспитивању учења кроз лично искуство и анализу тог искуства јер је, према Буди, то једини начин да се дође до истинског знања и самим тиме до ослобођења од патње.

Треба, међутим, истаћи да би било погрешно рећи да вера нема никакву улогу у будизму. Напротив, термин шрада (пали: сада) је битан конституент будистичког учења. Овај термин се приближно преводи као вера, мада он обухвата самопоуздање, упорност, скромност и истрајан напор. Иако се Буда противи слепом веровању базираном на ауторитету, традицији и сл. остаје потреба за одређеном дозом вере у будистичко учење. У принципу, срада је резултат дубоког промишљања и акумулираног искуства.

У контексту четири племените истине ово се пре свега односи на четврту — поверење у то да осмоструки племенити пут заиста води ка уништењу везаности и жеље. Једини доказ делотворности осмоструког племенитог пута и будистичког учења у целини је достизање нирване од стране Шакјамуни Буде и, касније, архата (пали: арахат или арахант — онај који је вредан; особа која је достигла пробуђење и нирвану али не самостално, као што је случај са будама, већ следећи будино учење). Но, пошто не постоји начин да се објективно и директно провери да ли су ове особе заиста постигле ослобођење од патње остаје нам да ту могућност прихватимо као истиниту на основу поверења. Иако се у различитим будистичким школама степен и објекти вере, односно поверења, разликују, можемо рећи да је вера у истинитост осмоструког племенитог пута заједничка свим школама. На тај начин вера у будизму игра улогу покретача особе на путу достизања пробуђења и нирване.

Племенити осмоструки пут

Племенити осмоструки пут (пали: Ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; санскрит: Ārya 'ṣṭāṅga mārgaḥ) јесте према учењу Готаме Буде пут који води до престанка патње (dukkha) у човековом животу. У суштини практичан водич за живљење, заснован на етичкој и медитативној дисциплини, племенити осмоструки пут је четврти члан групе од четири племените истине, које су обликовале и покретале развој касније будистичке традиције.

*Чауканди ступа* у *Парку јелена* (Сарнат, Индија), где је Шакјамуни Буда одржао прву проповед о *четири племените истине*

Као што само име говори, постоји осам елемената племенитог осмоструког пута и они су подељени у три основне категорије:

мудрост (санскрит: prajñā, пали: paññā)

1. исправно разумевање

2. исправна намера

морално понашање (санскрит: śīla, пали: sīla)

3. исправан говор

4. исправно деловање

5. исправно живљење

усавршавање ума (санскрит и пали: samādhi)

6. исправан напор

7. исправна сабраност

8. исправна концентрација

У сваком од ових делова племенитог осмоструког пута реч "исправан" јесте превод речи samyañc (санскрит) или sammā (пали), која означава потпуност, складност, а исто тако носи у себи значење "савршено" или "идеално".

Иако су делови пута нумерисани, то не значи да су они линеарна серија корака које неко мора један по један да начини како би напредовао ка просветљењу; уместо тога, њих би требало развијати више или мање симултано, онолико колико то допуштају индивидуалне способности, јер напредак у једном правцу олакшава развој и других квалитета, тако да се они међусобно допуњују и потпомажу.

У будстичкој симболици племенити осмоструки пут се често представља Точком дармел (санскрит: dharmacakra, пали: dhammacakka), чијих осам паока представљају осам елемената пута.

Будистичка пракса

Три уточишта

Три драгуља (санскрит: त्रिरत्न три-ратна, páli: तिरतन тиратана) су три главна обележја будизма, односно три ствари у којима сваки будиста може наћи уточиште^[4]. Стога су познате и као три уточишта. То су:

Буда (пробуђени)
Дхарма (учење)
Сангха (заједница)

Пет рецепата живљења

Не убијај ништа што је живо,
Не кради,
Никад не узимај алкохол, дрогу или дуван
Не једи месо
Не лажи

Медитација

Будистичка медитација представља низ техника којима се развијају свесност, концентрација, мирноћа и увид^[4]. Будисти упражњавају медитацију као део пута према просветљењу и нирвани (види: племенити осмоструки пут).

По будистичком схватању, медитација представија делатност у којој човек настоји да превазиђе дискурзивно размишљање, да уништи или спречи неповољна душевна стања, те зачне или утврди повољна душевна стања.[1] Суштина будистичке медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и посматрању.

Гране и школе будизма

Хинајана

Теравада

Теравада је била једна од осамнаест школа у којима се развила хинајана, а одржала се до данашњих дана. Теравада је најстарија постојећа будистичка школа, и кроз много векова била је доминантна религија на Сри Ланки (70 % популације) и континенталним деловима Југоисточне Азије (Камбоџа, Лаос, Мијанмар, Тајланд). Такође се практикује, али у мањем обиму међу мањинама, у областима југоистичне Кине, Вијетнама, Бангладеша, Малезије и Индонезије. Од скора је популарна у Сингапуру и Аустралији.

Данас теравада будиста има око 100 милиона широм света, и у прошлим деценијама теравада почиње да "пушта корене" на Западу.

Махајана

Услед доктринарних разлика, као и критика на рачун опадања духовних мерила традиционалиста, у оквиру будизма поникао је нови правац, прозван махајана ("велико возило" ка спасењу). Старија школа прозвана је хинајана, или "мало возило". Махајана је већи нагласак придавала врлини саосећајности, и идеалу Бодисатве, као спаситеља, уместо архата, кога је наглашавала стара школа. Једну од одлика Махајане представљала је и употреба санскрита, универзалног језика индијских учењака.

Махајанска школа се проширила на северозапад Индије у подручје које је било под утицајем хеленистичке културе. Такође се проширила и на север, у централну Азију, у 1. веку, а одатле у 2. веку даље у Кину. Преко Манијевог учења је овај облик будизма извршио утицај на хришћанство, а посебно на његове гностичке струје^[4].

Чан/Зен

Зен (јапански: зен, кинески: ч'ан, санскрит: дхјана – медитација ^[5]) је школа махајана будизма у којој се наглашава упражњавање дарме и искуствене мудрости, ради постизања пробуђења. Следствено томе, у другом плану су теоретско знање и проучавање списа^[4].

Чиста земља

Вађрајана

Вађрајана ("дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма који се појавио у Индији у 6. и 7. веку. Развијао се под утицајем утицајем хиндуизма, што се огледа у служењу божанствима и употреби сложених ритуала^[4]. У 11. веку је вађрајана постала сасвим устаљена на Тибету, где је пролазила кроз даљи развој.

Тибетански будизам

Тибетански будизам (познат и као ламаизам) је посебан облик будистичког учења, карактеристичан за Тибет и подручје Хималаја, укључујући и Непал, Бутан, северну Индију, Монголију, североисточну Кину и Русију (Калмикија, Бурјатија и Тува). Укључује учења три велика "возила" будизма: хинајану, махајану и вађрајану, као и елементе тибетанске пребудистичке религије у виду локалних божанстава примљених у будистички пантеон^[4].

Након што је Народна Република Кина окупирала Тибет 1950-их година, тибетанске избеглице и дијаспора су прошириле утицај тибетанског будизма и у многе западне земље. Од 1959. године је Далај-лама живео у изгнанству, да би се недавно вратио на Тибет.

Шингон

Будистички списи

Трипитака

Пали канон је збирка списа теравада будизма, који су сачувани на пали језику. Канонска књижевност на пали језику састоји се од "три кошаре", због чега се такође назива типитака (санскрит: трипитака). Типитака укључује три збирке:

Винаја-питака (о "склоповима појавног света"), правила монашке дисциплине
Сута-питака, која се најчешће приписује Буди
Абхидхама-питака ("о појавама"), систематизација филозофских појмова.

Махајанске сутре

Тибетански канон

Тибетански будистички канон представља опус светих списа које признају разне школе тибетанског будизма. Подељен је на два дела:

Канђур ("Преведена реч"), који је садржао дела приписивана Буди Сакјамунију, другим трансцендентним будама и тантричким божанствима која се идентификују као буде;
Танђур ("Преведене расправе"), која садрже преведене списе индијских учењака и учитеља.

Види још

Напомене

^ За позајмљенице чија се санскритска и пали форма разликују, прво је наведена санскритска форма, а пали форма се даје у загради. Разлог за овакву конвенцију је већа распрострањеност санскритских варијанти у јавности. Уколико имате замерку на овакву конвенцију изложите своје мишљење на страници за разговор.
^ http://adherents.com/largecom/com_buddhist.html
^ http://adherents.com/Religions_By_Adherents.html
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
^ http://www.artsci.utoronto.ca/languages/languages-offered/sanskrit

Спољашње везе

(језик: српски) Будизам домаћи сајт посвећен теравада будизму
(језик: српски) Дијамантски пут једна од школа ваџрајана будизма
(језик: српски) Ничирен будизам
(језик: хрватски) Тибетански будизам
(језик: хрватски) Чан будизам
(језик: хрватски) Riznica Dharme будистички веб ресурс
(језик: хрватски) Будистички центар у Хрватској
(језик: српски) Будистички храм Калмика у Београду (1929-1944) Један од првих будистичких храмова у Европи
(језик: енглески) Access to Insight Чувене странице посвећене теравада будизму
(језик: енглески) Највеће будистичке заједнице - Adherents.com

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

[1] За позајмљенице чија се санскритска и пали форма разликују, прво је наведена санскритска форма, а пали форма се даје у загради. Разлог за овакву конвенцију је већа распрострањеност санскритских варијанти у јавности. Уколико имате замерку на овакву конвенцију изложите своје мишљење на страници за разговор.

[2] ttp://adherents.com/largecom/com_buddhist.html

[3] ttp://adherents.com/Religions_By_Adherents.html

[Rečnik_budizma-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

[5] ttp://www.artsci.utoronto.ca/languages/languages-offered/sanskrit

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 Циљ будизма је достизање ''просветљења'', или, тачније речено, ''[[Пробуђење_(будизам)|пробуђења]]'' (пали и [[санскрит]]: ''[[боди]]''). Пробуђење се може одредити као увиђање истине (санскрит: ''[[дарма]]'', пали: ''дама'') која се крије иза појавне стране [[феномен]]а, напуштање и превазилажење [[гнев]]а, [[жеља|жеље]] и незнања, те достизање ослобођења од свеколике [[патња|патње]], односно стања блаженства и унутрашњег мира, ''[[Нирвана (будизам)|нирване]]'' (пали: ''нибана'' &mdash; утрнуће, гашење), а тиме и прекидања циклуса препорођења (''[[самсара]]''). Начин за достизање пробуђења Буда је изложио у ''[[Осмоструки племенити пут|осмоструком племенитом путу]]''.
-[[Image:Ki Monastery.jpg|thumb|left|Ки манастир на [[Хималаји]]ма.]]
+[[Слика:Ki Monastery.jpg|мини|лево|Ки манастир на [[Хималаји]]ма.]]
 Будизам се данас може поделити у три велике гране: [[теравада]] (као једина преостала школа никаја будизма), [[махајана]] и [[вађрајана]] будизам.
@@ Ред 83: / Ред 83: @@
 == Гране и школе будизма ==
-[[Image:Sri lanka aukana buddha statue.jpg|thumb|right|Древна статуа Буде из Аукане, [[Шри Ланка]].]]
+[[Слика:Sri lanka aukana buddha statue.jpg|мини|десно|Древна статуа Буде из Аукане, [[Шри Ланка]].]]
 === Хинајана ===
 {{main|Хинајана}}
@@ Ред 100: / Ред 100: @@
 ==== Чан/Зен ====
-{{main|Зен}}[[Image:Japanese buddhist monk by Arashiyama cut.jpg|left|thumb|[[Јапан]]ски [[монах]] проси храну.]]
+{{main|Зен}}[[Слика:Japanese buddhist monk by Arashiyama cut.jpg|лево|мини|[[Јапан]]ски [[монах]] проси храну.]]
 [[Зен]] ([[јапански]]: зен, [[кинески]]: '''ч'ан''', [[санскрит]]: '''[[дхјана]]''' – медитација <ref>http://www.artsci.utoronto.ca/languages/languages-offered/sanskrit</ref>) је школа [[махајана]] [[будизам|будизма]] у којој се наглашава [[Племенити осмоструки пут|упражњавање дарме]] и искуствене [[мудрост]]и, ради постизања [[бодхи|пробуђења]]. Следствено томе, у другом  плану су теоретско знање и проучавање списа<ref name="Rečnik budizma"/>.
@@ Ред 111: / Ред 111: @@
 ==== Тибетански будизам ====
-{{main|Тибетански будизам}}[[Image:1st Dalai Lama.jpg|thumb|right|Гендун Друп, први [[Далај лама]].]]
+{{main|Тибетански будизам}}[[Слика:1st Dalai Lama.jpg|мини|десно|Гендун Друп, први [[Далај лама]].]]
 [[Тибетански будизам]] (познат и као ламаизам) је посебан облик будистичког учења, карактеристичан за [[Тибет]] и подручје Хималаја, укључујући и Непал, Бутан, северну Индију, Монголију, североисточну Кину и Русију (Калмикија, Бурјатија и Тува). Укључује учења три велика "возила" будизма: хинајану, махајану и вађрајану, као и елементе тибетанске пребудистичке религије у виду локалних божанстава примљених у будистички пантеон<ref name="Rečnik budizma"/>.