Разговор:Срби у Северној Македонији/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

По ком основу се Тијана Тодевска — Дапчевић налази у списку Срби у Македонији. --Drazetad (разговор) 18:04, 18. март 2013. (CET)[одговори]

Šta će slike srednjovekovnih vladara i vlastele u kutijici. Zar ovo nije članak o Srbima iz moderne države Makedonije a ne one geografske. --ノワック・ウォッチメン 21:05, 2. април 2013. (CEST)[одговори]

По ком основу...

се манастир Св. Прохор Пчињски налази међу фотографијама на чланку о Србима у Македонији? Св. Прохор Пчињски се налази у Србији, општина Бујановац.--Оњегин (разговор) 20:55, 11. април 2013. (CEST)[одговори]

Ипче Ахмедовски избачен је са листе. Листа је о грађанима рођеним или оним који живе на простору Фирома, а САМИ СЕ изјашњаваку као Срби ПО НАЦИОНАЛНОЈ ПРИПАДНОСТИ, што неко ко се презивао Ахмедовски уз сво поштовање преминулом апсолутно није био.--Оњегин (разговор) 02:03, 2. јул 2013. (CEST)[одговори]

Иасто и ови: Цинцар-овај, Цинцар-онај...само име каже које су народности.--Оњегин (разговор) 02:05, 2. јул 2013. (CEST)[одговори]

Владан Ђорђевић и Димитрије Цинцар-Марковић избачени је са листе (Преци из македоније). 178.149.33.53 (разговор) 04:51, 10. август 2013. (CEST)[одговори]

Странице Цинцар Марко Костић и Цинцар Јанко Поповић кажу иако су их звали „Цинцар“, порекло је српско. 178.149.33.53 (разговор) 04:51, 10. август 2013. (CEST)[одговори]

Значајна дела о Јужној Србији

178.149.33.53 (разговор) 04:51, 10. август 2013. (CEST) За преглед избаченог дела странице[одговори]

U prošlosti su narod srpski za Južnu Srbiju vezivali slava njegova carstva i sjaj njegove umetnosti. Danas posle toliko patnje i toliko žrtava Južna Srbija konačno je vraćena narodu srpskom. Na poljima njenim ime srpsko je u godinama svetskog rata zasinulo još potpunijim sjajem. Tu je narod srpski podigao sebi ponova spomenik „trajniji od tuča“ i slavu svoga imena još jedanput i za večna vremena vezao za klasičnu zemlju svoje negdašnje veličine.[1] 178.149.33.53 (разговор) 02:44, 30. август 2013. (CEST)[одговори]

178.149.37.5 (разговор) 23:31, 31. октобар 2013. (CET)[одговори]

Требало би споменути

и крипто-Србе, Поречане, Вратничане, Дримколце...чија је емиграција 90% изјашњена као српска, јер је већина народа ван Македоније. Оно што је остало изјашњава се као Македонци хтело не хтело...Пример "Мале Шумадије" у струшком Дримколу: Октиси, Лабуништа, Подгорци, Јабланица, Вишни, Бороец...данас су тамо већина торбеши и шиптари. исто је и са Вратницом, Белоиштем, Рогачевом у подножју Шаре код Тетова. Треба да се обради у тексту.--Оњегин (разговор) 03:53, 14. август 2013. (CEST) Да не кажем да је у тим крајевима до пре 20-30 година било потпуно нормално видети старије људе који су носили шајкаче!--Оњегин (разговор) 04:01, 14. август 2013. (CEST)[одговори]

Познати Срби са простора Републике Македоније

из Средњовековне Србије:

из Османскоg царствa и Нововековне српске државе:

из Краљевине и СФР Југославије:

178.149.37.5 (разговор) 19:45, 12. децембар 2013. (CET) За преглед избаченог дела странице[одговори]

Променити наслов

Чланак говори о историји Срба на простору које се тек од 90их назива Република Македонија. Зато је прикладније да чланак носи назив Срби у Вардарској Македонији.--CarRadovan (разговор) 12:07, 22. јануар 2015. (CET)[одговори]

I ja mislim da se naziv promeni jer pola današnje BJR Makedonije je u stvari Stara Srbija.Tako da je bolje da članak nosi naziv Vardarska Makedonija. Lackope (разговор) 16:20, 25. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]

Није боље. Чланак говори о Србима на територији која је данас у саставу РМ, а Вардарска Македонија је нешто сасвим друго. Замислите сада пишемо чланак о Србима у Белорусији па га преименујемо у Срби у западној Русији јер до 1992. није постојала Белорусија као независна земља --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:31, 25. јануар 2015. (CET)[одговори]

Из твог примјера, наслов у оба случаја би говорио о Србима који живе на територији Бјелорусије - небитно од правног статуса те територије. Међутим, код Републике Македоније - то није случај. Наслов има призвук да се ради о правно-политичком, а не географском субјекту. Не можемо говорити о Марку Краљевићу, Мрњавчевићима итд, а рећи да су они са простора Републике Македоније.--CarRadovan (разговор) 17:12, 25. јануар 2015. (CET)[одговори]

Loše ti je poredjenje jer ovde se ne spominje Južna Srbija pa da govoriš o zapadnoj Rusiji vec Vardarska Makedonija sto je drugi naziv za BJRM. Lackope (разговор) 17:04, 25. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]

Наравно да се не може говорити о Марку Краљевићу као средњовековном витезу Републике Македоније, али може о средњовековном српском витезу рођеном ту и ту на подручју данашње Републике Македоније. Која је онда логика да имамо списак римских краљева рођених у Србији? Чланак обрађује Србе на подручју које обухвата данашња РМ и не видим шта је ту спорно. И што се бројке од 150.000 до 200.000 тиче реч је о апсолутно слободној процени извесног заменика председника Форума младих Демократске партије Срба у Македонији Бојана Аврамовића. У самој референци која је дата уз тај податак сам Аврамовић каже, цитирам: „Међутим ја лично сматрам да тај попис није био реалан, много Срба има који су на СКИ и који су се изјаснили на попису да су Срби а у компјутер их упишу као Македонце, има примера где су се људи изјашњавали као Македонци,а презиме им се завршава на -ић.“ Не можемо на основу слободних процена да формирамо податке који треба да буду званични. Сама проблематика може да се разради у чланку под засебним поднасловом, али да стоји у кутијици као званичан податак заиста нема смисла. То ме подсећа на оно како у Турској живи два милиона Бошњака и да око 9 милиона Турака има српско порекло (будалаштина на квадрат). Тијана Дапчевић никако не може да буде део овог чланка јер она није Српкиња у македонији већ Македонка у Србији. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:28, 25. јануар 2015. (CET)[одговори]

Tijani Dapcrvic je majka Srpkinja, rodjena je u mk i živela tu dok se nije udala tako da je srpskog porekla i može itekako biti deo članka. Sto se tiče brojke ne vidim zašto ne može biti u kutijici, relevantan izvor jer govori covek koji je sa tog područja tako da se može smatrati podatkom koji treba navesti plus je član stranke koja je u makedonskom Sobranju i ako se vodimo tvojom razmišljanjem onda vise od polovine brojki o Srbima u dijaspori treba da se uklanjaju iz kutijica, jer su procene .A podatak o ljudima srpskog porekla nije nikakva " budalaština na kvadrat " vec podatak koji treba navesti jer ako vec spominješ Bošnjake valjda znaš kada su oni " postali nacija " tek devedesetih a tamo su se islamizovani Srbi iseljavali vekovima tako da oni nisu Bosnjaci i sam trenutni ambasador Turske u Sarajevu je rekao da je izmedju 3 i 6 miliona ljudi samo iz Bosne a tek sta je sa onima iz Srbije i CG.Lackope (разговор) 21:26, 25. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]

Извињавам се за Тијану, стварно нисам знао тај податак о њеној мајци (ако је тачан наравно). У том случају и њена млађа сестра Тамара Тодевска такође спада у ту категорију. Може амбасадор да прича шта хоће, све су то слободне процене. Већ рекох да у кутијицама треба да стоје искључиво службени подаци надлежних институција. О свему осталом може да се пише у чланку под неким одговарајућим поднасловом. И пази сад логике 6 милиона из Босне, 9 милиона из Србије, претпоставимо да је и пар милиона Бугара, милион Македонаца и 5 милиона Албанаца = у Турској су Турци национална мањина. Србија у доба отоманске окупације сасвим сигурно није имала више од милион становника, Босна вероватно још упола мање. И да су се сви колективно иселили за данашњу Турску требало би да су имали природни прираштај од минимум 400% да достигну тих 15 милиона. А да једна жена рађа у просеку по 40-оро деце сложићемо се да је мало у сфери фантазије. И ако су сви отишли у Турску ко је остао у Босни и Србији? Све су то приче и наклапања, а то су једноставно ствари које је немогуће утврдити и доказати. А што се саме данашње Македоније тиче једноставно немогуће је утврдити ко је српског, а ко бугарског порекла међу Словенима у тој земљи. Сви који су се осећали као Срби тако су се и изјаснили на попису и то је то --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:24, 26. јануар 2015. (CET)[одговори]

Izvini molim te ali tvoje mišljenje ne može da se poredi sa rečima i zvanicnog lica koje predstavlja jednu državu i pritom govori o podatku iz svoje zemlje dok ti možda jedino sto te veze sa turskom je ako si bio tamo na letovanju.Nigde se ne govori o 9 miliona iz Srbije vec da je srpskog porekla i ako nisi znao pravih Turaka je u Turskoj oko 60% , samo je kurda 20% zato i Turci ne dozvoljavaju da se popisuje po nacionalnoj pripadnosti.Kako objašnjavas onda da manje od 4 miliona Iraca u SAD imaš petostruko vise ljudi irskog porekla,a?Kakav po tebi oni imaju prirodni priraštaj????Namoj da se praviš mnogo pametan kad nisi dovoljno upućen u ovu problematiku!Sto se tiče mk, Avramovic nije jedini koji tvrdi da ima mnogo više Srba nego na popisu,ja nisam jos našao da je ijedna srpska organizacija iz mk rekla da je popis realan ali ti si vec "zaključio" da je popis realan kao ti bolje znaš od tih ljudi, daj molim te!Tako da zbog toga treba da stoji u kutijici. Lackope (разговор) 20:01, 26. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]

Видиш за почетак ја тебе нисам вређао и не глуматам овде никаквог генија и свезналицу. Дрвене филозофе глуматају они који на основу трач новина извлаче "конкретне закључке". А са таквима немам намеру да трошим своје време и живце. Јасно је дефинисано које институције су извори службених података и о томе нема дискусије. А шта је рекао потпредседник омладинске секције једне политичке партије у некој земљи окачи мачку о реп. Говорио је и министар Бачевић о десет милиона милијарди кинеских инвестиција у Србију..... животе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:24, 26. јануар 2015. (CET)[одговори]
o tome sta "glumatas" najbolje se može videti iz tvog prethodnog posta,i naravno posto ne znaš da odgovoriš na moje pitanje sad se "vadis" i optužuješ me da sam "filozof".Ja tebe uopste ne vredjam vec te lepo pitam, i ponovo ti je loše poredjenje kakve veze imaju investicije sa Srbima u MK???Okaci ti tvoj očigledno lični stav "mačku o rep", niti ja imam nameru da se ovde raspravljam sa nekim ko ne zna da upoređuje . Lackope (разговор) 21:53, 26. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]
Jа се не разумем у тематику, а он би ладно по правилима бабе Смиљане да промени званично име једне суверене земље у Егејска Македонија. За убудуће чисто да знаш да ће свака небулоза и напухана бројка,а поготово ако је без референце бити уклоњена по кратком поступку. А што се Ираца тиче пре него даш неки пример прво мало проучи тематику, глупо је да пискараш напамет. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:52, 26. јануар 2015. (CET)[одговори]
to sto si dugo na viki i misliš da mi solis pamet neće da može,sad si počeo da izmišljas da sam rekao Egejska Makedonija....ovo je neverovatno sta neću sve čuti....nemam nameru da i dalje vodim raspravu sa ovakvom osobom.Lackope (разговор) 23:59, 26. јануар 2015. (CET)lackope[одговори]
Ма ово се Ниџо шалио па мене упоредио са бабом Смиљом. А добра је била баба Смиља, Бог душу да јој прости... штета само што је и она била пар пута старија од Републике Македоније. Али, ако ти мислиш да је ово бољи наслов - ево и ја (са резервом) прихватам!--CarRadovan (разговор) 00:16, 27. јануар 2015. (CET)[одговори]

Слажем се са Николом да слободне процене не треба узимати здраво за готово.

Нововековна Србија је милион достигла тек средином 19. века. Истина, рурална Шумадија (за разлику од урбане, где је становништво било миксано) није била једино станиште Срба, али је управо она постала средиште нове српске државе. Ту су Срби живели компактно, неизмешани са другим групама (Шиптари, Турци, Бугари и др.).

Бројно стање Србије кретало се овако:

  • 1804 - око 400.000
  • 1813 - око 700.000
  • 1834 - 698.624
  • 1850 - 929.603
  • 1859 - 1.978.281
  • 1863 - 1.108.568
  • 1874 - 1.353.890
  • 1884 - 1.901.736 (стара територија без проширења - 1.544.188)
  • 1895 - 2.341.675
  • 1910 - 2.922.058
  • 1921 - 4.129.638 (Северна Србија - 2.655.078, Јужна Србија - 1.544.188)

Боље да љубопитљивим читаоцима објаснимо где су нестали ти Срби пописани за време Краљевине СХС/Југославије у Јужној Србији 1921. и 1931.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:12, 26. јануар 2015. (CET)[одговори]

Православни хришћани

После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе.

Не знам шта је писац хтео рећи. По чему је битно истаћи обједињивање православних хришћана у један (турски) политички оквир?--Владимир Нимчевић (разговор) 23:44, 26. јануар 2015. (CET)[одговори]

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [2].--Autobot (разговор) 08:32, 21. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Тијана Дапчевић

Тијани као и њеној сестри Тамари мајка је Српкиња тако да су због тога у чланку. Lackope (разговор) 16:12, 26. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Прије пар година за једну бх телевизију, Тијана Д. описујући пјевача Magnifico - каже, (парафразирам): „он је само рођен у Словенији, иначе је наш Србин“. Толико о њеној националној идентификацији.--CarRadovan (разговор) 16:41, 26. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Срби_у_Северној_Македонији/Архива_1&oldid=25571011”