Пирит
Пирит | |
---|---|
Категорија | Минерал |
Кристалне системе | тесерална |
Идентификација | |
Прелом | нераван до шкољкаст |
Тврдоћа по Мосу | 6 |
Огреб | црна |
Густина | 4,92-5,01 g/cm³ |
Пирит је минерал из групе сулфида, хемијске формуле FeS2. Кристалише тесерално - парахемиедријски. Јавља се у облику кристала различите величине. Његови кристали најчешће имају облик хексаедра. Такође се јавља, мада у ређем броју случајева, и у облику масивних и зрнастих агрегата.[1][2]
Физичка својства
[уреди | уреди извор]Пирит је златножуте боје и црног огреба. Непровидан је, непрозрачан и металичне сјајности. Прелом пирита је нераван до шкољкаст. У већини случајева цепљивост није присутна. Тврдина пирита је 6 по Мосовој скали. Специфична маса износи 4,92—5,01 g/cm³.[3][4]
Постанак и парагенеза
[уреди | уреди извор]Настанак пирита најчешће је повезан са хидротермалним процесима у Земљиној кори, при чему образује пиритске жице и минерализације. Значајне количине пирита настају приликом образовања бакарних, оловних и цинканих лежишта.
Пирит може постати и контактно метасоматским процесима у скарновима. У том случају пирит се налази у парагенези са другим сулфидима и контактним силикатима.
Пирит може настати и седиментним процесима у редукционим условима (најчешће глина и угаљ).
Појавни облик пирита може бити у виду импрегнације, и тада је он акцесоран минерал у магматским стенама киселог карактера, као и у пегматиту.
Распрострањење и примена
[уреди | уреди извор]Пирит је распрострањен минерал и пратилац скоро свих сулфидних минерализација. Користи се за добијање сумпорне киселине и сребра, ако га садржи у повишеним количинама. Најчешће се налази у Перуу, у Јужној Америци.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пирит из Шпаније
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 2003.
|first1=
захтева|last1=
у Authors list (помоћ) - ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Литература
[уреди | уреди извор]- Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 2003.
|first1=
захтева|last1=
у Authors list (помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]