Мирко Филиповић (народни херој)
мирко филиповић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 4. мај 1912. | ||
Место рођења | Дубраве, код Брчког, Аустроугарска | ||
Датум смрти | август 1944.32 год.) ( | ||
Место смрти | Дреновци, код Жупање, НД Хрватска | ||
Професија | студент права | ||
Деловање | |||
Члан КПЈ од | 1933. | ||
Учешће у ратовима | Априлски рат Народноослободилачка борба | ||
Служба | Југословенска војска НОВ и ПО Југославије 1941—1944. | ||
Херој | |||
Народни херој од | 26. јула 1949. | ||
Одликовања |
|
Мирко Филиповић (Дубраве, код Брчког, 4. мај 1912 — Дреновци, код Жупање, август 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 4. маја 1912. године у селу Дубраве код Брчког. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је завршио у Бијељини, 1931. године. Потом се уписао на Правни факултет Свеучилишта у Загребу.[1]
Као ученик Бијељинске гимназије, укључио се у омладински револуционарни покрет, који је у Бијељини деловао преко Завичајног студентског друштва. Као веома активан омладинац, 1933. године је био примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Након једне акције штампања и растурања илегалних партијских летака, током 1933. године, полиција је ухапсила читаву групу студената, међу којима је био и Мирко. Током полицијске истраге, био је тучен и малтретиран, а потом осуђен на шеснаест месеци затвора.[1]
Након изласка из затвора, заједно са друговима је развио још јачу револуционарну активност. Поред студената и ђака, све активније су политички радили на укључивању грађана и сељака у револуционарни покрет. Тада је био изабран у руководство Месног комитета КПЈ за Бијељину. Због своје активности, до 1941. године, био је више пута хапшен и прогањан од полиције.[1]
Био је учесник краткотрајног Априлског рата, а након капитулације Југословенске војске вратио се у родно место. Као од раније познатог комунисту, усташе су га ухапсиле у Бијељини, али је успео да побегне из затвора. Потом се повезао са партијском организацијом и у лето 1941. године ступио у партизане. У Бијељинској партизанској чети је био постављен за политичког комесара. Са овом четом је деловао на подручју Мачве, све до октобра 1941. године, када су се поново пребацили у Босну.[1]
Када је новембра 1941. године формиран партизански батаљон, Мирко је био постављен за његовог команданта. Овај батаљон је убрзо потом ступио у састав Мајевичког партизанског одреда. Када су јануара 1942. године, четници извршили напад на Штаб Мајевичког одреда у селу Вукосавцима и убили команданта и политичког комесара Одреда — Ивана Марковића и Фадила Јахића, Мирко је био постављен за заменика команданта Одреда.[1]
Почетком августа 1942. године овај Одред је ступио у састав тада Шесте источнобосанске ударне бригаде, а Мирко је тада био постављен за политичког комесара Другог батаљона. Упоредо са учешћем у борбама, активно је политички радио са борцима и народом. Марта 1943. године био је постављен за политичког комесара тада формиране Мајевичке ударне бригаде. У јесен 1943. године, након ослобођења Тузле, био је постављен за политичког комесара Осамнаесте хрватске источнобосанске бригаде. На овој дужности није дуго остао, јер је ускоро био тешко рањен.[1]
Након оздрављења, Мирко није враћен у бригаду, већ је био упућен на политички рад у Обласни комитет КПЈ за Семберију. Маја 1944. године, с групом партијских радника, упао је у четничку заседу у селу Прибоју, код Лопара. Потом су га четници предали Немцима у Брчко. Овде је у затвору био страховито мучен. Августа 1944. године, с групом затвореника, био је одведен у село Дреновци, где је био стрељан.[1]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 26. јула 1945. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[2] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 26. јула 1949. проглашен је за народног хероја Југославије.[3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Narodni heroji 1 1982, стр. 249.
- ^ „Службени лист ФНРЈ 95/45” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 7. 12. 1945. стр. 1025.
- ^ Народни хероји 1982, стр. 249.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 99/49” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 26. 11. 1949. стр. 1348.
Литература
[уреди | уреди извор]- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167