Пређи на садржај

Сихоте Алињ

Координате: 45° 20′ 00″ С; 136° 10′ 00″ И / 45.333333° С; 136.166667° И / 45.333333; 136.166667
С Википедије, слободне енциклопедије
Сихоте-Алињ
Сихоте-Алињ су дом за сибирског тигра,[1][2] која је међу највећим мачкама на свету[3]
Географске карактеристике
Највиша тачкаТордоки Јани[4][5][6][7]
Ндм. висина2090 m
Координате45° 20′ 00″ С; 136° 10′ 00″ И / 45.333333° С; 136.166667° И / 45.333333; 136.166667 45° 20′ 00″ С; 136° 10′ 00″ И / 45.333333° С; 136.166667° И / 45.333333; 136.166667
Географија
ДржавеРусија
Сихоте Алињ
Сихотэ-Алин
Светска баштина Унеска
Званично имеСихот-Алињски резерват биосфере
МестоХабаровска Покрајина, Приморска Покрајина, Русија Уреди на Википодацима
Координате45° 19′ 59″ С; 136° 10′ 01″ И / 45.333° С; 136.167° И / 45.333; 136.167
Критеријумприродна: х
Референца766
Упис2001. (25. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/766

Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају[8][9][10] и Хабаровском крају,[11] у Русији, на удаљености од 900 km северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 m), Ко (2.003 m) у Хабаровском крају и Аник (1.933 m) у Приморском крају.

Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амурски леопард,[12][13][14][15][16] сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова.[17] Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.[18]

У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872—1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине

Географија

[уреди | уреди извор]

Сихоте-Алињ је умерена зона, иако врсте типичне за северну тајгу (као што су ирваси и усурски мрки медвед) коегзистирају са амурским тигром, амурским леопардом и азијским црним медведом. Регион има врло мало вукова, због конкуренције са тигровима.[17] Најдуговечније дрво у региону је миленијумска јапанска тиса.[19]

Многе притоке реке Амур леже унутар опсега, укључујући Гур.[20]

Главна зона се може истражити само у друштву ренџера.

Историја

[уреди | уреди извор]

Сматра се да је име манџурског порекла (манџурски alin, „планина”).

Током 1910-их и 1920-их, Сихоте-Алињ је опширно истраживао руски географ и природњак Владимир Арсењев (1872–1930), који је описао своје авантуре у неколико књига, посебно Дерсу Узала (1923), која је 1975. претворена у филм Акире Куросаве награђен Оскаром. У великој мери захваљујући његовом истраживању и залагању, велика уточишта за дивље животиње Сихоте-Алињ и Лазо успостављена су 1935. да би се очувао необични живи свет у региону.

Дана 12. фебруара 1947. у планинском ланцу догодила се једна од највећих киша метеорита у новијој историји. Метеорит Сихоте-Алињ експлодирао је у атмосфери док је падао, доносећи пљусак од много тона метала на елиптично подручје површине од око 1,3 km2 (0,50 sq mi). Метеорити су формирали кратере; највећи је био 26 m (85 ft) у пречнику.[21][22][23][24][25]

Унеско је 2001. године ставио „Централни Сихоте-Алињ“ на листу светске баштине, наводећи његову важност за „опстанак угрожених врста као што су Mergus squamatus, Ketupa blakistoni и амурски тигар“. Место светске баштине имало је укупну површину од 16.319 km2 (4.033.000 acres), од чега је копнена зона језгра Сихоте-Алињског заповедништва обухватала 3.985 km2 (985.000 acres).[26] У 2018. години, место светске баштине је проширено за 11.605 km2 (2.868.000 acres) укључивањем Националног парка Бикин[27] под називом „Долина реке Бикин“.[28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rak, K. C.; Miquelle, D. G.; Pikunov, D. G. (1998). A survey of tigers and leopards and prey resources in the Paektusan area, North Korea, in winter 1998 (PDF) (Извештај). Архивирано из оригинала 5. 12. 2020. г. Приступљено 16. 6. 2012. 
  2. ^ Goodrich, J.; Lynam, A.; Miquelle, D.; Wibisono, H.; Kawanishi, K.; Pattanavibool, A.; Htun, S.; Tempa, T.; Karki, J.; Jhala, Y.; Karanth, U. (2015). „Panthera tigris”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T15955A50659951. 
  3. ^ Slaght, J. C., D. G. Miquelle, I. G. Nikolaev, J. M. Goodrich, E. N. Smirnov, K. Traylor-Holzer, S. Christie, T. Arjanova, J. L. D. Smith, Karanth, K. U. (2005) Chapter 6. Who's king of the beasts? Historical and recent body weights of wild and captive Amur tigers, with comparisons to other subspecies. Pages 25–35 in: Miquelle, D.G., Smirnov, E.N., Goodrich, J.M. (Eds.) Tigers in Sikhote-Alin Zapovednik: Ecology and Conservation. PSP, Vladivostok, Russia (in Russian)
  4. ^ Атлас Хабаровского края, ФГУП «Дальневосточное аэрогеодезическое предприятие» 2004 год
  5. ^ Малый атлас мира ISBN 5-85576-095-2
  6. ^ Сихотэ-Алинь (Sikhote-Alin) in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
  7. ^ Река Анюй Архивирано 2009-02-21 на сајту Wayback Machine
  8. ^ „Primorye | kray, Russia”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-12. 
  9. ^ „приморский translations and declension”. en.openrussian.org. Приступљено 2020-09-12. 
  10. ^ „край translations, 37 examples and declension”. en.openrussian.org. Приступљено 2020-09-12. 
  11. ^ Khabarovsk Krai Territorial Branch of the Federal State Statistics Service. Численность населения Хабаровского края по муниципальным образованиям на 1 января 2018 года
  12. ^ Jackson, P.; Nowell, K. (2008). „Panthera pardus ssp. orientalis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2008: e.T15957A5333757. Приступљено 20. 1. 2022. 
  13. ^ Qi, J.; Shi, Q.; Wang, G.; Li, Z.; Sun, Q.; Hua, Y.; Jiang, G. (2015). „Spatial distribution drivers of Amur leopard density in northeast China” (PDF). Biological Conservation. 191 (191): 258—265. doi:10.1016/j.biocon.2015.06.034. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 4. 2017. г. Приступљено 22. 4. 2017. 
  14. ^ Vitkalova, Anna V.; Feng, Limin; Rybin, Alexander N.; Gerber, Brian D.; Miquelle, Dale G.; Wang, Tianming; Yang, Haitao; Shevtsova, Elena I.; Aramilev, Vladimir V.; Ge, Jianping (2018). „Transboundary cooperation improves endangered species monitoring and conservation actions: A case study of the global population of Amur leopards”. Conservation Letters. 11 (5): e12574. doi:10.1111/conl.12574 Слободан приступ. 
  15. ^ Hartzell, L. (2019). „Land of the Big Cats: China and Russia collaborate in comeback”. chinadialogue (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-13. 
  16. ^ McLaughlin, D. (2021). „Russia's big cats claw back territory under Kremlin protection”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19. 
  17. ^ а б „Tigers and Wolves in the Russian Far East: Competitive Exclusion, Functional Redundancy, and Conservation Implications”. savethetigerfund.org. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 9. 7. 2008. 
  18. ^ „Сервер Правительства Хабаровского края - Туризм и отдых - Достопримечательности края - Туристические комплексы - Памятник природы „Сихотэ - Алинь". Центр реабилитации диких жи...”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  19. ^ „Сервер Правительства Хабаровского края - Туризм и отдых - Достопримечательности края - Туристические комплексы - Памятник природы "Сихотэ - Алинь". Центр реабилитации диких животных "УТЕС"”. Архивирано из оригинала 2007-09-29. г. Приступљено 2007-09-29.  Nature Monument "Sikhote - Alin". Center for Wildlife Rehabilitation "UTES"
  20. ^ Water of Russia - Гур
  21. ^ Norton, O. Richard (1998). Rocks From Space. Missoula, Montana: Mountain Press. стр. 103. ISBN 0878423028. 
  22. ^ „Sikhote-Alin Meteorite”. meteoritemarket.com. Приступљено 4. 6. 2021. 
  23. ^ Burns, Philip R. "Pib". „Meteorite Stamps and Coins”. Архивирано из оригинала 2000-01-21. г. 
  24. ^ „Sikhote Alin”. Planetarium de Montreal. Архивирано из оригинала 2006-05-21. г. 
  25. ^ Gallant, Roy (фебруар 1996). „Sikhote-Alin Revisited”. Meteorite Magazine. Arkansas Center for Space and Planetary Sciences, University of Arkansas. 2: 8. Bibcode:1996Met.....2....8G. Архивирано из оригинала 2010-06-12. г. 
  26. ^ „Central Sikhote-Alin - Russian Federation”.  United Nations Environment Programme
  27. ^ „Climate Data, Khabarovsk”. climate-data.org. 
  28. ^ „Bikin River Valley”. UNESCO. Приступљено 3. 7. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сихоте_Алињ&oldid=29753038”