Федерација
| Део серије о политици | ||||||||||
| Основни облици владавине | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Структура моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Извор моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Идеологија моћи | ||||||||||
|
||||||||||
 Политика | ||||||||||
Федерација или савезна држава[1] облик је државног уређења и односи се на такву структуру државе где више држава пристаје да део свог суверенитета пренесе на нову државну творевину. Свака од тих држава чланица има неки облик самоуправе, али постоји центар који има део, али најзначајнијих функција државе.[2] Сједињене Америчке Државе су пример федерације. Иако свака од 50 држава има своју самоуправу (на пример бира гувернера), Вашингтон има највећу моћ (из њега се управља остатком државе). Има много примера федерација у свету и неке од њих су: Сједињене Америчке Државе, Русија, Мексико, Аустралија, Швајцарска и друге. Босна и Херцеговина је у јединственој позицији у свету, наиме, то је једина држава која у својој структури има републику и федерацију (свака са својом посебном администрацијом), али и владу на државном нивоу.
Држава у којој не постоји подела на територијалне јединице се зове унитарна држава, док облик уређења где државе чланице имају слабе везе јесте конфедерација.
Федерације и други облици државе
[уреди | уреди извор]
_-_en_-_colored.svg)
_-_de_-_colored.svg)
Федерације
[уреди | уреди извор]Компоненте државе су у извесном смислу суверене, утолико што су за њих резервисана одређена овлашћења која не може да врши централна влада. Међутим, федерација је више од пуког лабавог савеза независних држава. Државе које су састављене у федерацији обично немају никаква овлашћења у погледу спољне политике и стога немају независан статус према међународном праву. Међутим, Немачке државе имају ту моћ,[3] која почиње да се примењује на европском нивоу.
Конфедерација
[уреди | уреди извор]
Конфедерација је, у модерном политичком смислу, обично ограничена на трајну унију суверених држава ради заједничког деловања у односу на друге државе.[4] Најближи ентитет на свету конфедерацији у овом тренутку је Европска унија. Иако је реч конфедерација званично коришћена када је канадски федерални систем успостављен 1867. године, термин се односи само на процес, а не на државу која је настала пошто канадске провинције нису суверене и не тврде да јесу. У случају Швајцарске, док је земља још увек званично позната као Швајцарска Конфедерација, ово је сада погрешан назив пошто су швајцарски кантони изгубили свој суверени статус 1848. године.[5]
У Белгији је, међутим, у току супротан покрет.[6] Белгија је основана као централизована држава, по француском моделу, али је постепено реформисана у савезну државу узастопним уставним реформама током 1970-их. Штавише, иако се номинално назива федералном државом, структура земље већ има низ конфедеративних особина. Тренутно постоји растући покрет за трансформацију постојеће савезне државе у лабавију конфедерацију са две или три конститутивне државе и/или два посебна региона.[7]
Поређење са другим системима аутономије
[уреди | уреди извор]Федераси
[уреди | уреди извор]Федераси[8] је унитарна држава која укључује једну или више самоуправних аутономних области, при чему једна или више конститутивних јединица уживају знатно више независности од већине других јединица. Од федерације се разликује по томе што је уставна структура државе и даље унитарна, али укључује федералистичке принципе. Неке федерасије, посебно Оландска, основане су међународним уговорима.
Деволуција
[уреди | уреди извор]Федерација се разликује од децентрализованих држава, као што су Индонезија и Уједињено Краљевство, јер, у децентрализованој држави, централна влада може опозвати независност подјединица (Шкотски парламент, Сенед и Скупштина Северне Ирске у случају УК ) без промене устава. У неким случајевима, као што су аутономне заједнице Шпаније, деволуција је довела до федерације само по имену, или „федерације без федерализма“.[9]
Де факто федерације
[уреди | уреди извор]Разлика између федерације и унитарне државе често је прилично двосмислена. Унитарна држава по структури може веома личити на федерацију и, иако централна влада може имати теоријско право да укине аутономију самоуправног региона, може јој бити политички тешко да то учини у пракси. Самоуправни региони неких унитарних држава такође често уживају већу аутономију од региона неких федерација. Из ових разлога, понекад се тврди да су неке модерне унитарне државе де факто федерације.[10]
Де факто федерације или квази-федерације се често називају „регионалним државама“.
Шпанија
[уреди | уреди извор]
Шпанија се предлаже као једна могућа де факто федерација[11] јер даје више самоуправе својим аутономним заједницама[12][13] него што су задржали конститутивни ентитети већине федерација.[14] Да шпански парламент укине аутономију региона као што су Галиција, Каталонија или Баскија било би политички скоро немогуће, иако то законски ништа не спречава. Шпански парламент је, међутим, суспендовао аутономију Каталоније као одговор на Каталонску декларацију о независности, уочи каталонских избора 2017. године.[15] Поред тога, неке аутономије као што су Навара или Баскија имају пуну контролу над опорезивањем и потрошњом, преносећи плаћање централној влади за заједничке услуге (војска, спољни односи, макроекономска политика). На пример, научник Енрике Гилен Лопез расправља о „федералној природи шпанске владе (тренд који готово нико не пориче).“[16] Свака аутономна заједница је регулисана Статутом аутономије (Estatuto de Autonomía) према Шпанском уставу из 1978. године.
Јужна Африка
[уреди | уреди извор]
Иако Јужна Африка има неке елементе федералног система, као што је додела одређених овлашћења провинцијама, она је ипак уставно и функционално унитарна држава.[17]
Европска унија
[уреди | уреди извор]Европска унија (ЕУ) је sui generis политичка унија или конфедерација (сакуп друштава или асоцијација две или више држава у једну државу).[18] Роберт Шуман, иницијатор система Европске заједнице, написао је да се транснационална заједница попут оснивања Европске заједнице за угаљ и челик налази на пола пута између асоцијације држава у којој су задржале потпуну независност и федерације која води ка фузији држава у супердржаву.[19] Очеви оснивачи Европске уније написали су Европску декларацију (Повеља Заједнице) у време потписивања Париског уговора 18. априла 1951. у којој су рекли да Европа треба да буде организована на транснационалној основи. Они су предвидели структуру сасвим другачију од федерације која се зове Европска политичка заједница.
ЕУ је структура од три стуба првобитне наднационалне Европске економске заједнице и споразума о неширењу нуклеарног оружја, Еуратом, плус два углавном међувладина стуба која се баве спољним пословима и правосуђем и унутрашњим пословима. ЕУ стога није де јуре федерација, иако неки академски посматрачи закључују да након 50 година институционалне еволуције од Римских уговора она то постаје.[20] Европска унија поседује атрибуте федералне државе. Међутим, њена централна влада је далеко слабија од владе већине федерација, а поједине чланице су суверене државе према међународном праву, тако да се обично карактерише као облик наднационалне уније без преседана. ЕУ има одговорност за важне области као што су трговина, монетарна унија, пољопривреда, рибарство.
Потписивањем овог Уговора, Стране учеснице доказују своју одлучност да створе прву наднационалну институцију и да тиме постављају праве темеље уређене Европе. Ова Европа остаје отворена за све нације. Дубоко се надамо да ће нам се и друге нације придружити у нашем заједничком подухвату.
— Европска декларација, коју су потписали Конрад Аденауер (Западна Немачка), Пол ван Зеланд, Џозеф Мерис (Белгија), Роберт Шуман (Француска), гроф Сфорца (Италија), Џозеф Бех (Луксембург) и Дирк Стикер, Ј. Р. М. ван ден Бринк (Холандија).[21]
Европа је зацртала свој бренд уставног федерализма.
— Европски конституционализам изван државе. Уредио Marlene Wind (Cambridge Univ. Press, 2003) page 23, Џосеф Х. Х. Вејлер
Они којима је непријатно да користе реч „Ф” у контексту ЕУ, требало би слободно да га називају квазифедералним системом или системом налик на федерални. Ипак, за потребе ове анализе, ЕУ има неопходне атрибуте федералног система. Запањујуће је да, док се многи научници ЕУ и даље опиру да је анализирају као федерацију, већина савремених студената федерализма на ЕУ гледа као на федерални систем. (Види, на пример, Bednar, Filippov et al., McKay, Kelemen, Defigueido and Weingast)Р. Даниел Келемен
Изнијансиранији став дао је немачки уставни суд.[22] Овде је ЕУ дефинисана као „асоцијација суверених националних држава (Staatenverbund)'.[23] Са овим ставом, Европска унија више личи на конфедерацију.
Народна Република Кина
[уреди | уреди извор]Уставом, власт која се даје посебним административним областима Народне Републике даје Централна народна влада, одлуком Народног конгреса. Међутим, било је извесних углавном неформалних давања овлаштења провинцијама, за управљање економским пословима и спровођење националне политике, што је резултирало системом који су неки назвали федерализмом „са кинеским карактеристикама“.[24]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Šta znači Federacija”. staznaci.com. Приступљено 18. 5. 2020.
- ^ „federacija | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 18. 5. 2020.
- ^ Leonardy, U. (1992). „Federation and Länder in German foreign relations: Power‐sharing in treaty‐making and European affairs”. German Politics. 1 (3): 119—135. doi:10.1080/09644009208404305.
- ^ „confederation”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ CH: Confoederatio Helvetica - Switzerland - Information Архивирано 30 март 2015 на сајту Wayback Machine. Swissworld.org. Retrieved on 2013-07-12.
- ^ One of the most important recent books about the Belgian institutions, written by one of the leading French-speaking jurists concludes: Vers le confédéralisme (Toward a Confederation). See: Charles-Etienne Lagasse, Les Nouvelles institutions politiques de la Belgique et de l'Europe, Erasme, Namur 2003, p. 603 ISBN 2-87127-783-4
- ^ У Фландрији је заступљенија идеја о систему 2+2 где би Фландрија и Валонија биле савезне државе а Брисел и германофони регион посебне аутономне покрајине. У Валонији је више заступљена идеја о три савезне државе: Фландрији, Валонији и Бриселу.
- ^ Some dictionaries, such as the Webster's Encyclopedic Unabridged Dictionary of the English Language (1989 ed.), state that federacy is synonymous with confederacy ("by aphesis"). In French, the English words federacy, confederacy, and confederation are all translated by "confédération".
- ^ The Federal Option and Constitutional Management of Diversity in Spain Xavier Arbós Marín, page 375; included in 'The Ways of Federalism in Western Countries and the Horizons of Territorial Autonomy in Spain' (volume 2), edited by Alberto López-Eguren and Leire Escajedo San Epifanio; edited by Springer ISBN 978-3-642-27717-7(eBook)
- ^ Sahadzic, Maja. „Federal Theory on Constitutional Asymmetries: revisited” (PDF). Queen Mary Law Journal: 135—147. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2019. г. Приступљено 29. 07. 2022.
- ^ „Is Spain a federation?”. Eupedia.com. 8—25. 5. 2010.
- ^ Mallet, Victor (18. 8. 2010). „Flimsier footings”. Financial Times. Приступљено 25. 8. 2010.
- ^ „A survey of Spain: How much is enough?”. The Economist. 6. 11. 2008. Приступљено 25. 8. 2010.
- ^ Moreno, Luis. „Federalization in multinational Spain” (PDF). Unidad de Políticas Comparadas (CSIC). Working Paper 07-04. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 09. 2021. г. Приступљено 29. 07. 2022.
- ^ „Rajoy cesa al Govern, disuelve el Parlament y convoca elecciones para el 21 de diciembre”. eldiario.es. 27. 10. 2017. Приступљено 10. 8. 2018.
- ^ Enrique Guillén López Архивирано 11 октобар 2009 на сајту Wayback Machine, Judicial Review In Spain: The Constitutional Court, 41 Loyola of Los Angeles Law Review 541, 544 (2008).
- ^ Wright, Jonathan Haydn Faure (31. 3. 2014). „The type of government in the Republic of South Africa - Examining the presence of federal and unitary state elements in the republic”. www.researchgate.net. Приступљено 8. 11. 2016. „After careful research and analysis of various sources and the constitution, it can be confirmed that the government system in the Republic of South Africa is a unitary system. Observance of the government in action, as well as analysis of the constitution, has contributed to this confirmation. Despite the delocalization enjoyed within the republic, the federal principle is not evident enough and it failed Wheare’s very simple federal test right in the beginning”
- ^ "Federalist Paper No. 9", p. 70 Alexander Hamilton
- ^ La Communaute du Charbon et de l'Acier, p7 Paul Reuter with a preface by Robert Schuman. Paris 1953.
- ^ Josselin, J. M.; Marciano, A. (2006). „How the court made a federation of the EU”. The Review of International Organizations. 2: 59—75. S2CID 153687230. doi:10.1007/s11558-006-9001-y.
- ^ Schuman or Monnet? The real Architect of Europe. p 129. Bron 2004
- ^ „Federal Constitutional Court Press Release No. 72/2009 of 30 June 2009. Judgment of 30 June 2009: Act Approving the Treaty of Lisbon compatible with the Basic Law; accompanying law unconstitutional to the extent that legislative bodies have not been accorded sufficient rights of participation”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2012. „Due to this structural democratic deficit, which cannot be resolved in an association of sovereign national states (Staatenverbund), further steps of integration that go beyond the status quo may undermine neither the States' political power of action nor the principle of conferral. The peoples of the Member States are the holders of the constituent power. The Basic Law does not permit the special bodies of the legislative, executive and judicial power to dispose of the essential elements of the constitution, i.e. of the constitutional identity (Article 23.1 sentence 3, Article 79.3 GG). The constitutional identity is an inalienable element of the democratic self-determination of a people.”
The original German uses the word Staatenverbund, which they translate as "association of sovereign states", rather than the word Staatenbund (confederation of states) or Bundesstaat (federal state). - ^ BVerfG, 2 BvE 2/08 vom 30.6.2009, Absatz-Nr. (1–421)
- ^ Economic Warlords by Gregory H. Fuller
Литература
[уреди | уреди извор]- Edwards, Ronald A. (2009). „Federalism and the Balance of Power: China's Han and Tang Dynasties and the Roman Empire”. Pacific Economic Review. 14 (1): 1—21. S2CID 154400404. doi:10.1111/j.1468-0106.2009.00430.x.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
„Federal Government”. New International Encyclopedia. 1905.- Democracy and Its Limits in Greater China
