Пређи на садржај

Драгувити

С Википедије, слободне енциклопедије
Словенска племена у Европи током 8. века

Драгувити (Драговити, Драговићи) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.

Опсада Солуна

[уреди | уреди извор]

616. године савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно су опседале Солун.

Порекло Драгувита

[уреди | уреди извор]

Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи дрегва која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века — једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[1]

Драговићка црква

[уреди | уреди извор]

У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[2].

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
  2. ^ Drugi religii Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2007), Приступљено 2. 4. 2013.