Donald Knut

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Donald Knuth)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Donald Knut
KnuthAtOpenContentAlliance.jpg
Knut na Open Content Alliance prijemu, 25. oktobra 2005.
Датум рођења 10. januar 1938.
Место рођења Milvoki
SAD
Поље matematika, informatika
Институција Univerzitet Stanford
Познат по analiza algoritama, programski jezici, digitalna tipografija
Награде
Веб-сајт www-cs-faculty.stanford.edu/~knuth

Donald Ervin Knut (engl. Donald Ervin Knuth; Milvoki, 10. januar 1938) je jedan od najpoznatijih informatičara programera i penzionisani profesor na univerzitetu Stanford. Često je nazivan „ocem algoritama“ jer je doprineo razvoju i sistematizaciji matematičke tehnike za analizu složenih računarskih algoritama.

Pored velikog doprinosa u nekoliko grana informatike i računarstva, Knut je, možda, najpoznatiji kao tvorac TeX-a, računarskog sistema za slog i prelom teksta, kao i METAFONT-a, jezika za definisanje fonta i sistema za kompajliranje. Knut je takođe tvorac WEB/CWEB računarskog sistema za programiranje čiji je cilj da olakša programiranje. Takođe je stvorio i MMIX — računarski set instrukcija i asembler kojim je ilustrovao primere u svom delu Umetnost računarskog programiranja (engl. The Art of Computer Programming).

Život i rad[уреди]

Donald Ervin Knut rođen je 10. januara 1938. godine u Milvokiju. Roditelji su mu bili Ervin Henri Knut i Luisi Meri Bohning. Ervin je bio učitelj i upravo on je kod Donalda razvio ljubav prema školi, muzici i matematici.

U srednjoj školi raste Donaldovo interesovanje za muziku te je u jednom trenutku bio odlučio da nakon diplomiranja studira muziku (svirao je saksofon, a kasnije i trubu), ali se na kraju posvetio prirodnim naukama. Prvi „naučni“ članak, pod nazivom Potrzebie System of Weights and Measures objavio je u školskom magazinu. U njemu je definisao osnovnu jedinicu dužine kao debljinu magazina Mad broj 26, a osnovnu jedinicu sile nazvao je whatmeworry po frazi maskote tog magazina: „Šta? Ja zabrinut?“ (engl. What? Me worry?). „Mad“ magazin je otkupio članak i objavio ga juna 1957. godine.

Knutov prvi matematički članak se odnosio na srednjoškolsko takmičenje koje se zvalo „Potraga za talentima“ (1955). Knutov članak o računarskoj složenosti pesama je štampan više puta u računarskim časopisima.

Kada mu je ponuđena stpendija za studiranje fizike na Institutu tehnologije u Klivlendu prihvatio ju je, ali se vremenom udaljio od fizike i posvetio matematici. Diplomirao je u jesen 1960. godine. Nakon tog je upisao Kalifornijski tehnološki institut, a juna 1963. godine je nagrađen za rad u polju matematike. Iako je još uvek bio student, 1962. godine se zaposlio u izdavačkoj kući „Adison-Vesli“. U svom radu Knut je kombinovao znanje iz matematike i informatike pa je, na primer, izračunao Ojlerovu konstantu na 1.271 decimalu i svoje rešenje objavio 1962. godine. Iste godine je objavio rad vezan za računanje polinoma. Knut se oženio sa Nensi Džil Karter 24. juna 1961. godine sa kojom ima dvoje dece: Džona Martina Knuta i Dženifer Sijeru Knut.

Nakon što je 1963. godine doktorirao, Knut je postao docent na Tehnološkom institutu u Kaliforniji na odseku za matematiku, a 1966. godine je unapređen u zvanje redovnog profesora i postao je stalni član Instituta. Od 1964. do 1967. godine radio je kao redaktor za programske jezike u Asocijaciji za računarske mašine (engl. Association for Computing Machiney). Do 1966. godine njegov rad na kompilatorima (programima za prevođenje) je dostigao 3.000 napisanih strana te su Adison i Vesli zajedno sa Knutom rešili da započnu rad na seriji knjiga koje bi obuhvatile i razne druge stvari vezane za računare, a ne samo kompilatore.

Knjiga „Umetnost računarskog programiranja — prvi deo: Osnovni algoritmi“ (engl. The Art of Computer Programming—Volume 1: Fundamental Algorithms) objavljena je 1968. godine. Drugi deo: „Seminumerički algoritmi“ (engl. Volume 2: Seminumerical Algorithms) objavljen je sledeće godine, a treći deo: „Sortiranje i pretraga“ (engl. Volume 3: Sorting and Searching) 1973. godine. Knutov cilj je bio da sakupi i sumira ono što je poznato o računarskim metodama i pokaže koliko je duboka veza između matematike i informatike.

Od 1968. godine Knut počinje da radi kao profesor informatike i računarstva na univerzitetu Stanford. Knut je dao veliki doprinos matematici i informatici. Svakako treba pomenuti Knut-Bendiks algoritam, jedan od osnovnih računarskih algoritama sa algebarskom strukturom, posebno sa grupama i polugrupama. Ovaj algoritam je objavio zajedno sa svojim studentom Piterom Bendiksom 1970. godine.

Drugo značajno Knutovo delo je izum TeX-a, jezika za računarsko slaganje matematičkih i naučnih tekstova. TeX je promenio tehnologiju digitalne obrade matematičkih i naučnih tekstova jer pruža izuzetan kvalitet sloga i preloma matematičke notacije, kao i običnog teksta. TeX ne samo da je pomogao u objavljivanju i pisanju članaka već je omogućio i bolju komunikaciju među naučnicima i matematičarima.

Treba pomenuti i druga Knutova dela: programski jezici, razvoj LR(k) raščlanjivanja, Knut-Moris-Prat algoritam za sravnjivanje niza karaktera itd.

Malo je poznato da je Knut predložio naziv „Bekus-Naurova forma“, da je napisao jedan od najsloženijih kompilatora za programski jezik algol u 22. godini i da je prvu knjigu, Umetnost računarskog programiranja, objavio u svojoj 28. godini.

Nagrade i priznanja[уреди]

Za značajan i veliki doprinos informatici i matematici Knut je dobio veliki broj nagrada, diploma i odlikovanja:

Zaostavština[уреди]

Knut se danas smatra legendarnom ličnošću u oblasti informatike. Njegove tri knjige o računarskom programiranju imale su značajnu ulogu u definisanju informatike kao složene i bitne naučne discipline. Trenutno radi na zaokruživanju serije knjiga Umetnost računarskog programiranja, koju smatra svojim životnim delom. Takođe je docent na Oksfordskom univerzitetu.

Nagrada „Donald Knut“ (engl. The Donald E. Knuth Prize) je nazvana upravo po njemu, a od 1996. godine se dodeljuje jednom godišnje i iznosi 5.000 dolara. Nagradu dodeljuju Association for Computing Machinery's Special Interest Group on Algorithms and Computing Theory (ACM SIGACT) i Institute of Electrical and Electronics Engineers's Technical Committee on the Mathematical Foundations of Computing (IEEE).

Galerija[уреди]

Publikacije[уреди]

Kratka lista njegovih publikacija uključuje:[3]

The Art of Computer Programming:

  1. ——— (1997). „The Art of Computer Programming”. 1: Fundamental Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 0-201-89683-4. 
  2. ——— (1997). „The Art of Computer Programming”. 2: Seminumerical Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 0-201-89684-2. 
  3. ——— (1998). „The Art of Computer Programming”. 3: Sorting and Searching (2nd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 0-201-89685-0. 
  4. ——— (2011). „The Art of Computer Programming”. 4A: Combinatorial Algorithms. Addison-Wesley Professional. ISBN 0-201-03804-8. 
  5. ——— (2005). „MMIX—A RISC Computer for the New Millennium”. 1, Fascicle 1. ISBN 0-201-85392-2. 
  6. ——— (2008). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 0: Introduction to Combinatorial Algorithms and Boolean Functions. ISBN 0-321-53496-4. 
  7. ——— (2009). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 1: Bitwise Tricks & Techniques; Binary Decision Diagrams. ISBN 0-321-58050-8. 
  8. ——— (2005). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 2: Generating All Tuples and Permutations. ISBN 0-201-85393-0. 
  9. ——— (2005). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 3: Generating All Combinations and Partitions. ISBN 0-201-85394-9. 
  10. ——— (2006). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 4: Generating All Trees—History of Combinatorial Generation. ISBN 0-321-33570-8. 
  11. ——— (2018). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 5: Mathematical Preliminaries Redux; Backtracking; Dancing Links. ISBN 0-13-467179-1. 
  12. ——— (2015). „The Art of Computer Programming”. 4, Fascicle 6: Satisfiability. ISBN 0-13-439760-6. 

Computers and Typesetting (all books are hardcover unless otherwise noted):

  1. ——— (1984). Computers & Typesetting. A, The TeXbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13447-0. , x+483pp.
  2. ——— (1984). Computers & Typesetting. A, The TeXbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13448-9.  (softcover).
  3. ——— (1986). Computers & Typesetting. B, TeX: The Program. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13437-3. , xviii+600pp.
  4. ——— (1986). Computers & Typesetting. C, The METAFONTbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13445-4. , xii+361pp.
  5. ——— (1986). Computers & Typesetting. C, The METAFONTbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13444-6.  (softcover).
  6. ——— (1986). Computers & Typesetting. D, METAFONT: The Program. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13438-1. , xviii+566pp.
  7. ——— (1986). Computers & Typesetting. E, Computer Modern Typefaces. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-13446-2. , xvi+588pp.
  8. ——— (2000). Computers & Typesetting. A-E Boxed Set. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 0-201-73416-8. 

Knjige od prikupljenih radova:

  1. ——— (1992). „Literate Programming”. Lecture Notes (27). Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 0-937073-80-6. [4]
  2. ——— (1996). „Selected Papers on Computer Science”. Lecture Notes (59). Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 1-881526-91-7. [5]
  3. ——— (1999). „Digital Typography”. Lecture Notes (78). Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 1-57586-010-4. [6]
  4. ——— (2000). „Selected Papers on Analysis of Algorithms”. Lecture Notes (102). Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 1-57586-212-3. [7]
  5. ——— (2003). „Selected Papers on Computer Languages” (cloth)|format= захтева |url= (помоћ). Lecture Notes (139). Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 1-57586-381-2. , ISBN 1-57586-382-0 (paperback)[8]
  6. ——— (2003). „Selected Papers on Discrete Mathematics” (cloth)|format= захтева |url= (помоћ). Lecture Notes (106). Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 1-57586-249-2. , ISBN 1-57586-248-4 (paperback)[9]
  7. Donald E. Knuth, Selected Papers on Design of Algorithms (Stanford, California: Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes, no. 191). 2010. ISBN 1-57586-583-1. (cloth), ISBN 1-57586-582-3 (paperback)[10]
  8. Donald E. Knuth, Selected Papers on Fun and Games (Stanford, California: Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes, no. 192). 2011. ISBN 978-1-57586-585-0. (cloth), ISBN 978-1-57586-584-3 (paperback)[11]
  9. Donald E. Knuth, Companion to the Papers of Donald Knuth (Stanford, California: Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes, no. 202). 2011. ISBN 978-1-57586-635-2. (cloth), ISBN 978-1-57586-634-5 (paperback)[12]

Druge knjige:

  1. Graham, Ronald L.; Knuth, Donald E.; Patashnik, Oren (1994). „Concrete mathematics: A foundation for computer science” (Second изд.). Reading, MA: Addison-Wesley. MR 1397498. ISBN 0-201-55802-5.  xiv+657 pp.
  2. Knuth, Donald Ervin (1974). „Surreal numbers: how two ex-students turned on to pure mathematics and found total happiness: a mathematical novelette”. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-03812-5. [13]
  3. Donald E. Knuth, The Stanford GraphBase: A Platform for Combinatorial Computing (New York, ACM Press) 1993. second paperback printing. 2009. ISBN 0-321-60632-9.
  4. Donald E. Knuth, 3:16 Bible Texts Illuminated (Madison, Wisconsin: A-R Editions). 1990. ISBN 0-89579-252-4.
  5. Donald E. Knuth, Things a Computer Scientist Rarely Talks About (Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes no 136). 2001. ISBN 1-57586-326-X.
  6. Donald E. Knuth, MMIXware: A RISC Computer for the Third Millennium (Heidelberg: Springer-Verlag— Lecture Notes in Computer Science, no. 1750), 1999. viii+550pp. ISBN 978-3-540-66938-8.
  • Donald E. Knuth and Silvio Levy, The CWEB System of Structured Documentation (Reading, Massachusetts: Addison-Wesley), 1993. iv+227pp. Шаблон:Pageyear= Third printing 2001 with hypertext support, ii + 237 pp.
  1. Donald E. Knuth, Tracy L. Larrabee, and Paul M. Roberts, Mathematical Writing (Washington, D.C.: Mathematical Association of America), 1989. ii+115pp
  2. Daniel H. Greene and Donald E. Knuth, Mathematics for the Analysis of Algorithms (Boston: Birkhäuser), 1990. viii+132pp.
  3. Donald E. Knuth, Mariages Stables: et leurs relations avec d'autres problèmes combinatoires (Montréal: Les Presses de l'Université de Montréal), 1976. 106pp.
  4. Donald E. Knuth, Axioms and Hulls (Heidelberg: Springer-Verlag—Lecture Notes in Computer Science, no. 606), 1992. ix+109pp. ISBN 3-540-55611-7.

Vidi još[уреди]

Referene[уреди]

  1. ^ „Donald Knuth: 1998 Fellow”. Computer History Museum. 2015. Приступљено 12. 3. 2018. 
  2. ^ „Professor Donald Knuth ForMemRS”. London: Royal Society. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2015. 
  3. ^ Knuth, Donald Ervin. „Books”. Home page (list). 
  4. ^ Knuth, Donald Ervin. „Literate Programming”. Home page. 
  5. ^ Knuth, Donald Ervin. „Selected Papers on Computer Science”. Home page. 
  6. ^ Knuth, Donald Ervin. „Digital Typography”. Home page. 
  7. ^ Knuth, Donald Ervin. „Selected Papers on Analysis of Algorithms”. Home page. 
  8. ^ Knuth, Donald Ervin. „Selected Papers on Computer Languages”. Home page. 
  9. ^ Knuth, Donald Ervin. „Selected Papers on Discrete Mathematics”. Home page. 
  10. ^ Knuth, Donald Ervin. „Selected Papers on Design of Algorithms”. Home page. 
  11. ^ Knuth, Donald Ervin. „Selected Papers on Fun and Games”. Home page. 
  12. ^ Knuth, Donald Ervin. „Companion to the Papers of Donald Knuth"]”. Home page. 
  13. ^ Knuth, Donald Ervin. „Surreal numbers”. Home page. 

Bibliografija[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]