Сихоте Алињ
Сихоте Алињ | |
---|---|
![]() | |
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Сихот-Алињски резерват биосфере |
Место | Русија |
Координате | 45° 19′ 59″ С; 136° 10′ 01″ И / 45.333° С; 136.167° И |
Критеријум | природна: х |
Референца | 766 |
Упис | 2001. (25. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/766 |
Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају и Хабаровском крају, у Русији, на удаљености од 900 km северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 m), Ко (2.003 m) у Хабаровском крају и Аник (1.933 m) у Приморском крају.
Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амурски леопард, сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова.[1] Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.[2]
У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872—1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Tigers and Wolves in the Russian Far East: Competitive Exclusion, Functional Redundancy, and Conservation Implications”. savethetigerfund.org. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2007. Приступљено 9. 7. 2008.
- ^ Сервер Правительства Хабаровского края - Туризм и отдых - Достопримечательности края - Туристические комплексы - Памятник природы „Сихотэ - Алинь". Центр реабилитации диких жи... Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007), Приступљено 25. 4. 2013.