Алфред Кубин

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфред Кубин
Снимљено 1898. године
Лични подаци
Пуно имеАлфред Леополд Исидор Кубин
Датум рођења(1877-04-10)10. април 1877.
Место рођењаЛитомјержице, Аустроугарска
Датум смрти20. август 1959.(1959-08-20) (82 год.)
Место смртиЦвиклед, Аустрија
Уметнички рад
Пољецртеж, акварел, литографија
Правацсимболизма, експресионизма
Утицаји одГоја,
Најважнија дела
осим слика и роман Друга страна
Замак Цвиклед, у коме је Кубин живео од 1909. до краја живота
Гроб Алфреда Кубина поред парохијске цркве
Спомен плоча на згради у улици Манделштрасе 26 у Минхену, у којој је од 1904. до 1906. године живео Алфред Кубин
Сала у замку Цвиклед у којој су изложена Кубинова дела

Алфред Кубин (Литомјержице, 10. април 1877 — Цвиклед, 20. август 1959) био је аустријски графичар, илустратор и писац. Сматра се значајним представником симболизма и експресионизма. Током дуге и плодне каријере израдио је више од 20.000 цртежа, илустровао преко 150 књига и објавио неколико књижевних дела.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Кубин је рођен у Бохемији у граду Лајтмерицу (данас Литомјержице) у Бохемији, тада у Аустроугарској, а данас у Чешкој. Од 1892. до 1896. био је шегрт код фотографа пејзажисте Алојза Бера, што му није пуно користило у каснијем животу.[2] Године 1896. покушава самоубиство на гробу своје мајке, а наредне године пријављује се у војску, где убрзо доживљава нервни слом.[2] Године 1898. године започео је студије уметности на приватној академији коју је водио сликар Лудвиг Шмит-Ројте, а већ следеће, 1899. уписао се на Минхенску академију уметности, али студије није завршио.

У Минхену је Кубин открио дела Одилона Редона, Едварда Мунка, Џејмса Енсора, Анрија де Гроа и Фелисијена Ропса, а велики утицај на њега имале су и графике Макса Клингера.[3] Техника акватинте, коју су користили Клингер и Гоја, утицала је на његов стил у овом раном периоду. То су углавном били цртежи лавираним тушем, фантастичних, често сабласних тема.[2] Кубин је направио мали број уља на платну и то у периоду између 1902. и 1910. године. После тога његов рад се састојао од цртежа пером и тушем, акварела и литографија. Године 1911. повезао се са групом Плави јахач (Blaue Reiter), и са њима 1913. излагао у Берлину.[3] После тог времена, изгубио је контакт са уметничком авангардом.

Кубин се сматра важним представником симболизма и експресионизма и познат је по мрачним, спектралним, симболичким фантазијама, често састављеним у тематске серије цртежа. Попут Оскара Кокошке и Кубин је имао уметнички и књижевни таленат. Илустровао је дела Едгара Алана Поа, Е. Т. Хофмана и Фјодора Достојевскоги других познатих писаца. Такође је илустровао немачки часопис посвећен фантастици Der Orchideengarten.[4][5]

Од 1906. до своје смрти живео је повучен животом у замку Цвиклед (Zwickledt) у Горњој Аустрији, на имању из 12. века.[5] Године 1938, после Аншлуса Аустрије и нацистичке Немачке, његово дело је проглашено „дегенеричном уметношћу“ (entartete Kunst),[6] али је ипак успео да настави да ради током Другог светског рата.

Кубин као писац[уреди | уреди извор]

У свом књижевном опусу Алфред Кубин има есеје, приче, аутобиографске текстове и само један, али за књижевност веома значајан, роман Друга страна.[1]

Кубинов роман Друга страна сматра се једним од првих романа у историји светске књижевности који су увели дистопијску визију света. Алфред Кубин, кога још називају „Кафком пре Кафке“, својим описом имагинарне „Земље снова” у коју је смештена радња романа,[7][8][9] [10] оштро је критиковао Аустроугарску монархију и готово предвидео Први светски рат. У роману преовладава атмосфера клаустрофобичног апсурда, каква се касније могла наосетити у Кафкиним делима, а сам Кафка дивио се овом делу.[5] Роман је објављен 1909. године, са ауторовим илустрацијама. Кубинове илустрације које се налазе у књизи првобитно су биле намењене роману Голем Густава Мејринка, али пошто је објављивање овог романа одложено, Кубин их је прерадио за сопствени роман.[4]

Роман Друга страна је утицао како на књижевност немачког надреализма, којој је Кубин претходио, тако и на уметнике окупљене око Плавог јахача, чијем кругу је и сам припадао.[11]

Нацистички опљачкана уметност[уреди | уреди извор]

Године 2016. галерија Städtische Galerie im Lenbachhaus из Минхена реституцијом је наследницима Макса и Херте Моргенштерн вратила 16 Кубинових цртежа који су јула 1938. године, после Аншлуса, под принудом продати, као резултат нацистичког прогона Јевреја.[12]

Немачка фондација изгубљене уметности (German Lost Art Foundation), у својој бази података, наводи 24 Кубинова дела, од којих се многа налазе у Извештају о пронађеним предметима Државне уметничке збирке у Дрездену,[13] која је 2008. године покренула истраживање порекла уметнина из нацистичке ере.[14]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда града Беча за визуелне уметности (1950)
  • Велика аустријска државна награда за визуелну уметност (1951)
  • Аустријска медаља за науку и уметност (1957)
  • Значка Густава Климта као почасни члан Бечке сецесије

Збирке[уреди | уреди извор]

  • Кубинов плес смрти и други цртежи (1973) (колекција ликовних дела) (ISBN 9780486228846 )
  • Живот и уметност Алфреда Кубина (2017) (биографија) (ISBN 9780486815305 )

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Држава (1899–1900)
    Држава (1899–1900)
  • Сан нас посећује сваке ноћи (1900)
    Сан нас посећује сваке ноћи (1900)
  • Прогутана прошлост (1901)
    Прогутана прошлост (1901)
  • Дама на коњу (1901)
    Дама на коњу (1901)
  • Последњи краљ (1902)
    Последњи краљ (1902)
  • Тренутак рођења (1902)
    Тренутак рођења (1902)
  • Сибирска бајка (1902)
    Сибирска бајка (1902)
  • Ангст (1903)
    Ангст (1903)
  • Црна миса (1905)
    Црна миса (1905)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Alfred Kubin”. Laguna. Приступљено 7. 7. 2022. 
  2. ^ а б в Brockhaus, Christoph (2003). „Kubin, Alfred”. Grove Art Online (на језику: енглески). ISBN 978-1-884446-05-4. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.T048160. Приступљено 2020-04-16. 
  3. ^ а б Arnason & Wheeler 1986, p. 88.
  4. ^ а б Siegfried Schödel, Studien zu den phantastischen Erzählungen Gustav Meyrinks, Universität Erlangen-Nürnberg, 1965, (p.27).
  5. ^ а б в Rosenberg, Karen. 15 October 2008. Mapping the Shadowy Corners of the Subconscious. The New York Times. Retrieved 3 April 2012.
  6. ^ Karl-Heinz Meissner, Alfred Kubin, Städtische Galerie im Lenbachhaus München, Edition Spangenberg, 1990 (p.114).
  7. ^ „Artist creates a nightmare novel”. The Canberra Times. Australian Capital Territory, Australia. 24. 10. 1970. стр. 13. Приступљено 30. 3. 2020 — преко Trove. 
  8. ^ Robyn Walton (2011), The Crime of Material Culture, the Condition of the Colonies and Utopian/Dystopian Impulses, 1908-10, Приступљено 30. 3. 2020 
  9. ^ Kubin, Alfred; Lindley, Denver; Kubin, Alfred, 1877-1959. Autobiography (1969), The other side : a fantastic novel, Gollancz, ISBN 978-0-575-00345-3 
  10. ^ Kubin, Alfred, The Life and Art of Alfred Kubin, Dover 2017 (Bibliographic note). Viewable through Amazon.com's Look Inside feature for the book.
  11. ^ „Druga strana”. Laguna. Приступљено 7. 7. 2022. 
  12. ^ „16 drawings by Alfred Kubin restituted to the heirs of Max and Hertha Morgenstern”. www.lootedart.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 2021-06-05. „On 15 May 2019 sixteen drawings by Alfred Kubin were restituted by the Städtische Galerie im Lenbachhaus Munich to the heirs of Max and Hertha Morgenstern of Vienna with the assistance of the Commission for Looted Art in Europe. The drawings were sold under duress in Vienna in July 1938 to Kurt Otte, a Kubin collector in Hamburg. In 1971 his archive and collection were sold to the Lenbachhaus in Munich where the sixteen drawings remained, with the Morgenstern stamp, and together with the documents of the 1938 sale, until their restitution in May 2019. Max Morgenstern was one of the earliest collectors of Kubin and the artist's first major patron.” 
  13. ^ „Lost Art Internet Database - Advanced Search”. www.lostart.de. Архивирано из оригинала 05. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-05. 
  14. ^ „Staatliche Kunstsammlungen Dresden - Provenance Research”. 2016-11-05. Архивирано из оригинала 5. 11. 2016. г. Приступљено 2021-06-05. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Кубин&oldid=26129979”