Ђунис

Ђунис
Ђунис;
	Манастир у Ђунису
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2011.	812
Географске карактеристике
Координате	43° 35′ 01″ С; 21° 30′ 16″ И / 43.583666° С; 21.504333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	257 m
	Ђунис Ђунис на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37202
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Ђунис је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 812 становника (према попису из 1991. било је 1006 становника). Ово име које одудара од уобичајених топонима за српска села вероватно дугује свецу Дионисију коме је био посвећен један од многих манастира који су се у Ђунису некада налазили. У књизи ”Црквена уметност”^[1] наводи се да су на ђунишком гробљу, недалеко од данашње парохијске цркве Светог Пантелејмона, подигнуте 1903, пронађени остаци старог хришћанског храма Светог Дионисија Ареопагита из 4. века. С обзиром на то да је реч Ђунис народни хипокористик - посрбљавање речи Дионис, а култ паганског божанства Диониса био је један од најраспрострањенијих на централном Балкану до доласка хришћанства ^[2], може се претпоставити да топоним Ђунис има далеко старије корене, из прехришћанског времена.

Географија[уреди | уреди извор]

Ђунис се налази у централној Србији у Расинском округу. Удаљен је око 210 km од Београда, 14 km од Крушевца и 8 km од ауто-пута Е-75, а налази се на главној железничкој линији нормалног колосека Београд - Ниш - Скопље - Солун на којој има своју путничку и теретну станицу. Смештен је у долини Јужне Мораве, а кроз њега протиче и Рибарска река.

У близини се налази Ђуниски вис.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Ђуниса је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са прилично свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Јастрепца, а зиме су снеговите са ретким оштрим мразевима.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ђунис живи 696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (44,1 код мушкараца и 49,9 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.567
1953.	1.637
1961.	1.417
1971.	1.278
1981.	1.139
1991.	1.006	976
2002.	812	833

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	779	95,93%
Роми	19	2,33%
Југословени	5	0,61%
Црногорци	4	0,49%
Хрвати	1	0,12%
непознато	1	0,12%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	7	15
80+	11	20
75—79	24	40
70—74	23	44
65—69	32	43
60—64	25	40
55—59	16	16
50—54	27	21
45—49	36	34
40—44	26	24
35—39	21	13
30—34	15	12
25—29	28	20
20—24	20	31
15—19	21	17
10—14	13	12
5—9	20	15
0—4	16	14
Просек :	44,1	49,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	328	348	342	339	310	303	276

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	77	68	41	33	25	17	9	3	2	1	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	332	69	221	24	15	3
Женски	390	51	225	105	9	0
УКУПНО	722	120	446	129	24	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	126	34	0	0	33
Женски	63	28	0	0	12
УКУПНО	189	62	0	0	45
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	14	5	0	13
Женски	2	2	6	1	0
УКУПНО	7	16	11	1	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	2	2
Женски	1	0	0	3	2
УКУПНО	1	0	2	5	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	9
Женски	5	0	0	1
УКУПНО	12	0	0	10

Историја[уреди | уреди извор]

Ђунис 1876. године. Аутор, руски фотограф, Громан је записао на полеђини слике: „*Место са кога су Турци 9. октобра 1876. Ђунис узели*“

Ђунис је непропорционално својој величини имао веома бурну историју. Мада је често са својим бројним црквама и манастирима био на мети турских напада ретко је био битна тачка историјских дешавања све до српско-турског рата 1876. године када је српска војска под командом руског генерала Михаила Черњајева у Ђунису 17. октобра претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевљевој војној каријери.

Туризам[уреди | уреди извор]

Место пређашњег гроба грофа Рајевског у коме је сада сахрањено његово срце

Ђунис сваке године посети на десетине хиљада туриста, али су смештајни капацитети ипак неразвијени. Туристичке атракције Ђуниса представљају његови манастири, познати пецарошки локалитети на Јужној Морави, као и прилично очувана природа.

Највећи број ходочасника привлачи манастир Покрова Пресвете Богородице који је изузетно посећен током целе године, али на дан славе манастира, 14. октобра се сваке године окупи више десетина хиљада људи из целе Србије. Други ђунишки манастир, манастир св. Романа је такође једна од највећих српских светиња. Помиње се још 1020. у хрисовуљи византијског цара Василија Другог. Посебну пажњу буди податак да се у овом манастиру налази и гроб руског племића и добровољца Николаја Николајевича Рајевског који је у Толстојевом роману Ана Карењина представљен као Вронски. Вронски тј. Рајевски је по погибији првобитно био сахрањен у порти манастира да би касније био пренет у породичну гробницу у Русији, али је његово срце остављено да до данас почива у манастиру.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Протођакон Прибислав Симић ”Црквена уметност” издање Св. архијерејског сабора СПЦ 1994. http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/crkvena-umetnost/knjiga-1234/ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2018)
^ Сања Пилиповић ”Тријада Зевса, Херкула и Диониса - прилог изучавању древних култова у Горњој Мезији” Институт за балканске студије, САНУ, Београд 2017 http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2008/0350-76530839059P.pdf
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Протођакон Прибислав Симић ”Црквена уметност” издање Св. архијерејског сабора СПЦ 1994. http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/crkvena-umetnost/knjiga-1234/ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2018)

[2] Сања Пилиповић ”Тријада Зевса, Херкула и Диониса - прилог изучавању древних култова у Горњој Мезији” Институт за балканске студије, САНУ, Београд 2017 http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2008/0350-76530839059P.pdf

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]