Стеван Симић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стеван Симић
Пуно имеСтеван Симић
Датум рођења(1882-05-09)9. мај 1882.
Место рођењаКратово
  Османско царство
Датум смрти25. јун 1962.(1962-06-25) (80 год.)
Место смртиСкопље
  ФНРЈ

Стеван Симић (Кратово, 9. мај 1882Скопље, 25. јун 1962) је био српски географ, просветни и национални радник у Старој Србији и народни посланик у Краљевини Југославији.

Школовање[уреди]

Родио се у Кратову 1882. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Солуну и Цариграду. По завршеној гимназији био је учитељ у селу Тураљеву код Кратова. Одлази 1902. на студије у Београд где код дипломира 1906. код Јована Цвијића.

Члан четничкога покрета[уреди]

Веома брзо упознао се са оснивачима Српске одбране Милорадом Гођевцом, Јованом Атанацковићем и Васом Јовановићем. Постао је члан револуционарнога одбора. Од 1906. до 1912. био је наставник у српским гимназијама у Битољу, Пљевљима, Солуну и Скопљу. Био је активан члан српске четничке организације. За време Првог светског рата као полиглота служио је као преводилац при Британској команди.

Након Првога светскога рата[уреди]

После рата био је директор гимназија у Велесу, Охриду и Призрену, награђиван као управник најбољих школских установа у држави.[1] Због неслагња са партијским котеријама пнзионисан је 1929. након чега је изабран као народни посланик кратовског среза. По почетку Другог светског рата враћа се у Београд где остаје до краја рата. Након рата одбија да промени презиме и да се изјасни као Македонац због чега је трпео разне притиске. Аутор је више стручних расправа из области етнологије, историје и археологије. Умро је у Скопљу 1962. године. Његова заоставштина похрањена у архиву САНУ представља прворазредни извор за историју Срба у данашњој Македонији.[2]

Дела[уреди]

  • Историја кратовске области, Београд 1914.
  • Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998.

Извори[уреди]

  1. ^ Народна енциклопедија СХС 4, 1929, 133.
  2. ^ Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 2012, предговор Ј. Бајића, 9-25.