Heptanska kiselina
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Heptanska kiselina
| |
| Drugi nazivi
Enantinska kiselina; n-Heptanska kiselina; n-Heptoinska kiselina
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.003.490 |
| KEGG[2] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C7H14O2 | |
| Molarna masa | 130,19 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | Uljasta tečnost |
| Gustina | 0,9181 g/cm3 (20 °C) |
| Tačka topljenja | −75 °C (−103 °F; 198 K) |
| Tačka ključanja | 223 °C (433 °F; 496 K) |
| 0,2419 g/100 mL (15°C) | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Heptanska kiselina (enantinska kiselina) je organsko jedinjenje koja se sastoji od sedmolančanog uljeničnog lanca koji se završava karboksilnom grupom. Ona je uljasta tečnost neprijatnog, oštrog zadaha.[1] Ona doprinosi mirisu užeglog ulja. Ona je neznatno rastvorna u vodi, ali je veoma rastvorna u etanolu i etru.
Heptanska kiselina se koristi u pripremi estara, poput etil heptanoata, koji se koriste kao veštački ukusi.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 4581. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
