Тома Смиљанић-Брадина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тома Смиљанић-Брадина
Tomo Bradina.jpg
Тома Смиљанић-Брадина
Датум рођења (1888-06-13)13. јун 1888.
Место рођења Тресонче
 Османско царство
Датум смрти 10. мај 1969.(1969-05-10) (80 год.)
Место смрти Београд
 СФРЈ

Тома Смиљанић (Тресонче, 13. јун 1888Београд, 10. мај 1969), је био македонски и српски етнограф, филолог, песник, прозаиста, драмски аутор и публициста.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Тресончу 1888. године, у старом и чувеном "братству" - Брадиновци. Презиме-надимак Брадина је добио по свом прадеди Сарџу Караџи Брадини сеоском прваку из прве половине 19. века. Основну школу српску и бугарску је похађао у родном селу, а затим српску гимназију у Солуну 1906. године. Био је стипендиста Друштва Светог Саве. Радио је као учитељ у српским школама у селима Тресончу[1], Долном Мелничану и Галичнику (1906-1911). Године 1911. уписао је Филозофски факултет у Београду али му је студије прекинуо Први балкански рат. По избијању рата пријавио се у четнички одред Војводе Вука и са њиме прошао сва бојишта од Кумановске битке до Елбасана. Учествовао је у Првом светском рату и са војском прошао албанску голготу. После опоравка на Крфу је са осталим српским ђацима послат у Француску где завршава студије географије и историје у Клермон Ферану.

По завршетку рата и повратку у земљу предаје у тетовској гимназији о (1920/21) и гимназији у Скопљу (1921–1927), и у Трговачкој академији у истом граду. (1927–1931). Године 1930. поново одлази у Француску на одбрану докторске дисертације под насловом: „Наша стара племена Мијаци и Брсјаци у Јужној Србији“. Између 1931. и 1934. био је народни посланик Галичко-дебарског среза, а затим инспектор и начелник Просветног одељења Вардарске бановине. Учествује у Априлском рату 1941. након чега се повлачи у Србију где током окупације ради у Учитељској школи у Алексинцу.

Године 1946. отишао је у пензију и настанио се у Београду. До смрти 1969. године није престао да се бави научним радом који је почео још као учитељ. сарађивао је са бројним научним часописима као и са српском и македонском академијом наука. Поред антропогеографских истраживања бавио се и литерарним радом.[2]

Референце[уреди]

  1. "Политика", Београд 1929. године
  2. Д-р Блаже Ристовски, Македонското поетско дело на Томо Смилјаниќ-Брадина (1888–1969), „Современост“, XXIV, 4, 1974, 307–327;

Библиографија[уреди]

  • На планини и друге приповетке из Македоније, Скопље, 1924;
  • Стојна и друге приповетке из Македоније, Скопље, 1924;
  • Племенске особине Мијака, Београд 1924.
  • Седи краљ, Скопље, 1925;
  • Канонска визитација Река, Скопље, 1925;
  • Мијаци, Горна Река и Мавровско поље, Београд 1926.
  • Маћедонски печалбари. Драма у пет чинова с певањем, Прилеп, 1927);
  • Песмарица, Скопље, 1929;
  • Прилози за познавање сточарства на нашим високим планинама. Београд 1932.
  • Сточарство на Бистри, Стогову, Крчину и Кобару, Београд 1932.
  • Племе Брсјака, Београд 1932.
  • Краљ слободар – Краљ миротворац, Скопље, 1936;
  • Идеалисти (први чин драме), „Јужни преглед“, Скопље, 1937.

Извори[уреди]