Сихоте Алињ
Сихоте-Алињ | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Тордоки Јани[4][5][6][7] |
Ндм. висина | 2090 m |
Координате | 45° 20′ 00″ С; 136° 10′ 00″ И / 45.333333° С; 136.166667° И 45° 20′ 00″ С; 136° 10′ 00″ И / 45.333333° С; 136.166667° И |
Географија | |
Државе | Русија |
Сихоте Алињ Сихотэ-Алин | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Сихот-Алињски резерват биосфере |
Место | Хабаровска Покрајина, Приморска Покрајина, Русија |
Координате | 45° 19′ 59″ С; 136° 10′ 01″ И / 45.333° С; 136.167° И |
Критеријум | природна: х |
Референца | 766 |
Упис | 2001. (25. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/766 |
Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају[8][9][10] и Хабаровском крају,[11] у Русији, на удаљености од 900 km северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 m), Ко (2.003 m) у Хабаровском крају и Аник (1.933 m) у Приморском крају.
Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амурски леопард,[12][13][14][15][16] сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова.[17] Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.[18]
У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872—1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине
Географија
[уреди | уреди извор]Сихоте-Алињ је умерена зона, иако врсте типичне за северну тајгу (као што су ирваси и усурски мрки медвед) коегзистирају са амурским тигром, амурским леопардом и азијским црним медведом. Регион има врло мало вукова, због конкуренције са тигровима.[17] Најдуговечније дрво у региону је миленијумска јапанска тиса.[19]
Многе притоке реке Амур леже унутар опсега, укључујући Гур.[20]
Главна зона се може истражити само у друштву ренџера.
Историја
[уреди | уреди извор]Сматра се да је име манџурског порекла (манџурски alin, „планина”).
Током 1910-их и 1920-их, Сихоте-Алињ је опширно истраживао руски географ и природњак Владимир Арсењев (1872–1930), који је описао своје авантуре у неколико књига, посебно Дерсу Узала (1923), која је 1975. претворена у филм Акире Куросаве награђен Оскаром. У великој мери захваљујући његовом истраживању и залагању, велика уточишта за дивље животиње Сихоте-Алињ и Лазо успостављена су 1935. да би се очувао необични живи свет у региону.
Дана 12. фебруара 1947. у планинском ланцу догодила се једна од највећих киша метеорита у новијој историји. Метеорит Сихоте-Алињ експлодирао је у атмосфери док је падао, доносећи пљусак од много тона метала на елиптично подручје површине од око 1,3 km2 (0,50 sq mi). Метеорити су формирали кратере; највећи је био 26 m (85 ft) у пречнику.[21][22][23][24][25]
Унеско је 2001. године ставио „Централни Сихоте-Алињ“ на листу светске баштине, наводећи његову важност за „опстанак угрожених врста као што су Mergus squamatus, Ketupa blakistoni и амурски тигар“. Место светске баштине имало је укупну површину од 16.319 km2 (4.033.000 acres), од чега је копнена зона језгра Сихоте-Алињског заповедништва обухватала 3.985 km2 (985.000 acres).[26] У 2018. години, место светске баштине је проширено за 11.605 km2 (2.868.000 acres) укључивањем Националног парка Бикин[27] под називом „Долина реке Бикин“.[28]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rak, K. C.; Miquelle, D. G.; Pikunov, D. G. (1998). A survey of tigers and leopards and prey resources in the Paektusan area, North Korea, in winter 1998 (PDF) (Извештај). Архивирано из оригинала 5. 12. 2020. г. Приступљено 16. 6. 2012.
- ^ Goodrich, J.; Lynam, A.; Miquelle, D.; Wibisono, H.; Kawanishi, K.; Pattanavibool, A.; Htun, S.; Tempa, T.; Karki, J.; Jhala, Y.; Karanth, U. (2015). „Panthera tigris”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T15955A50659951.
- ^ Slaght, J. C., D. G. Miquelle, I. G. Nikolaev, J. M. Goodrich, E. N. Smirnov, K. Traylor-Holzer, S. Christie, T. Arjanova, J. L. D. Smith, Karanth, K. U. (2005) Chapter 6. Who's king of the beasts? Historical and recent body weights of wild and captive Amur tigers, with comparisons to other subspecies. Pages 25–35 in: Miquelle, D.G., Smirnov, E.N., Goodrich, J.M. (Eds.) Tigers in Sikhote-Alin Zapovednik: Ecology and Conservation. PSP, Vladivostok, Russia (in Russian)
- ^ Атлас Хабаровского края, ФГУП «Дальневосточное аэрогеодезическое предприятие» 2004 год
- ^ Малый атлас мира ISBN 5-85576-095-2
- ^ Сихотэ-Алинь (Sikhote-Alin) in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
- ^ Река Анюй Архивирано 2009-02-21 на сајту Wayback Machine
- ^ „Primorye | kray, Russia”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-12.
- ^ „приморский translations and declension”. en.openrussian.org. Приступљено 2020-09-12.
- ^ „край translations, 37 examples and declension”. en.openrussian.org. Приступљено 2020-09-12.
- ^ Khabarovsk Krai Territorial Branch of the Federal State Statistics Service. Численность населения Хабаровского края по муниципальным образованиям на 1 января 2018 года
- ^ Jackson, P.; Nowell, K. (2008). „Panthera pardus ssp. orientalis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2008: e.T15957A5333757. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ Qi, J.; Shi, Q.; Wang, G.; Li, Z.; Sun, Q.; Hua, Y.; Jiang, G. (2015). „Spatial distribution drivers of Amur leopard density in northeast China” (PDF). Biological Conservation. 191 (191): 258—265. doi:10.1016/j.biocon.2015.06.034. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 4. 2017. г. Приступљено 22. 4. 2017.
- ^ Vitkalova, Anna V.; Feng, Limin; Rybin, Alexander N.; Gerber, Brian D.; Miquelle, Dale G.; Wang, Tianming; Yang, Haitao; Shevtsova, Elena I.; Aramilev, Vladimir V.; Ge, Jianping (2018). „Transboundary cooperation improves endangered species monitoring and conservation actions: A case study of the global population of Amur leopards”. Conservation Letters. 11 (5): e12574. doi:10.1111/conl.12574 .
- ^ Hartzell, L. (2019). „Land of the Big Cats: China and Russia collaborate in comeback”. chinadialogue (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-13.
- ^ McLaughlin, D. (2021). „Russia's big cats claw back territory under Kremlin protection”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ а б „Tigers and Wolves in the Russian Far East: Competitive Exclusion, Functional Redundancy, and Conservation Implications”. savethetigerfund.org. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 9. 7. 2008.
- ^ „Сервер Правительства Хабаровского края - Туризм и отдых - Достопримечательности края - Туристические комплексы - Памятник природы „Сихотэ - Алинь". Центр реабилитации диких жи...”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Сервер Правительства Хабаровского края - Туризм и отдых - Достопримечательности края - Туристические комплексы - Памятник природы "Сихотэ - Алинь". Центр реабилитации диких животных "УТЕС"”. Архивирано из оригинала 2007-09-29. г. Приступљено 2007-09-29. Nature Monument "Sikhote - Alin". Center for Wildlife Rehabilitation "UTES"
- ^ Water of Russia - Гур
- ^ Norton, O. Richard (1998). Rocks From Space. Missoula, Montana: Mountain Press. стр. 103. ISBN 0878423028.
- ^ „Sikhote-Alin Meteorite”. meteoritemarket.com. Приступљено 4. 6. 2021.
- ^ Burns, Philip R. "Pib". „Meteorite Stamps and Coins”. Архивирано из оригинала 2000-01-21. г.
- ^ „Sikhote Alin”. Planetarium de Montreal. Архивирано из оригинала 2006-05-21. г.
- ^ Gallant, Roy (фебруар 1996). „Sikhote-Alin Revisited”. Meteorite Magazine. Arkansas Center for Space and Planetary Sciences, University of Arkansas. 2: 8. Bibcode:1996Met.....2....8G. Архивирано из оригинала 2010-06-12. г.
- ^ „Central Sikhote-Alin - Russian Federation”. United Nations Environment Programme
- ^ „Climate Data, Khabarovsk”. climate-data.org.
- ^ „Bikin River Valley”. UNESCO. Приступљено 3. 7. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Институт географии АН СССР (1969). Южная часть Дальнего Востока. Природные условия и естественные ресурсы СССР. Ред. Герасимов И. П. М.: «Наука».
- Ветренников В. В. (1976). Труды Сихотэ-Алинского заповедника. Геологическое строение Сихотэ-Алинского заповедника и центрального Сихотэ-Алиня (6 изд.).
- Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Maritime Province”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). стр. 724–725.
- „Climate Primorsky Krai: Temperature, climate graph, Climate table for Primorsky Krai - Climate-Data.org”. en.climate-data.org. Приступљено 2020-10-14.
- Chaussonnet, Valerie (1995). Native Cultures of Alaska and Siberia. ISBN 1-56098-661-1.. Arctic Studies Center. Washington, D.C. 112p.
- „November 10 - Bikin National Park”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.
- „Directive Creating Bikin National Park”. Ministry of Natural Resources of the Russian Federation. Приступљено 10. 1. 2016.
- „Bikin River Valley”. UNESCO. Приступљено 3. 7. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Sikhote-Alin as a World Heritage Site
- Централни Сихоте-Алињ наФонд за заштиту природне баштине
- Zhuravlev, Yu. N., ed. (2000) Стратегия сохранения биоразнообразия Сихотэ-Алиня = A Biodiversity Conservation Strategy for the Sikhote-Alin' Vladivostok: Russian Academy of Sciences, Far Eastern Branch
- Khabarovsk Krai Mountains - PeakVisor