Срби у Републици Македонији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Републици Македонији
Civil Flag of Serbia.svg
Jovan Oliver.jpg
King Vukašin, Psača.jpg
Marko Mrnjavcevic.JPG
Св. Ѓорѓи Кратовски (Св. Атанасиј -Журче).jpg
Hristofor Zhefarovich.JPG
Uroš Knežević, Cincar-Janko.jpg
General Lazar Petrović.jpg
Golub Janic mala.jpg
Vojvoda Gligor Sokolović.jpg
Vojvoda Babunski.jpg
Kosta Abrasevic.jpg
Josif-Mihajlovic.jpg
Јован Трифуноски.jpg
Dragoslav Avramovic.jpg
Blaže Koneski 1968.jpg
Vera-Jocic-statue.JPG
Siniša Vuković.jpg
Vruc vetar 1.jpg
Маја Оџаклијевска.jpg
PeroAntic66.png
Укупна популација

Срби: 35.939 (2002)[1]
100.000[2]200.000[3] (процена)

Македонци: 1.297.981 (2002)[1]
Региони са значајном популацијом
 Република Македонија
Језици
македонски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Македонци, Мијаци, Брсјаци, Торбеши
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срби су аутохтони народ са статусом националне мањине у Републици Македонији.

Историја Срба на просторима Вардарске Македоније[уреди]

Главни чланак: Вардарска Македонија

Срби имају дугу историју на територији данашње Републике Македоније.

Србија у средњем вијеку[уреди]

Мада је Скопље било за кратко вријеме прикључено српској рашкој држави још у доба Стефана Немање (1189), оно је тек послије још једног вијека стално присаједињено Старој Србији, почетком владе краља Милутина (1282—1321), Скопље је онда убрзо постало главни град српске државе.[4] Изузетан пример средњовековне српске архитектуре, црква светог Ђорђа (задужбина краља Милутина), се налази у општини Старо Нагоричане.

Део Старе Србије и античке Македоније (који чине данашњу Републику Македонију) је био део средњовековног Српског царства.

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Османског царства[уреди]

После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе.[тражи се извор од 11. 2013.]

Стара српска пријестолна епархија Скопље спомиње се у саставу Охридске архиепископије, а за време обновљене пећке патријаршије она је била поново њена првопријестолна митрополија (1553—1690).[5]

Срби на простору Вардарске Македоније после обнове Србије на северу[уреди]

Извештај о турским и албанским злочинима над Србима 1903-1906

Како су хришћани били у подређеном положају и без начина очувања многих традиција из ранијих векова, у многим крајевима губи се или слаби сећање на средњи век и средњовековну српску државу. Стога у 19. веку младе државе Србија и Бугарска улажу много средстава како би придобиле хришћане на простору Вардара.

Но, Бугари су сматрали да су Македонски Словени Бугари, а Срби да су Јужни Срби. ВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске.

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди]

Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак
Историјске статуе пре 1941, на левој, Краљ Петар I, Ослободилац, на десној Краљ Александар I, Ујединитељ

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској.

У Првом светском рату (1914—1918) је Краљевине Србије у чијем саставу је Вардарска Македонија је била на страни Савезника. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941).

Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.[тражи се извор од 08. 2013.]

На Првој скупштини АСНОС-а новембра 1944. Македонија је призната за равноправну федералну јединицу у оквиру Југославије, а Македонци за засебну нацију.[6]

После формирања Републике Македоније[уреди]

Последњих деценија увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце. Према последњим пописима темпо смањивања је био следећи (у загради удео у укупном становништву Републике Македоније):

1948.[7] 29.721 (2,57 %)
1953.[8] 35.112 (2,69 %)
1961.[9] 42.728 (3,03 %)
1971.[10] 46.465 (2,82 %)
1981.[11] 44.468 (2,32 %)
1991.[12] 44.159 (2,17 %)
1994. 39.620 (2,04 %)
2002. 35.939 (1,78 %)

Срби данас[уреди]

По попису становништва из 2002. у Републици Македонији се по националноси изјаснило 35.939 Срба и они се могу поделити у три групе:

  • аутохтоно („старо“) српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика;
  • плански колонизовани Срби живе и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;
  • Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5 % укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и „урбанији“ од просека за дату средину.
Српско становништво по општинама
Општина Број Удео Насеља са српским становништвом
** - српска већина, * - значајна српска мањина (>10 %)
Општина Куманово 9.062 8,6 % Куманово, Бедиње*, Брзак*, Горње Коњаре*, Доње Коњаре*, Карабичане**, Љубодраг*, Ново Село**, Речица**, Сушево**, Табановце**, Тромеђа**, Умин Дол**, Четирце**
Општина Аеродром 3.085 4,3 % Скопље (део)
Општина Чучер-Сандево 2.426 28,6 % Чучер-Сандево**, Бањани*, Бродец*, Горњани*, Кучевиште**, Побожје*
Општина Карпош 2.184 3,7 % Скопље (део)
Општина Гази Баба 2.097 2,9 % Скопље (део)
Општина Центар 2.037 4,5 % Скопље (део)
Општина Ђорче Петров 1.730 4,2 % Скопље (део), Вучји Дол
Општина Кисела Вода 1.426 2,5 % Скопље (део)
Општина Бутел 1.033 2,9 % Скопље (део)
Општина Старо Нагоричане 926 19,1 % Старо Нагоричане**, Алгуња**, Мигленце**, Малотино*, Никуљане**, Пузајка*
Општина Илинден 912 5,7 % Мралино*, Мршевци*
Општина Валандово 630 5,4 % Балинци*, Јосифово*, Марвинци**
Општина Неготино 627 3,3 % Неготино, Дуброво*, Криволак*, Пепелиште*, Тимјаник*, Тремник*
Општина Чаир 621 1,0 % Скопље (део)
Општина Тетово 621 1,0 % Тетово
Општина Битољ 540 1,0 % Битољ
Општина Велес 540 1,0 % Иванковци*, Рудник*
Општина Богданци 525 6,0 % Богданци, Селемлија**
Општина Петровец 416 5,0 % Огњанци*, Градманци*, Дивље*
Општина Росоман 409 9,9 % Росоман*, Крушевица**, Паликура*, Сирково*
Општина Липково 370 1,4 % Матејче
Општина Ђевђелија 367 1,6 % Ђевђелија
Општина Охрид 360 0,7 % Охрид
Општина Дојран 277 8,0 % Стари Дојран*, Нови Дојран*, Сретеново*, Црничани**
Општина Кавадарци 218 0,6 % Кавадарци, Рожден*
Општина Струмица 185 0,3 % Струмица
Општина Прилеп 172 0,2 % Прилеп
Општина Демир Капија 132 2,9 % Демир Капија, Корешница*
Општина Јегуновце 109 1,0 % Јегуновце

Међутим, представници Срба у Републици Македонији тврде да је број Срба знатно већи и да се креће од 100.000 па до 200.000.

Вероисповест Срба у Републици Македонији[уреди]

Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Дан Светог Саве у Републици Македонији[уреди]

Дан Светог Саве, 27. јануар, у Македонији је национални празник Срба утврђен законом, а централна свечаност одржава се у Скопљу.

2013. и 2014. Свечаној Академији присуствовали су премијери Србије и Македоније Ивица Дачић и Никола Груевски.[13][14]

Парламентарне политичке странке Срба у Републици Македонији[уреди]

Бивша парламентарна странка:

Клубови и удружења Срба у Републици Македонији[уреди]

Културно-информативни центри:

  • Српски културни центар - Скопље
  • Културно-информативни центар Срба у Македонији „Спона" - Скопље
  • Културно-просветни и информативни центар "Вук Караџић" – Кучевиште

Заједнице, друштва и удружења:

  • Централни савез српских организација у Македонији (ЦССОРМ)
  • Српска заједница у Македонији - Скопље
  • Национални савет Срба у Македонији (НССМ)
  • Удружење Срба и Македонаца КУД „БРАНКО ЧАЈКА" – ТЕТОВО
  • Удружење Срба у Македонији – Скопље
  • ЗАЈЕДНИЦА СРБА У МАКЕДОНИЈИ – МЕСНИ ОДБОР БИТОЉ
  • СРПСКО-МАКЕДОНСКО ДРУШТВО "СРМА" – БИТОЉ
  • СРПСКО ДРУШТВО "КОШТАНА" - ОХРИД
  • СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА У МАКЕДОНИЈИ "СВЕТИ САВА" - КУМАНОВО
  • КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА - КУМАНОВО
  • УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА - КУМАНОВО
  • УДРУЖЕЊЕ СРБА ЗА ЈЕДИНСТВО У МАКЕДОНИЈИ – КУМАНОВО
  • УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА СРПКИЊА У МАКЕДОНИЈИ - СКОПЉЕ
  • УДРУЖЕЊЕ „СРБИ И ПРИЈАТЕЉИ" – ТЕТОВО
  • УДРУЖЕЊЕ „СКОПСКА ЦРНА ГОРА" – КУЧЕВИШТЕ
  • УДРУЖЕЊЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ОБИЧАЈА И КУЛТУРЕ СРБА „СРБИ НА ОКУП" – КУЧЕВИШТЕ
  • УДРУЖЕЊЕ ЗА ЗАШТИТУ И ОЧУВАЊЕ СРПСКИХ СПОМЕНИКА У РМ – ВЕЛЕС
  • ТРАДИЦИОНАЛНА СРПСКА ЖЕНА - СКОПЉЕ
  • ФК „РЕЧИЦА" – РЕЧИЦА
  • УДРУЖЕЊЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ „СРМА"[15][16]

Српски споменици културе у Републици Македонији[уреди]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Књига 13.” (PDF) (на језику: македонском). стр. 34. Приступљено 10. 7. 2016. 
  2. СРБИ У МАКЕДОНИЈИ Погубне последице перфидне асимилације pecat.co.rs
  3. Срба у Македонији и до 200.000! vidovdan.org
  4. Станојевић (1929). стр. 156.
  5. Станојевић (1929). стр. 157.
  6. Спасојевић (1993). стр. 120.
  7. Стално становништво по народности, попис 1948. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  8. Стално становништво по народности, попис 1953. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  9. Становништво према националном саставу, попис 1961. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  10. Становништво према националном саставу, попис 1971. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  11. Становништво према националном саставу и типу насеља, попис 1981. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  12. Становништво према националној припадности, попис 1991. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  13. http://www.dijaspora.gov.rs/svetosavlje-u-makedoniji/
  14. http://www.srbi.org.mk/sr/srbia-makedonija/150-poruke-dobre-volje-na-svetosavskoj-akademiji-u-skoplju
  15. http://skopje.mfa.gov.rs/cir/dijasporatext.php?subaction=showfull&id=1347973824&ucat=115&template=MeniENG&
  16. http://www.mfa.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/dijaspora/klubovi-iz-dijaspore/101-dijaspora-klubovi/10655-makedonija-dis?lang=cyr

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]