Александар Кристић
| Александар Кристић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Александар Кристић | ||
| Датум рођења | 5. октобар 1970. | ||
| Место рођења | Ваљево, СФРЈ | ||
| Висина | 1,86 m | ||
| Позиција | одбрамбени | ||
| Јуниорска каријера | |||
|
Крушик Црвена звезда | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1990—1994 1990—1991 1995 1996 1996—1997 1997—1998 1998—2001 2001—2002 |
Црвена звезда → Бор Дегерфорш ОФК Београд Земун Црвена звезда Салернитана Београд |
51 16 7 6 21 15 2 17 |
(0) (0) (0) (2) (1) (1) (1) (1) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1998. | СР Југославија | 1 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
2008—2010 2010 2011 2011—2012 2014 2015—2016 2023 |
ОФК Београд (млађе кат.) Црвена звезда (помоћник) Црвена звезда Црвена звезда (млађе кат.) Напредак Крушевац Бурирам јунајтед (помоћник) Пекинг (помоћник) Јединство Уб | ||
Александар Кристић (Ваљево, 5. октобар 1970) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Фудбалом је почео да се бави у пионирима ваљевског Крушика, где су га на финалном турниру Првенства Србије запазили људи из Црвене звезде, па је у мају 1984. са свега 13 и по година прешао у редове црвено-белих. Прошао је Звездину омладинску школу, а за први тим је у периоду од 1992. до 1995. године и током пролећног дела сезоне 1997/98. одиграо укупно 84 такмичарске утакмице, постигао један гол и учествовао у освајању две шампионске титуле 1992. и 1995. године и два национална купа 1993. и 1995. године.
Пре него што је дебитовао за Звезду био је на позајмицама у Бору и Мачви из Шапца, а Владица Поповић му је пружио шансу на три последња меча у шампионату 1991/92, када је екипа трећу годину у низу освојила титулу првака.[1] Био је у тиму и на два Куп сусрета те сезоне. Кристић је у сезони 1992/93. одиграо 17 лигашких мечева, а у освајању Купа је забележио шест наступа. Наредне сезоне се у другом делу усталио у одбрани црвено-белих одигравши укупно 24 првенствена и три Куп меча, али клуб није успео да освоји трофеј.
Ипак, Звезда у сезони 1994/95. стиже до дупле круне, а Кристић је одиграо седам лигашких и два Куп сусрета. Касније је током 1995. носио дрес шведског Дегерфорша, а ОФК Београда 1996. године. У сезони 1996/97 наступао је за Земун. У Звезду се вратио у другом делу 1997. године, када је појачао млади тим који су предводили Дејан Станковић и Перица Огњеновић. Одиграо је 15 утакмица у првенству, постигао гол главом на 109. вечитом дербију, када је довео Звезду у вођство, да би касније Дејан Станковић обезбедио црвено-белима победу у Хумској од 2:1.[2] Кристић је забележио и пет одиграних сусрета у Купу, али је Обилић зауставио екипу у полуфиналу на пенале. Тим са Врачара је освојио и титулу те сезоне.
Аца Кристић је каријеру наставио у италијанској Салернитани, чији је члан био од 1998. до 2001. године. У првој сезони је затресао мрежу главом на дебију против Болоње, само 30 секунди по уласку у игру у победи екипе из Салерна од 4:0, али је касније његов тим испао у Серију Б. На крају каријере је носио дрес Београда у сезони 2001/02.
Кристић је за репрезентацију СР Југославије наступио на једном сусрету: 25. фебруара 1998. у пријатељској утакмици против Аргентине (1:3) у Мар де Плати.[3]
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Водио је екипе Хајдука са Лиона, Палилулца и Сопота, а пет година је био и тренер у млађим категоријама ОФК Београда.[4] У Црвеној звезди је био помоћни тренер од 2007. до 2010. године, а први тим је преузео у августу 2010. године, након оставке Ратка Достанића.[5] У последњем колу јесењег дела, Звезда је ремизирала против Војводине (2:2) у Београду, након вођства од 2:0, па је смењен због заостатка од пет бодова на табели.
Водио је и млађе категорије црвено-белих, а у сезони 2011/12. био је на клупи крушевачког Напретка, да би 2013. постао асистент Божидара Бандовића у азербејџанском Бакуу. Радио је и као помоћни тренер у омладинској селекцији Србије, а од 2014. године био је помоћник Бандовићу у Бурирам јунајтеду са Тајланда, да би касније на позив Александра Станојевића стигао у редове Пекинг Ентерпрајзиса где је био асистент у стручном штабу.
Кристић је током августа и септембра 2023. водио Јединство са Уба на четири утакмице у Првој лиги Србије.[6]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Црвена звезда
[уреди | уреди извор]- Првенство СФР Југославије (1): 1991/92.
- Куп СР Југославије (1): 1992/93.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вукосављевић 2022, стр. 794—795.
- ^ Вл, В. (21. 2. 2024). „Станковић одлучио (видео)”. Спортски журнал. Приступљено 21. 2. 2024.
- ^ „Александар Кристић”. Reprezentacija.rs. Приступљено 7. 1. 2012.
- ^ „У фудбалу не сме да буде демократије”. politika.rs. Приступљено 11. 9. 2010.
- ^ „Кристић уместо Достанића”. Crvenazvezdafk.com. Приступљено 7. 1. 2012.
- ^ „NEKADAŠNJI TRENER ZVEZDE SLOBODAN U IZBORU NOVE SREDINE: Posle samo 25 dana usledio je raskid saradnje!”. republika.rs. 10. 9. 2023. Приступљено 21. 8. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вукосављевић, Саша (2022). Naša Zvezda i ja, 6.000 plus. ISBN 978-86-900942-8-8. COBISS.SR 81569033
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Александар Кристић на сајту reprezentacija.rs
