Сихоте Алињ

С Википедије, слободне енциклопедије
Сихоте Алињ
Rock in Sikhote-Alin.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеСихот-Алињски резерват биосфере
МестоРусија Уреди на Википодацима
Координате45° 19′ 59″ С; 136° 10′ 01″ И / 45.333° С; 136.167° И / 45.333; 136.167
Критеријумприродна: х
Референца766
Упис2001. (25. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/766

Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају и Хабаровском крају, у Русији, на удаљености од 900 km северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 m), Ко (2.003 m) у Хабаровском крају и Аник (1.933 m) у Приморском крају.

Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амурски леопард, сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова.[1] Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.[2]

У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872—1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]