Драгувити

Драгувити (Драговити, Драговићи) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.

Опсада Солуна

616. године савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно су опседале Солун.

Порекло Драгувита

Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи дрегва која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века — једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.^[1]

Драговићка црква

У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године^[2].

Напомене

^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
^ Drugi religii Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2007), Приступљено 2. 4. 2013.

Види још

Јужнословенска племена

Овај чланак везан за народе је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Предраг Пипер, Увод у славистику 1

[2] Drugi religii Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2007), Приступљено 2. 4. 2013.

[1]

[2]