Славеносрпски језик — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 14: | Ред 14: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[Српскословенски језик]] |
*[[Српскословенски језик]] |
||
*[[Славеносрбија]] |
|||
==Литература== |
==Литература== |
Верзија на датум 3. јул 2009. у 17:19
Шаблон:Сххсјезици Славеносрпски језик (славяносербскій, словенскій) је облик српскога језика који је био у доминантној употреби крајем 18. и почетком 19. века у образованим слојевима српске грађанске класе у Војводини и српкој дијаспори у осталим крајевима Хабзбуршке монархије.
Употреба
Најистакнутији представник славеносрпског је био Захарија Орфелин, а књижевни кодификатор Милован Видаковић.
Славеносрпски језик је, у борби за општесрпски језички стандард, био главним такмац језику који је је уобличио српски језички реформатор Вук Караџић, понајвише на новоштокавском фолклорном идиому уз примесе утицаја хрватске језикословне и књижевне традиције. Средином 19. века опсег употребе славеносрпског је почео да се осетно смањује, док је после 1870. потпуно нестао из јавне употребе.
Карактеристике и граматика
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из "Славеносербског магазина" који је уређивао Захарија Орфелин: "Весьма бы мени прискорбно было, ако бы я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пьянство, роскошъ, безчиние, и непотребное житие". Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (что), руским творбеним облицима (роскошъ, а не раскош), а друге значајке славеносрпског су и појава –т у 3. лицу множине (нпр. "они могутъ" уместо "они могу").
Види још
Литература
- Михаило Стевановић: Граматика српскохрватског језика, Београд 1964.